Порекло презимена Дурковић

ДУРКОВИЋИ (живе у Врелима и Јунча Долу)

Дурковићи воде поријекло од Алексе, сина кнеза Максима Јакшића, који је имао надимак „Дурко“. Овај надимак је добио, према породичном предању, када је Алекса једном приликом ударио обијесног Турчина, на шта му је овај рекао ДУР, што на турском значи СТАНИ. Од тада Алексу назваше ДУРКО. Максим Јакшић је, осим сина Алексе, имао и Обрена, који је био кнез. Обрен Максимов има синове Риста и Милоша. И Ристо је био кнез и непомирљиви борац против Турака. Живио је у Ковачевом паљу, у мјесту Невиђен. Погинуо је на Тари. Турци су га убили на превару. Јакшићи тада у знак одмазде запале мост на Левер Тари. Остали су му синови Коста и Окица. Њих Алекса-Дурко, њихов стриц, узме к себи и подигне их. Они из захвалности према стрицу Дурку узеше презиме Дурковићи. Коста Ристов је имао Риста, Јакова и Ђорђија, а Окица је имао Риста, који је 1905. године отишао на рад у Америку, гдје је погинуо у једном руднику 1908. године, не оставивши потомство. Милош Обренов Јакшић одселио се у Србију и од њега потичу Јакшићи у Србији, који се тако и данас презивају.

Алекса-Дурко Максимов Јакшић био је имућан и доживо је 115 година живота. За њега се прича да је катун Алишница у Дурмитору добио по њему име. Имао је три сина: Пера, Саву и Јована. Перо је имао Николу, Рада и Милана који је погинуо на Бобову 1875. године, те Живка и Матију. Сава Дурков је имао пет синова: Милутина, Мирка, Марка, Милинка и Видака. Милутин и Мирко одселили су у Гајтан 1888. године. Трећи син Дурков, Јован, имао је Андрију и Петра. Од Петра нема мушких потомака.

Ово братство је дало доста паметних и истакнутих људи, од којих треба истаћи доктора Љубомира-Љуба, познатог научног радника и аутора историјских дјела из старе историје, и његовог старијег брата Миливоја, истакнутог борца НОР-а и предратног члана Партије, који је јуначки погинуо у борби против непријатеља 1942. године.

У НОР-у из овог братства су своје животе положили у борбама за слободу против непријатеља, поред поменутог Миливоја Радосављевог, и Милутин Ристов, Мирчета Божов, Радосав Милованов, Радован Милосављев, сви на Пљевљима у чувеној бици 1. децембра 1941. године, а Милић Божов на Сињајевини 1943. године.

Славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997. Приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић