Порекло становништва, село Осипаоница (Смедерево)

27. април 2013.

коментара: 18

Порекло становништва села Осипаоница, општина Смедерево. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића, издање из 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

 

Топографске прилике.

Село лежи у моравској долини, а између Језаве и пруге за Смедерево.

Земљиште.

Зиратне земље и ливаде су у Ливадама, Брдњаку, Адици, Збегу и Страви, затим њива има нарочито у Кошутару, Дрењу и Градини. Виногради су у Добродолу и Парлозима. Приватних забрана има свуда по сеоском атару.

Тип села.

Осипаоница је друмско насеље збијеног типа са ушореним кућама поред Цариградског Друма и друма за Пожаревац. Дели се ма Влашку и Ерску Малу и Цигански Крај.

 

Порекло породица и старине.

Осипаоница није од увек била на данашњем месту. Раније је била источно од Језаве, између Језаве и Мораве, на месту, које се зове Старо Село. Због поплава које су шкодиле селу кнез Милош их пресели на леву обалу Језаве, на данашње место.

У селу су ове породице:

Радошевићи (34 к., Петровдан). Стара породица; стари су им дошли из Старе Србије (село Нерадош?) – (мој додатак: можда је у питању село Неродимље код Урошевца).

Грабчићи (Петровићи 10 к.,). Старином су из Грабовца (добрички, топлички).

Јовшићи (Јаковљевићи, Митрашиновићи, Рајчићи, Марјановићи 86 к., Св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова; у Лугавчини имају рођаке (Рудаковићи).

Живојиновићи (12 к., Св. Никола). Прадед човеку од 60 г. дошао од Куманова (Македонија).

Јовановићи (Кривокуће 4 к., Св. Арханђел). Доселио се деда Стојко Кривокућа од Крушевца.

Клапићи (Бранковићи 25 к., Св. Јован). Стара породица; њихови стари дошли из Баната.

Вигњаши (50 к., Св. Ђурђиц). Старином су из Црне Горе. Најпре дошли у Селевац, из Селевца у Скобаљ, где један део остане (Вигњаши), а ови дођу у Осипаоницу.

Божиловићи (4 к., Св. Арханђел)- Доселио се деда из Сенеграда (Бугарска).

Штерићи – Цинцари (4 к., Св. Арханђел). Старином су из Писадора.

Вељковићи (2 к., Митровдан), из Драгижева (Бугарска).

Дакићи 4 к. Отац дошао из Поповца (пожаревачки).

Крајинчићи (4 к., Митровдан), из Крајине – ист. Србија.

Крајинчићи (Живковићи 7 к., Св. Јован). Стари су им дошли из Крајине.

Ђурићи (Јерчићи 23 к., Св. Ђурђиц). Деда дошао из Буковца (ресавски, моравски).

Марјановићи (6 к., Велика Госпојина). Деда дошао из Ресаве.

Младеновићи (2 к., Св. Ђурђиц); из Прокупља.

Шошићи (30 к., Св. Ђурђиц). Деда дошао из Лучице (пожаревачки).

Петканчићи (20 к., Св. Ђурђиц). Стари су им дошли са Косова. Били неко време у Курјачама (рамски, пожаревачки) одакле дошли у Осипаоницу.

Белчићи (23 к., Св. Трифун). Њихови су стари дошли из Беле Цркве (Банат).

Милошевићи (6 к., Св. Тома). Стари су им дошли из Мрчајевца (љубићски, руднички). У Лугавчини имају фамилију (Ерчићи).

Цигани (Васићи, Андрејићи, Јовановићи, Тодоровићи, Митровићи око 90 к., Славе Св. Арханђела и Св. Петку. Станују у Циганском Крају. Мајстори, трговци, земљорадници. Раде корита, корпе. Путују и продају своје израђевине.

Маринковић 1 к. из Бугарске.

Бојковић 1 к. из Куманова.

Јовановић 1 к. из Ниша.

Алексић 1 к. из Лугавчине.

Радивојевић 1 к. из Лугавчине.

Костадиновић 1 к. из Лозовика.

Стојичевић 1 к. из Пожаревца.

Јешковић 1 к. из Скобаља.

Ђурић 1 к. из Херцеговине.

Младеновић 1 к. из „прека“.

Петровић 1 к. из Крепољина.

Ћелијар 1 к. из Лучице (пожаревачки).

Стевановић 1 к. из Старчева (млавски, пожаревачки).

Павловић 1 к. из Рановца (млавски, пожаревачки).

Михаиловић 1 к. из Лугавчине.

Андрејић 1 к. из Лугавчине.

Симић 1 к. из Друговца.

Радуловић 1 к. из Сараораца.

Николић 1 к. из Раље.

Станојевић 1 к. из Старе Србије.

Гојковић 1 к. из Сараораца.

Стевановићи 2 к. из Лозовика.

Јовановић 1 к. из Грчке.

Јовановић 1 к. из Лугавчине.

Вељковић 1 к. из Пожаревца.

Пантић 1 к. из Сараораца.

Михаиловићи 1 к. из Црне Горе.

Бранковић 1 к. из Смедерева.

Радошевић 1 к. из Жабара (пожаревачки).

Живковић 1 к. из Пожаревца.

Митровић 1 к. из Пожаревца.

Велимировић 1 к. из Лугавчине.

Младеновић 1 к. из Липе.

Станојевић 1 к. из Рановца (млавски, пожаревачки).

Матковић 1 к. из Лозовика.

Јовановић 1 к. из Раље.

Ненадовић 1 к. из Лугавчине.

Пауновић 1 к. из Влашке.

Радивојевић 1 к. из Скобаља.

Марковић 1 к. из Чачка.

Крстић 1 к. из Старе Србије.

Бојковић 1 к. из Старе Србије.

 

Имају једно гробље које било заједничко са Скобаљ и Осипаоницу. Скобаљ сада има своје гробље.

Северно од Осипаонице је место које се зове Збег. Ту био густ честар, и за време Турака крили се.

Црква је стара, под шиндром. Зову је „Лалићска Црква“, по Лалићком Извору, који сматрају за лековит (у њему купају децу која пате од грознице).

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

Коментари (18)

Одговорите

18 коментара

  1. dragoljub

    Jovšići ko je od familije Rudaković u Lugavčini sada vama rodjak zapravo ko je nasledio prezime Rudaković dali znate molim odgovorite.Pozdrav

  2. Ivan

    ima li malo detaljnijih podataka, ne spominje se velika familija Ruzic???

  3. Novica

    Ima li podataka o porodici Stojilovic Marka ?

  4. Dragutin

    …ima li podataka o familiji Rajcetic. Postoje podaci da su deo plemena Kuci iz Crne Gore I da ih ima I u Zablju kod Novog Sada….slava Sv. Alimpije….

  5. dragoljub

    Poštovani gospodine Novice Stoilović Života star 20 godina i Stoijlović Ranko star 33 godine popisani su kao internirana lica iz Lugavčine u logore po Austrougarskoj. Spisak je sačinjen 1916. godine podpisao ga je notar opštine Lugavčina Sreten Marinković i sudija Jovan Lj. Stanojević. Spisak ima 53 lica. Takodje postoji spisak za ljude iz Osipaonice koji su odvedeni u logore. Na tom spisku ima 250 ljudi iz Osipaonice, najviše sa područija opštine Smederevo.

  6. Владимир

    А где су Савићи овде? Моја прабаба Љубица је од Савића из Осипапнице и слушао сам доста прича о Божи Савићу као угледном и богатом приватнику који је поседовао пуно млинова у целом крају. Ако неко нешто зна, нека се јави! Срдачан поздрав свима!

    • Miroslav

      Седамдесетих година сам повремено чуо по нешто о Божи Савићу и његовој жени (или ћерки?) Јуци. Мислим да су, поред млинова, имали и јако пуно земље, коју су им комунисти одузели. У то време предратни земљопоседници нису били баш популарни, поготову међу предратном сиротињом. Не знам да ли сад у Осипаоници има директних Божиних потпмака, али има блиских рођака: угледни и поштовања вредни људи.

    • Зоран

      Савићи су добили презиме по Сави Живојиновићу, који је имао браћу Павла и Милоша. Презиме су добили по оцу Живојину који је дошао из Куманова са супругом Тодором почетком 19. века.

    • Зоран

      Савини потомци су Савићи, а Павлови и и Милошеви су задржали презиме Живојиновић.

      • Александар

        Јел има неких извора везано за Савиће из Осипаонице? Негде сам читао да се индустријалац звао Душан, а не Божа. Иначе и ја вучем порекло од тих Савића па ме искрено занима.

        • Zoran

          Naravno, Savići su živi i zdravi u Osipaonici i može se puno toga saznati o njihovoj prošlosti. Boža Savić je imao mlin u Mladenovcu a Dušan, Božin sin, je lekar koji je otišao u Nemačku 70tih godina i ima sina Zorana koji tamo živi i nema potomstva. Boža je imao i 2 ćerke koje nisu imale potomstvo, i obe su pokojne. Mlin u Osipaonici su držali Aleksini sinovi Voja, Tanasije i Dušan, a detalje bi trebalo proveriti sa potomcima.

        • Zoran

          Ispravka, nije Voja bio Aleksin sin već Draga koji je napravio mlin u Osipaonici (prvo je radio u mlinu u Kraljevu) ali je poginuo u nesreći radeći na vunovlačari (mašini). Mlin su nasledila njegova braća Tanasije i Dušan, kao i njegov sin Života (sa nadimkom Čiča).
          Pozdrav.

          • Александар

            Зоране, хвала лепо на исцрпном одговору. Јел Драга заправо Драгољуб, син од Алексе? Алекса је онда син од Саве Живојиновића, зар не? Драга је имао и две ћерке, ако се не варам.
            Поздрав

        • Биљана Савић

          Унука сам Танасија Савића и Љубице Савић.
          Ми смо онај део породице Савић који ништа није видео од толиког породичног богаства.
          Други потомци Алексе Савића, оца Танасија, су прошли много, много боље, бар што се новца тиче
          Реституција спава…
          Александре, не знам колико имате година, али никад није касно да се упознамо, редакција има моју електронску адресу, па изволите

  7. Мирослав

    Дробњаковићев попис није потпун, многе породице односно презимена која су 1925. године постојала у Осипаоници нису поменута. Колико ја знам, ми у Осипаоници делове села зовемо овако: ерски и влашки крај, и циганска мала. У селу живи сећање на породице које су по мушкој линији влашког порекла (углавном потичу од момака који су до средине 19. века долазили у село да раде као сезонски радници, па се ту и оженили и окућили), за породице из влашког краја нема сећања да су влашког порекла, бар колико ја знам.

    Поменути су само неки топоними у атару, за Страву, Брдњак и Парлоге нисам чуо. Ово Страва је можда Острво, тај “потез” постоји.

  8. IVANOVIC Snezana

    Postovani, prezime IVANOVIC nigde niste precizirali ni njihovo poreklo, a ima ih vise u Osipaonici.
    Molim za precizan odgovor
    IVANOVIC SNEZANA / SLAVISA, OSIPAONICA