Порекло презимена, село Драгољ (Горњи Милановац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села општине Горњи Милановац, Драгољ. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едициј Порекло становништва села општине Горњи Милановац, Драгољ. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едициј Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Драгољ (Горњи Милановац)

Порекло презимена, село Драгољ (Горњи Милановац)

Порекло становништва села општине Горњи Милановац, Драгољ. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Ово село лежи у басену Качера. Са источне стране одвојено је од Босуте реком Расловом. И овде, као и у Босути, оштро се разликује пластика земљишта у двема деловима његовим, на левој и десној страни Качера. Земљиште на левој страни има већу висинску разграну. Са југо-западне стране овога дела села пролази развође између Качера и притоке му Козељице. Овде су из тога развођа: Теовац, Стрмошњак, Крња Јела и Горње Брдо. Од ових брда се пружају четири косе у долину Раслове, растављене Милутиновим Потоком и потоком Лисином (овако се зову и две косе између њих). По састанку ови се потоци зову Селиште, а кад, мало ниже приме воду из извора Драгољице, речица добија назив Драгољица, која углавном тече на исток и, пошто прими поток Раковац, утиче у Раслову. Готово на средини села, до самог Качера, опет са леве стране, диже се плећато Перишино Брдо, од којег се на три разне стране пружају косе: Јагњило, Мулин Грм и Прсковача. Земљиште са десне стране Качера је таласаста раван, равније од овог у Босути са десне стране Велике Босуте. Ово је сеоски атар, где су трла и један део сеоских кућа, просечен је са севера на југ потоком Претурицом. Места, где су куће, зову се: Претурица, Широковац и Раковчић, Но, велика већина сеоских кућа са леве стране Качера, по заравањцима коса, поред потока, високо изнад дубодолина. Мештани разликују село, са леве и сеоски атар са десне стране Качера.

Извори.

Најглавнији извори су: Драгољица, Студенац, Сопот, Прсковача, Никољац, Ломића Извор, Камаљевића Извор, Живановића Извр, Ломића Чесма и још десетина мањих око којих су прикупљене куће.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање мањим је делом између кућа, као окућница, а већим у сеоском атару, пола часа хода од средине села. Плодности је добре, за нешто боља но у Босути, нарочито је плодна у сеоском атару. Највеће су њиве испод Теовца, Стрмошњака, Крње Јеле и на Перишином Брду.

Шуме има на западној страни села. Већином је букова. Подељена је и јако разређена.

Драгољ се истиче са великим бројем трла. Зна се да су и све данашње куће на сеоском атару најпре била трла која су, дужим бављењем извесних чланова задруге у њима, преобраћена у куће. Данас има 55 трла. Између њих, као и између кућа на сеоском атару, није велико растојање, а на таквом земљишту, да скупа изгледају као мало шумадијско село.

Тип села.

Село је разбијеног типа, али су куће збијеније него у осталим селима, те чини као неку средину између старовлашког и шумадијског типа села. Особито су куће ублизу по појединим засеоцима, а нарочито су збијене на сеоском атару.

У селу има шест заселака: Раковац, Селиште, Подгорје, Равниште, Под-Перишиним Брдом и Сеоски Атар.

У селу има 117 кућа, од којих је у Раковцу 19, Селишту 28, Подгорју 11, Равништу 22, Под-Перишиним Брдом 22 и на Сеоскома Атару 15 кућа.

Име селу.

По народном причању неки Турчин је бацио драги камен у извор, који се по томе назвао Драгољицом, а по овоме је дошло и селу садашње име.

Старине.

На сеоском атару има место Старо Село, близу кога је маџарско гробље. Друго маџарско гробље је у Равништу а треће близу садашњег гробља. Два последња су са леве стране Качера. И овде се, као и у Босути, налазе исти онакви стари новци.

 

Порекло становништва.

Само се за једну фамилију од три куће каже да је овде од старина, а све остале су досељеници од Сјенице, Нове Вароши и ужичког округа.

У Раковцу су:

-Петровићи (Живановићи, Николићи), досељени из Сугубине (између Сјенице и Јавора) пре 120 година, славе Никољдан.

У Селишту су:

-Ломићи, фамилија војводе Лома, чији је отац дошао у 18. века из Гојне Горе-округ ужички, славе Јовањдан.

-Ћосићи (Камаљевићи, Јовичићи, Обрадовићи, Пантелићи) су дошли из Сукубине кад и Петровићи, славе Никољдан.

-Ристовићи, предак, Ристов отац Милутин, се доселио из Челица код Нове Вароши 1809. године, славе Ђурђевдан.

-Ракићи је иста породица као и Ракићи Под-Перишиним Брдом.

У Подгорју су:

-Илићи (Милошевићи), који су дошли почетком Првог Устанка из Татинца-округ ужички, славе Јовањдан.

-Стевановићи (Петровићи, Мијаиловићи), чији је деда Стеван дошао из Челица код Нове Вароши 1809. године у Бољковце а одатле овде, славе Ђурђевдан.

У Раваништу су:

-Крстановићи, за које се каже да су старинци, славе Аранђеловдан.

-Стојановићи, чији се деда Стојан доселио из Сјенице за време Кара-Ђорђево, славе Мратиндан.

-Ломићи, исто као и у Селишту.

-Милошевићи, исто као и у Подгорју.

-Јосиповићи, једна фамилија са Илићима и Милошевићима у Подгорју.

У Под-Перишиним Брдом су:

-Ракићи, чији је предак Периша Ракић дошао из Рудника у кућу војводе Лома као доводац, и од њега и Ломове кћери изродила се ова фамилија. По његовом имену се и ово брдо назвало*, славе Ђурђевдан.

*Код воденице тога Перише Ракића била је, како се прича, прва школа у Качеру око 1839. године. У тој школи је био учитељ неки Јован Марковић из Срема или Бачке.

-Петровићи (Тодоровићи, Јаћимовићи) су једна фамилија са Петровићима у Раковцу.

-Ћосићи, исто као и у Селишту.

-Ристовићи, исто као и у Селишту.

-Ковачевићи су једна фамилија са Стевановићима у Подгорју.

-Весовићи су дошли из Осата у Босни за владе Кнеза Милоша, славе Стевањдан.

У Сеоском Атару су:

-Миливојевићи. За време Првог Устанка досељена су два брата, Миливоје и Милоје, за Златара код Нове Вароши, па се од Миливоја изродила ова породица, славе Митровдан.

Остале су породице од ових што су у селу.

Сеоска заветина је Мали Спасовдан.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, „Качер“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (4)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top