Порекло презимена, село Заграђе (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Заграђе, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едици Порекло становништва села Заграђе, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едици Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Заграђе (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Заграђе (Горњи Милановац)

Порекло становништва села Заграђе, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Са Заграђем прелазимо у слив Брезовице, у чијем се изворном крају, а испод села Рудника, налази ово село. Речна је долина овде уска, а са стране заграђске долине врло су стрмените. Десну страну чине стране и косе онога венца од високих брда која раздвајају воде Јасенице и Козељице на десну и Брезовице на леву страну. На делу венца изнад овог села су брда: Велика и Мала Кеља, Дрењак, Мечија Главица, Коњевац, Острвица, Ћајино Брдо, Градска Гора и Касамовац. На странама и супадини ових брда и њиховим косама по заравањцима налази се велика већина сеоских кућа. Леву страну Згарађске долине чине стране и косе развођа између Брезовице и Давидовачке, односно Криве Реке. Овде су из тог развођа ова узвишења: Мутањска Коса, Ковиљица, Пушкарице, Висока, Змијињак и Дреновача. На овој страни је само 16 кућа (две фамилије).

Косе и заравањци, где су сеоске куће, зову се: Ћелија, Плужевина, Парлог, Смрдан, Слатина, Баре, Цољевци, Змајевац, Оглавак, Горичка, Мусиње и Пшеничиште.

Извори.

У овом селу, као и у Руднику, има ванредних извора, као: Јасеница, Драгуш (оба на Острвици), Изворац, други Изворац, Шуштеревац, Расадник, Сребрница, Оџањац, чесма на Војводинама, чесма на Пројишту, у Гроту, код Осовог Вотњака, код Даниловића кућа, даље Облатна, Липарје, Доћен, чесма под Кељом, Жућак, извор код Јоцевиће куће, извор под Смрданом, Пејовска чесма и чесма под Кршом.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је малим делом између кућа, а већим издвојена по сеоским потесима: поред реке, испод кућа, изнад кућа, по странама и заравњима поменутих брда, највише на Острвици, Сућерама, Видачевици итд.

Ови су потеси далеко од средине села за пола часа хода. Земља је средње родности: боља но на Руднику, а нешто слабија од оне поред Качера. Једној породици за осредњи живот довољно је 7-8 хектара земље. Највеће су њиве у Острвици, где се поглавито сеје овас.

Шуме је доста, и око села и у самом селу. Све су заједничко сеоско имање. У самом селу су: Мачковац, Косе, Коњевац, Крш, Цицаљка, а око села: Вишњице, Вуково и Кеља. У шумама преовлађује буковина.

Тип села.

Село је разбијеног, старовлашког типа. У дужину се протеже за 6-7 километара. Низа Заграђску Реку (Брезовицу) ређају се три велика засеока: Брезовица, Заграђе и Мало Село. Други је заселак одвојен од првог само реком, која ту савија и прави лук, а трећи од другог је потоком Драгушем. По засеоцима су куће веома скривене, због јако висински развијеног земљишта, те се и са највећих узвишења једва по неколико кућа види.

Свега у селу има 137 кућа, од којих у Брезовици 34, Заграђу 78 и Малом Селу 25 кућа.

Име селу.

Име је селу, без сумње, дошло због тога што је за градом (Острвицом).

Старине у селу.

На атару овога села, у врх једног каменитог, скоро неприступачног виса, налазе се развалине средњовековног града Острвица, која је била средиште какве области. У биографији деспота Стефана Лазаревића прича се како је побуњени властелин Никола Белоцрквић, пошто је савладан, склонио у овај град.

Код Острвице има остатака старих калдрмисаних путева, који су из Рудника и Трудеља водили поред ње.

У Заграђу има три маџарска гробља.

 

Порекло становништва.

Од 14 фамилија, колико их у селу има, за 6 се каже да су старинци, а остало досељеници од Сјенице и ужичког округа. Прича се да су досељеници у Заграђу затекли 7 кућа.

У Брезовици су:

-Јоцовићи (Марковићи и Ивковићи) досељени од Сјенице зајенно са Марковићима и Ивковићима из Рудника, славе Јовањдан.

-Маријановићи, такође досељени од Сјенице за време Првог устанка, славе Никољдан.

-Пајовићи (Глишовићи, Лукићи, Пајовићи), су дошли из Срема пре Првог устанка, али су ипак старији од осталих. Пајин син је био добошар код Кара-Ђорђа и погинуо је код Сјенице, славе Никољдан.

-Обреновићи, звани Осаћани, досељени су из Осата у Босни пре 53 године, најпре су радили као мајстори, па се после стално населили, славе Ђурђевдан.

У Заграђу су:

-Јевтићи (Савковићи, Јочевићи), старинци, славе Св. Василија.

-Рашићи, старинци, славе Ђурђиц.

-Петровићи (Радисављевићи, Ђорђевићи, Милосављевићи), старинци, славе Никољдан.

-Тришићи (Ћоровићи), старинци, славе Ђурђевдан.

-Пејовићи су, такође, старинци, славе Стевањдан.

-Љубичићи (Ристивојевићи), досељени из Добриње-округ ужички пре 100 година. Најпре су се населили у Давидовцу, па одатле овде, славе Ђурђиц

Пада у очи како су у Заграђу, које је у средини села, сем једне фамилије, све сами старинци, док су у дрга два крајња засеока све досељеници.

У Малом Селу су:

-Даниловићи (Богданчевићи), које је доселио Кара-Ђорђе 1809. године из Дренове-округ ужички, славе Ђурђевдан.

-Сријемчевићи (Николићи, Марковићи), за које се са несигурношћу вели да су старинци, славе Никољдан.

-Новаковићи, једна фамилија са Караулићима из Рудника, не каже се коју славу славе, накнадно проверено „на Руднику“, славе Никољдан.

-Нешовићи, недавно досељени из ужичког округа, славе Стевањдан.

 

Заветина је Бели Четвртак по Тројицама, а има и заједничку заветину са суседним Рељинцима, која пада на Св. Германа.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Корени


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top