Порекло презимена, село Велика Градуса (Сисак, Банија)

Поријекло становништва села Велика Градуса, општина Сисак (Банија), стање од краја 17. века до данас. Приредио сарадник портала Порекло Петар Демић. 

 

Досељавање на Банију

Дана 11.8.1693. петрињски капетан Фрањо Ердеди додијелио је земљу код потока Градусе Мрђену Дукићу и Васиљу Клипи.

ПРВИ ТАЛАС (1683-1703.) – из Поуња и са Козаре

„За вријеме великог рата 1683-1699. очишћена је и Банија од Турака. Удружена војска цара и краља Леополда продре побједоносно и у ове крајеве.. Главни заповједник царске војске, војвода Баденски, својим прогласима позове хришћане, што бијаху под Турцима по Босни и по Босанској Крајини, да устану на своје старе крвнике и да пристану уз хришћанску војску. Тако је радио и тадашњи хрватски бан, Никола Ердеди. И босанска Раја једва дочека ову прилику, да се дигне на Турке и да им се освети за учињена крвопилства…

Овако појачана царска војска српскијем добровољцима, освоји од Турака 16.8.1688. главни град турске Крајине – Костајницу, па тијем освоји не само доњу Банију, између Уне и између Купе, него продре дубоко преко Уне у Босну и освоји на пет сати од Уне све земље с десне стране Уне. У исто доба освојени су од Турака и градови у горњој Банији: Мала Кладуша, Врнограч. Брековица, Бужим итд. Карловачкијем Миром 1699. потпадне сва данашња Банија под нашу царевину; међа је била Уна, а даље горе Глина и Корана до на Карловачки Ђенералат. Све, што је освојено с десне унске обале, повраћено је назад Турцима.

Сва турска Раја, и Срби и нешто Хрвати, што су били под Турцима с ове стране Уне, остану на овој страни, а они, што су били с оне стране Уне, по Козари и по њеној околици, пријеђу такођер на ову страну и населе се по Банији поред и између своје браће, која су од прије туда се населила…

Кад је Нови отпао под Турке, онда су и тамошњи Хришћани сви прешлли на ову страну. Србљи се тада населе Мајскијем Пољанама, по Класнићу и по Жировцу. Све земље с десне унске обале, за пет сати у ширину, са свијем остану пусте, и морали су их Турци на ново насељавати, довлачећи српски народ из даљијех области. Тако је насељена доња Банија или земље између Уне и између Купе па већ горе до Глине; и по званичном извјештају бечког Ратног Вијећа од 1701. насељено је ту српско-православног народа да 11.000 душа.“

ДРУГИ ТАЛАС (1737-1739.) – из Поуња и са Козаре

„Као савезница млетачка зарати се наша царевина са Турцима опет 1716. године. Рат овај довршен је миром у Пожаревцу 21.6.1718. год. Тада је добила Банија сав онај крај на десној обали унској од Глинице па до ушћа унског у дужину, а у ширину све до иза Козаре.

А поименце припала су тада Банији ова мјеста: Стари Јасеновац са планином Козаром и са пустијем селима: Демировцем и Гуњевцем; Стара Дубица са 16 опустошенијех села; Костајница с 3 куле: Слабињска, Дреновачка и Карабашићева кула; Нови са цијелом својом околином, у којој бијаше 10 опустјелијех села. Од котара стародубичког и новског буду заокружена два крајишка котара (компаније), и то: један у Козарцу, а други у Доблинићу.

У ова војводства поврве Србљи из унутрашње Босне, испод Турака, и смјесте се по пустијем селима, која им власти радо уступише, самод а бране међу од Турака, као и остала им браћа на овој страни…

Године 1736. букне на ново рат са Турцима, који се доврши миром у Биограду 1739., гдје је закључено, да се оба босанска котара и опет уступе Турцима, јер ријека Уна, по својој сриједи, постаде на ново међа између обје царевине.

Тад сав српски народ, што је био у тијем котарима, пресели скупа са својим властима на ову страну и размјести се по Банији, поред и између своје браће, што се од прије туда населише. Тада се умноже српске насеобине по сумеђи, онда особито у прво-банској регименти око Глине и више Глине, а неки ројеви прострли су се по Утињи и по Војнићу, у Карловачком Ђенералату.“

ТРЕЋИ ТАЛАС (1788-1791.) – из Поуња и са Козаре

„За цара Јосифа II. године 1788. зарати се опет наша царевина са Турцима. Рат је трајао три године и свршен је миром, уговоренијем у Свиштову 4.8.1791. тада је опет премицата међа на нашој сумеђи у овоме владичанству. Наша крајина добила је тада дрежнички и цетински котар, а међа на оточко-личкој сумеђи премакнута је на Уну и већ на линију, која се до данас одржала…

Још прије него је рат бункуо, српско-православни бачки владика, Јован Јовановић, а прије је био (1784-1786.) овдашњи владика – зађе по српском народу и стане га наговарати, да устане на Турке, док им наша царевина рат огласи…

Кад је владика у Србији дигао Србље на оружје, дође и овамо у Банију, па са протом костајничким Јованом Поповићем, побуни турску Рају у Поуњу, да се дигне на оружје и да са женама и са нејачи бјежи на ову страну. Србљи послушају владику и проту; дигну се на оружје и одмах још исте 1788. године, прије него је рат и отпочео, пријеђе на ову страну у Банију 428 српскијех породица. Оно људи што би за оружје и за бој, ступи на мах као добровљци у редовну војску граничарску, у нади да ће огњишта ослободити од Турака…

У банске регименте преселило је још прије рата, како већ наведосмо, 428 породица; а чим је примирје уговорено, пријеђе на Банију још 818 породица. Свега народа могло је бити ближе 15.000 душа. Један дио овога народа попуни села и засеоке, што се од прије населише по Банији; други дио насели на свијем нова села, особито на сумеђи, а што се не могло смјестити по Банији, оно смјесте власти по Карловачком Ђенералату, а нешто и у Провинцијалу.“

[1]

 

Пописи становништва и броја кућа (1768-2011.)

ГОДИНА ПОПИСА МЈЕСТО БРОЈ КУЋА БРОЈ СТАНОВНИКА
1768. Градуса Велика 55
1857. Велика Градуса 365
1869. Велика Градуса 402
1880. Велика Градуса   479
1890. Велика Градуса 550
1900. Велика Градуса 653
1910. Велика Градуса 745
1921. Велика Градуса 709
1931. Велика Градуса 772
1948. Велика Градуса 594
1953. Велика Градуса 639
1961. Велика Градуса 600
1971. Велика Градуса 532
1981. Велика Градуса 484
1991. Велика Градуса 430
2001. Велика Градуса 37 68
2011. Велика Градуса 46 87

[2]

 

Родови 

Абрамовићи, славе Сц. Ђурђа

Бајићи, славе Св. Лазара – Лазареву суботу

Бекићи, славе Св. Јована

Богојевићи (Боговићи), славе Св. Лазара – Лазареву суботу

Богуновићи, славе Св. Јована

Бојчетићи, славе Св. Николу

Влатковићи, славе Св. Николу

Вујчићи (Вујичићи), славе Св. Николу

Вукадиновићи, славе Св. Ђурђа

Вукотићи, славе Св. Николу

Вучковићи, славе Св. Јована

Глодићи (Боснићи), славе Св. Николу

Давидовићи, лсаве Св. Ђурђа

Драгаши, славе Св. Николу

Драговићи, славе Св. Николу

Дукићи, славе Св. Николу

Ђурђевићи, славе Св. Јована

Жице, славе Св. Ђурђа

Јанићи, славе Св. Николу

Јаснићи, Славе Св. Николу

Клипићи, славе Св. Николу

Ковјанићи, лсаве Св. Ђурђа

Корасићи, славе Св. Пантелију

Косовићи (Косојевићи), славе Св. Николу

Лалићи, славе Св. Николу

Лончаревићи, славе Св. Ђурђа

Милићи, славе Св. Николу

Новаковићи, славе Св. Ђурђа

Поповићи, славе Св. Лазара – Лазареву суботу

Пупићи

Ракетићи, славе Св. Јована

Ранићи, славе Св. Николу

Суменићи, славе Св. Ђурђа

Трбојевићи, славе Св. Николу

Цвијакићи, славе Св. Ђурђа

Чавићи

НАПОМЕНА: податке о родовима и крсним славама дао ми је наш прослављени књижевник и пјесник Никола Вујчић, коме се овом приликом захваљујем.

 

Црквене књиге

Књига крштених

Парохија Велика Градуса (1834. година)

– рођено женско дијете, Ана,  14.1.1834. године, отац Јован Ракетић, мати Марија, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 14.1.1834.;

кум је био Василије Чавић из Велике Градусе;

– рођено мушко дијете, Исидор,  4.2.1834. године, отац Јован Дукић, мати Стана, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 4.2.1834.;

кум је био Василије Мириловић из Сјеверовца;

– рођено женско дијете, Василиска,  10.2.1834. године, отац Прокопије Војиновић, мати Ангелина, житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 11.2.1834.;

кум је био Михаило Цвијетановић из Сјеверовца;

– рођено мушко дијете, Алексеј,  16.2.1834. године, отац Атанасије Новаковић, мати Павлија, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 18.2.1834.;

кум је био Василије Чавић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Ана,  17.2.1834. године, отац Георгије Богојевић, мати Василија, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 18.2.1834.;

кум је био Марко Жица из Велике Градусе;

– рођено мушко дијете, Кузман,  3.3.1834. године, отац Стефан Бекић, мати Ружица, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 4.3.1834.;

кум је био Стојан Пауковић из Паукове Мале;

– рођено женско дијете, Марија,  3.3.1834. године, отац Гаврило Воларац, мати (не могу растумачити) житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 4.3.1834.;

кум је био Игњатије Бекић из Велике Градусе;

– рођено мушко дијете, Јован,  6.3.1834. године, отац Стефан Клипић, мати Екатарина, житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 7.3.1834.;

кум је био Симеон Драгојевић из Сјеверовца;

– рођено мушко дијете, Јован,  18.3.1834. године, отац Теодор Ранић, мати Павлија, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 18.3.1834.;

кум је био Георгије Клипић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Екатарина,  1.4.1834. године, отац Георгије Драгојевић, мати Екатарина, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 2.4.1834.;

кум је био Василије Чавић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Јулијана,  8.4.1834. године, отац Теодор Клипић, мати Ангелина, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 8.4.1834.;

кум је био Јеврем Јаснић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Екатарина,  8.4.1834. године, отац Григорије Богојевић, мати Марија, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 8.4.1834.;

кум је био Алексеј Јаснић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Ева,  8.4.1834. године, отац Јаков Бањеглав, мати Екатарина, житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 8.4.1834.;

кум је био Теодор Кнежевић из Сјеверовца;

– рођено мушко дијете, Георгије,  20.4.1834. године, отац Теодор Јаснић, мати Јагода, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 23.4.1834.;

кум је био Стојан Вујчић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Екатарина,  30.4.1834. године, отац Марко Косојевић, мати Василија, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 30.4.1834.;

кум је био Максим Радујковић из Велике Градусе;

– рођено мушко дијете, Николај,  12.5.1834. године, отац Василије Чавић, мати не могу растумачити, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 13.5.1834.;

кум је био Василије Вукановић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Марија,  21.5.1834. године, отац Георгије Клипић, мати Стана, житељи Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 22.5.1834.;

кум је био Василије Чавић из Велике Градусе;

– рођено мушко дијете, Константин,  21.5.1834. године, отац Илија Косојевић, мати Јелисавета, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 22.5.1834.;

кум је био Михајло Дукић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Софија,  27.5.1834. године, отац Николај Дукић, мати Марија, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 27.5.1834.;

кум је био Теодор Мириловић из Сјеверовца;

– рођено женско дијете, Ана,  3.6.1834. године, отац Павле Пупић, мати Ангелина, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 3.6.1834.;

кум је био Станко Клипић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Ангелина,  1.7.1834. године, отац Григорије Бишкуповић, мати Милија или Миља, житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 1.7.1834.;

кум је био Матеј Девердек из Мале Градусе;

– рођено женско дијете, Марија,  1.7.1834. године, отац Димитрије Кнежевић, мати Ана, житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 1.7.1834.;

кум је био Григорије Бишкуповић из Сјеверовца;

– рођено женско дијете, Екатарина,  8.7.1834. године, отац Георгије Цвијетановић, мати Тодора, житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 8.7.1834.;

кум је био Василије Мириловић из Сјеверовца;

– рођено мушко дијете, Михаило,  8.7.1834. године, отац ГеоргијеКлисурић, мати Цвијета, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 8.7.1834.;

кум је био Симеон Новаковић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Михаило,  17.7.1834. године, отац Павле Вучковић, мати Стана, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 18.7.1834.;

кум је био Станко Клипић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Ана,  25.7.1834. године, отац Петар Вујчић, мати Стана, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 25.7.1834.;

кум је био Павле Пупић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Екатарина,  5.8.1834. године, отац Стојадин Клипић, мати Стана, житељи Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 6.8.1834.;

кум је био Лука Поповић из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Марија, 28.8.1834. године, отац Лука Кнежевић, мати Божица, житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 28.8.1834.;

кум је био Теодор Мириловић из Сјеверовца;

– рођено женско дијете, Јулијана, 2.9.1834. године, отац Петар Косојевић, мати Марија, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 2.9.1834.;

кум је био Кирил Клипић, из Велике Градусе;

– рођено мушко дијете, Михаило, 22.9.1834. године, отац Николај Кнежевић, мати Даница, житељи Мале Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 23.9.1834.;

кум је био Василије Ђерић, из Паукове Мале;

– рођено мушко дијете, Георгије, 6.10.1834. године, отац Симеон Мириловић, мати Марија, житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 7.10.1834.;

кум је био Теодор Јанић, из Сјеверовца;

– рођено мушко дијете, Михаило, 6.10.1834. године, отац Теодор Јанић, мати Марија, житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 7.10.1834.;

кум је био Рафаило Мириловић, из Сјеверовца;

– рођено мушко дијете, Јован, 5.11.1834. године, отац Василије Вуксановић, мати Марта, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 6.11.1834.;

кум је био Лука Цвијакић, из Велике Градусе;

– рођено мушко дијете, Михаило, 10.11.1834. године, отац Гаврило Подрић, мати Марта, житељи Мале Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 11.11.1834.;

кум је био Илија Жица, из Велике Градусе;

– рођено женско дијете, Јулијана, 18.11.1834. године, отац Филип Клипић, мати Ана, житељи Велике Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 19.11.1834.;

кум је био Кирил Вукадиновић, из Свинице;

– рођено женско дијете, Ангелина, 5.12.1834. године, отац Теодор Дукић, мати Милица, житељи Мале Градусе;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 6.12.1834.;

кум је био Григорије Кресојевић, из Мале Градусе;

– рођено жеснко дијете, Ана, 6.12.1834. године, отац Василије Кнежевић, мати Сава, житељи Сјеверовца;

кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 7.12.1834.;

кум је био Јосиф Станић из Старог Села;

[3]

 

Литература:

[1] Radoslav Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine (knjiga III), Zagreb, 1889.; Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.

[2] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.; Државни завод за статистику Републике Хрватске

[3] СПЦ, Црквене књиге крштених, вјенчаних и умрлих, 1834. 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. anonim

    Вучковићи у В. Градуси славе Митровдан, а не Светог Јована.

  2. gradusa

    Da li ima podataka o rođenima pre drugog svetskog rata? Gde ih s emože naći? Ko zna da mi odgovori?