Порекло презимена, село Суботица (Коцељева)

27. априла 2013.

коментара: 1

Порекло презимена села Суботица, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, последње издање 2011. године, Едиција „Корени“ у издању ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Воде (Извори, Реке, Језера, Баре)

Извори:

Најбогатија села су с изворима на додирној зони тамнавских пескова и секундарних слојева и најјачи извори су у пругама које служе као међа песковима и брдском делу области. Извори овог дела су стални, богати водом и сваки понаособ гради по један стални поточић или речицу. Већина ових извора избија из кречњачких прслина и личе на врела, али их народ не зове тим именима, почем су слаби водом. Таква мала врела су: Црквена Чесма у Степању, Бајевац у Бајевцу, Црквенац у Докмиру, Црквенац у Коцељеви, Водице у Суботици, Змајевац у Каменици, Лисник у Голочелу и Турска Вода у Букору.

У области се данас налазе ови облици својине: црквене, општиннске. сеоске, џематске и породичне заједнице.

Џематске заједнице:

Џематске заједнице су ређи облик својине у овој области, али се ипак дају запамтити. Мале свих брдских села и издвојени крајеви тамнавских равнијих села имају своје заједнице од пола хектара у простору, ограђене и необрађиване, на којима мале и крајеви држе своја бденија и молитве. Сређ У Бањанима има своју заједницу од 5 а и даје под закуп, Старо Врело у Врелу, Ратковић у Свилеуви, Кривајица у Љутицама, Шумарице у Каменици, Барич у Суботици, Дивич у Букору, Дело у Доњем Црниљеву имају своје мале заједнице, које не доносе никаквих прихода ни селу ни малама.

Посебни положај села.

Суботица је са обе стране Тамнаве, западно од Коцељеве, неравно, али не и брдовито село, са кућама по џематима. Џематске куће су збијене под странама појединих брда. Главни џемати су: Брђани на десној страни Тамнаве, Барич у тамнавској равници и Лукићи испод Малог Бошњака.

Тип села.

Код тамнавских брдских села, који једним делом залазе у брдовите крајеве, а другим у равније, примећује се две врсте мала. Брдске мале су као и код правих брдских села, а друге су разбијеног типа, али не и растуреног и на више места су спојене. И оваква су села старовлашког типа, јер су окућнице, распореди и кућа и зграда истоветни. Оваква су села: Каменица, Голочело, Љутице, Суботица, Бајевац, Радуша и др.

Имена села српског порекла.

Српска имена, која су постала од презимена разрођених породица или од мушких и женских имена и надимака је, између осталих, и Суботица.

Старине.

Селишта.

Селиште има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељени или ненасељено. Особна имена селишта су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Старе Куће, Кућерине, Кућишта и Стара Воћа имају у : Бањаницма, Суботици, Црниљеву, Кртинској, Козарици и др.

Стара гробља и споменици:

У Суботици, у Лукића Крају, на главном сеоском путу налази се велики пирамидални белег са натписом (превео са старословенског Милодан): „Стојан Лончарић уби га Турчин 1792. године“. Стојан је био Пироћанац од Бабушнице, насељеник овог села, погинуо што се мислило, да је радио на подизању устанка у то доба.

Кулине.

У Суботици, са леве стране Тамнаве, у Баричу, налазе се данас развалине некакве куле, коју народ приписује зимској кули Љутице Богдана, а која би би пре била кула за чување старог пута, који је силазио са Коњског Гроба и пролазио кроз ово село.

Стари путеви.

Други стари пут из јадранске долине пео се на Влашић и његовом косом спуштао се Коњском Гробу, одакле је развођем Раснице и Бреснице силазио у Суботицу и у Коцељеви прелазио Тамнаву на старом порушеном мосту, чије се зидине још распознају. Одатле је преко Свилеуве улазио у Баталаге и развођем Вукодражи и левих тамнавских притока спуштао се у Орашац, где се спајао са ваљевским путем и даље ишао.

Постанак и старина данашњих села.

Села, која су постала као засеоци од других села пре 200 година, била би: Бело Поље од Звечке, Рафљево од бргула, Шарбане од Бргула, Јошева о Љубинића, Кожуар од Вуконе, Брезовица од Врела, Калиновци од Бањана, Суботица од Коцељеве и др.

 

Порекло фамилија-презимена села Суботица:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Ђаковићи*, друга половина 18. века, Нови Сад, Никољдан.

*Ђаковићи из Бреснице, Суботице и Коцељеве су једна иста породица, досељена из околине Новог Сада, прво у Кожуар, па тек после у Бресницу и Суботицу. Ђаковићи држе да су од исте породице, од које је био стари митрополит Исаија Ђаковић.

-Ђукићи, друга половина 18. века, Доња Трешњица у Рађевини, Никољдан.

-Илинчићи и Матићи. Видети Матићи и Илинчићи.

-Јеремићи, после 1827. године, Осат, Томиндан, уљези у Теодоровиће.

-Јовићи, после 1827. године, Коцељева, Митровдан, прешао на имање.

-Лукићи 1, прва половина 18. века, Братоножићи, Никољдан.

-Лукићи 2, после 1827. године, Ситарице у Подгорини, Стевањдан.

-Маринковићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Никољдан, уљез у Пекиће.

-Матићи и Илинчићи, стара породица, Никољдан.

-Миљковићи, прва половина 18. века, Осат, Никољдан.

-Михаиловићи, друга половина 18. века, Бела Црква у Рађевини, Митровдан.

-Пантелићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

-Пекићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

-Радивојевићи, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.

-Ранковићи, после 1827. године, Бачевци у Колубари, Јовањдан, повећа задруга.

-Стојановићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан.

*Стојановићи су потомци Стојана Старовлаха, који је крајем 18. века и у почетку 19. века био најбогатији, највиђенији и најотреситији сељак овог села а потомци му данас спали на једну врло сиромашну кућу.

-Теодоровићи*, прва половина 18. века, Колашин, Томиндан.

*Теодоровићи су одавно насељени у Брђанима поред Илинчића и зову се још и: Иванковићи, Рафаиловићи, Димитријевићи и Ковачевићи.

-Црногорци, друга половина 18. века, Морача, Митровдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Антропогеографија ваљевске Тамнаве”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Ljubisav Crnogorcic

    Postovanje. Otac mi je rodom iz Subotice, zvao se Zivota, a njegov Otac to jest moj Deda, zvao se Petar a Petrov Otac, moj Pradeda se zvao Paja. Petar je ucesnik balkanskih ratova kao i prvog svetskog. Bio je zemljodelac rodjen 3. maja 1874 u Subotici srez Posavo Tamnavski a prezime Crnogorac(tako pise u legitimaciji “udruzenja nosilaca Albanske Spomenice Kraljevine Jugoslavije” koju na svu srecu imam). Moj Deda Petar se upokojio 26.jula 1948 i pociva na subotickom groblju u Ljuticama. Pradeda Paja ne znam ni kada je rodjen ni kada se upokojio ni gde mu je grob. Slavimo Slavu Svetog Alimpija Stolpnika a preslavljamo Mladu Nedelju. Ja se prezivam Crnogorcic a tako je uklesano i na Dedinom spomeniku a verovatno je Crnogorac( i Vi tu familiju pominjete)…????? Sad znam da nista neznam. Baba Angelina mi je iz Milicinice i imala je jos dve setre. Mati joj se zvala Jelena i cini mi se Maric prezime al nisam bas siguran… videcu, provericu jos za ime Oca i prezime… Sta dalje? Pomozite i HVALA. Ljubisav 0641212064