Порекло презимена, село Гoрња и Доња Бодежишта (Гацко) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горња и Доња Бодежишта у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадн Порекло становништва села Горња и Доња Бодежишта у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадн Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Гoрња и Доња Бодежишта (Гацко)

Порекло презимена, село Гoрња и Доња Бодежишта (Гацко)

Порекло становништва села Горња и Доња Бодежишта у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Потоком растављена на већи дио у присојној (Горња Бодежишта) и мањи дио у осојној страни (Доња Бодежишта). Горња под одсјецима планине Вучева, а Доња у равници.

Село читлук Ченгића који живе у Азији. Ућемисили земљу и хак им није тежак.

И у Горњим и у Доњим Бодежиштима куће јако раштркане. У цијелом селу само двије групе збијених кућа. У Горњим има 24, а у Доњим 10 кућа.

О постанку сеоског имена има само нагађања.

  • Најстарија породица ЖАРКОВИЋИ потиче из Срђевића.
  • ДАМЈАНЦИ су давно доселили из Дулића (Гацко), због сукоба с неким Мусломаном, кога суубили. Да не би изгубио своју главу, даде Смаилаги своју земљу, а овај га насели у Бодежиштима.
  • ГУТОВИЋИ су Божовићи из Требјесе код Никшића. Побјегли су од зулума никшићских Турака под окриље Смаилагино, који их насели у Бодежиштима.
  • ТЕРЗИЋИ су старином из Трновице (Рудине), одакле су ради турског зулума побјегли на Бодежишта.
  • БЕЈАТИ су из Рудина прешли у Жањевицу, а Смаилага их преселио на Бодежишта.
  • МИЛОВИЋИ су старином Миљани из Бањана, прешли ради крвне освете. На крвном миру би углављено да убојица мора селити, а остало браство остаје тамо.
  • ХАЏИЋИ су из Лисине у Пиви. Живјели су и у Босни.
  • ПЕТКОВИЋИ су од Снијежнице код Фојнице. Један им се стари оженио булом и побјегао у Босну. Њега и двојицу браће му Смаилага објесио, а остале узео за кметове инаселио их у ово село.
  • ПОПАДИЋИ су дошли из Гареве иза Петковића.
  • МИЉАНИЋИ су доселили из Пиве још прије владике Рада због покоља с Црногорцима.
  • ВРАТКОВИЋИ су Ђуричићи из села Вратковића (Гацко).
  • ГРКОВИЋИ су побјегли с Пржина (Гацко) у оно доба кад су имања манастира Папраће у том селу попаљена.

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић


Коментари (5)

  • miletavojinovic

    pitanje, odakle su se nastanili zarkovici ili su tu autohtoni od najstarijih nemanjica

    Одговори
  • goran saponjic

    Pored sela bodezista grkovici su ziveli a zive i danas u selu vrba kod gacka na planini volujak.ovi grkovici nisu rod sa onima u bodezistima koji slave djurdjevdan.ovi u vrbi su dosli iz sela ljubomir slavili sv stefana a u ljubomir dosli kao grkavci iz trebinjskih brda pobegli u vrbu jer je u ljubomiru ubijen neki aga.neki su od ovih grkovica iz vrbe uzeli za slavu sv nikolu.odlazili su u 18veku u bihor i za stari vlah ali ih i danas ima u vrbi

    Одговори
  • goran saponjic

    PO TVRDNJI KLJAJEVICA GRKOVICI SU ZIVELI I U GORNJIM I DONJIM BODEZISTIMA U KOJIMA JE NEKAD BILO MNOGO VISE KUCA GDE SU SE ONI DOSELILI IZ SELA PRZINE.GORNJA BODEZISTA SU NA BRDIMA DONJA MALO DALJE I U RAVNOJ RUDINI.OVI GRKOVICI IZ GORNJIH BODEZISTA OVE RODJAKE IZ DONJIH BOD.TJ IZ RUDINE ZVALI SU SAPONJE PO NEKOM NJIHOVOM PRETKU DA BISE MEDJUSOBNO RAZLIKOVALI.PO RECIMA KLJAJEVICA I GRKOVICI I GRKOVICI SAPONJE ODLAZILI SU I NA ZAPAD U DALMACIJU I NA ISTOK U SRBIJU STARI VLAH U 17VEKU

    Одговори
  • Горан

    Ови Грковићи у Бодежиштима су се у Пржинама звали Шапоње.Узели су свој надимак Грковићи као своје презиме.И славу Стевањдан су променили за Св.Јована.Њихови су сродници Шапоње у Старом Влаху на Увцу.Звали су их Грковићи у Пржинама по старом презимену Гркавци из Грахова.

    Одговори
  • Горан

    Исправка претходног текста.Ови Грковићи у селу Бодежишта нису славили Стевањдан,и нису од Гркаваца.Они су из села Раст код Невесиња,а слава им је била Ђурђевдан,потичу од Чупковића из Удрежња код Невесиња.Грковићи у селу Врба код Гацка су од Гркаваца код Требиња.Чупковићи у Удрежња су имали надимак Грци.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top