Poreklo prezimena, selo Šuljkovac (Jagodina)

Poreklo stanovništva sela Šuljkovac, opština Jagodina. Prema knjizi Stanoja M. Mijatovića, izdanje 1930. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.

Položaj sela.

Selo je na jednom blagom pristranku, okrenutom više severoistoku, a na desnoj strani reke Belice koja teče ispod sela. Kroz selo prolazi put Jagodina – Rekovac, a prosecaju ga potoci Česmenac i Seoski Potok. Reka retko kada presušuje, a potoci redovno. Ni reka ni potoci ne čine selu osetne štete. Istočnim krajem sela prolazi put Jagodina – Trstenik, koji se u Dragoševcu sastaje sa lugomirskim putem. Pije se bunarska i izvorska voda. Izvori su: Mirčin Izvor, Mijatov Izvor, Milutinov Izvor i Česma (usred sela). Stanovnici bliži reci Belici piju zimi i rečnu vodu.

Zemlje i šume.

Njive i livade su na mestima: Divljač, Ključ, Rajkova Livada, Zanat, Vučinac, Raskršće, Studenac, Barčići, Botunja, Trskara, Jezernik, Pašnjaci, šume i njive (izmešano): Gusti Trnjak, Belo Brdo, Koštan (brdo), Rakitina Kosa, Duboki Potok, Kusi Potok, Lepenička Strana, Padalište. Šume: Vučeće Jezero, Ćilijan, Valoga, Brestovac. U mestu zvanom Gaj je zajednička seoska šuma sa preko 100 hektara površine.

Tip sela.

Selo je srednje zbijenosti (timočkog tipa). Deli se na Gornju, Srednju i Donju ili Mileticku Malum koje razdvajaju pomenuta dva potoka. Donja ili Mileticka Mala je do reke Belice. U mestu Divljaču, preko reke Belice, a više izvora Studenca je rimsko groblje (bez ikakvih belega). Narod veuje da kod Koštana ima negde zakopan pun kazan blaga (novaca). Na Lepeničkoj Strani ima tragova od nekog starog zbega, gde se prilikom oranja, kopanja i riljanja nalaze neka stara pepelišta i komadi od zemljanog posuđa. Ne zna se kada je selo postalo, ali se drži da je novijeg postanka, pošto nema starinaca.

Podaci o selu.

Šuljkovac ima 136 kuća, 10 rodova, 856 stanovnika.

Rodovi:

Cvejići Palištarci (10 k., sv. Đorđe Alimpije), preci došli iz vranjske okoline pre 150 godina kao prvi doseljenici.

Veselinovići (6 k., sv. Nikola); pre 130 godina iz mesta Veta kod Niša. (moj dodatak – selo Veta pripada Beloj Palanci). Stari Veselin počeo je ovde prvi da pravi čuvene šuljkovačke lonce.

Ilići (10 k., Mitrovdan) iz niške okoline pre 130 godina.

Torlakovići (25 k., sv. Nikola): „iz nekog Torlaka“, verovatno iz okoline Pirota pre 130 godine. Ima ih i u Svrljigu.

Anđelkovići, Isailovići (25 k., sv. Nikola): iz Toplice pre 130 godina. U to vreme ovde se doselio stari Anđelko sa svojih sedam sinova. Iz ovog roda (kao prirođen) je major Mihailo Ilić, javorski junak iz godine 1876. Stari Anđelko našao je Iliju malog u povoju, bačenog u jarak, prilikom nekog zbega. Očuvao ga, podigao i oženio. Ilija je imao tri sina: Manojla, Petra i Đorđa. Major Ilić je Petrov sin.

Đorđevići, Dimitrijevići, Gmitrovići (10 k., sv. Arhanđeo): iz okoline Surdulice pre 120 godina.

Živadinovići (6 k., sv. Stevan): iz vranjske okoline pre 120 godina.

Dirakovići (10 k., sv. Đorđe i Đurđevdan): iz pirotske okoline pre 100 i više godina. Nekoliko kuća iz ovog roda zanimaju se lončarstvom, uzgredno pored zemljoradnje, koja im je glavno zanimanje. Izrađene lonce raznose i prodaju po okolnim mestima. Ovaj su posao pre obavljali Veselinovići, pa su ga napustili.

Đorđevići drugi (5 k., sv. Arhanđeo): iz vranjske okoline, doselili se na 10 godina posle Dimitrijevića i Gmitrovića sa kojima se smatraju kao jedan rod.

Miletići (29 k., sv. Nikola): iz Mijatovca pre 100 godina, a tamo iz vranjske okoline. Kada je kapetan Koča iz Panjevca zaratio na Turke, i kada je posle te „krajine“ morao da ostavi Srbiju, dva su brata (Stanimir i Sava) otišli u Irig u Sremu, a najmlađi Mileta sklonio se iz Mijatovca u manastir Jošanicu, odakle se, za vreme Karađorđa, vratio u isto mesto, a za vreme vlade Miloša Obrenovića, pa se odatle premestio u Šuljkovac sa 5 sinova i dvadeset unuka na neko spahisko imanje.

Pojedinosti o selu.

Seoska slava je Markovdan, a zavetine: Sv. Trifun za vinograde i Jelena Konstantin (Sv. Jela, „Jelenica“, 3 juna po n. k.) za zdravlje čeljadi.

Groblje je preko reke Belice u Divljaču.

IZVOR: Stanoje M. Mijatović, Belica“. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.