Поријекло становништва села Велика Градуса, општина Сисак (Банија), стање од краја 17. века до данас. Приредио сарадник портала Порекло Петар Демић.
Досељавање на Банију
– Дана 11.8.1693. петрињски капетан Фрањо Ердеди додијелио је земљу код потока Градусе Мрђену Дукићу и Васиљу Клипи.
ПРВИ ТАЛАС (1683-1703.) – из Поуња и са Козаре
„За вријеме великог рата 1683-1699. очишћена је и Банија од Турака. Удружена војска цара и краља Леополда продре побједоносно и у ове крајеве.. Главни заповједник царске војске, војвода Баденски, својим прогласима позове хришћане, што бијаху под Турцима по Босни и по Босанској Крајини, да устану на своје старе крвнике и да пристану уз хришћанску војску. Тако је радио и тадашњи хрватски бан, Никола Ердеди. И босанска Раја једва дочека ову прилику, да се дигне на Турке и да им се освети за учињена крвопилства…
Овако појачана царска војска српскијем добровољцима, освоји од Турака 16.8.1688. главни град турске Крајине – Костајницу, па тијем освоји не само доњу Банију, између Уне и између Купе, него продре дубоко преко Уне у Босну и освоји на пет сати од Уне све земље с десне стране Уне. У исто доба освојени су од Турака и градови у горњој Банији: Мала Кладуша, Врнограч. Брековица, Бужим итд. Карловачкијем Миром 1699. потпадне сва данашња Банија под нашу царевину; међа је била Уна, а даље горе Глина и Корана до на Карловачки Ђенералат. Све, што је освојено с десне унске обале, повраћено је назад Турцима.
Сва турска Раја, и Срби и нешто Хрвати, што су били под Турцима с ове стране Уне, остану на овој страни, а они, што су били с оне стране Уне, по Козари и по њеној околици, пријеђу такођер на ову страну и населе се по Банији поред и између своје браће, која су од прије туда се населила…
Кад је Нови отпао под Турке, онда су и тамошњи Хришћани сви прешлли на ову страну. Србљи се тада населе Мајскијем Пољанама, по Класнићу и по Жировцу. Све земље с десне унске обале, за пет сати у ширину, са свијем остану пусте, и морали су их Турци на ново насељавати, довлачећи српски народ из даљијех области. Тако је насељена доња Банија или земље између Уне и између Купе па већ горе до Глине; и по званичном извјештају бечког Ратног Вијећа од 1701. насељено је ту српско-православног народа да 11.000 душа.“
ДРУГИ ТАЛАС (1737-1739.) – из Поуња и са Козаре
„Као савезница млетачка зарати се наша царевина са Турцима опет 1716. године. Рат овај довршен је миром у Пожаревцу 21.6.1718. год. Тада је добила Банија сав онај крај на десној обали унској од Глинице па до ушћа унског у дужину, а у ширину све до иза Козаре.
А поименце припала су тада Банији ова мјеста: Стари Јасеновац са планином Козаром и са пустијем селима: Демировцем и Гуњевцем; Стара Дубица са 16 опустошенијех села; Костајница с 3 куле: Слабињска, Дреновачка и Карабашићева кула; Нови са цијелом својом околином, у којој бијаше 10 опустјелијех села. Од котара стародубичког и новског буду заокружена два крајишка котара (компаније), и то: један у Козарцу, а други у Доблинићу.
У ова војводства поврве Србљи из унутрашње Босне, испод Турака, и смјесте се по пустијем селима, која им власти радо уступише, самод а бране међу од Турака, као и остала им браћа на овој страни…
Године 1736. букне на ново рат са Турцима, који се доврши миром у Биограду 1739., гдје је закључено, да се оба босанска котара и опет уступе Турцима, јер ријека Уна, по својој сриједи, постаде на ново међа између обје царевине.
Тад сав српски народ, што је био у тијем котарима, пресели скупа са својим властима на ову страну и размјести се по Банији, поред и између своје браће, што се од прије туда населише. Тада се умноже српске насеобине по сумеђи, онда особито у прво-банској регименти око Глине и више Глине, а неки ројеви прострли су се по Утињи и по Војнићу, у Карловачком Ђенералату.“
ТРЕЋИ ТАЛАС (1788-1791.) – из Поуња и са Козаре
„За цара Јосифа II. године 1788. зарати се опет наша царевина са Турцима. Рат је трајао три године и свршен је миром, уговоренијем у Свиштову 4.8.1791. тада је опет премицата међа на нашој сумеђи у овоме владичанству. Наша крајина добила је тада дрежнички и цетински котар, а међа на оточко-личкој сумеђи премакнута је на Уну и већ на линију, која се до данас одржала…
Још прије него је рат бункуо, српско-православни бачки владика, Јован Јовановић, а прије је био (1784-1786.) овдашњи владика – зађе по српском народу и стане га наговарати, да устане на Турке, док им наша царевина рат огласи…
Кад је владика у Србији дигао Србље на оружје, дође и овамо у Банију, па са протом костајничким Јованом Поповићем, побуни турску Рају у Поуњу, да се дигне на оружје и да са женама и са нејачи бјежи на ову страну. Србљи послушају владику и проту; дигну се на оружје и одмах још исте 1788. године, прије него је рат и отпочео, пријеђе на ову страну у Банију 428 српскијех породица. Оно људи што би за оружје и за бој, ступи на мах као добровљци у редовну војску граничарску, у нади да ће огњишта ослободити од Турака…
У банске регименте преселило је још прије рата, како већ наведосмо, 428 породица; а чим је примирје уговорено, пријеђе на Банију још 818 породица. Свега народа могло је бити ближе 15.000 душа. Један дио овога народа попуни села и засеоке, што се од прије населише по Банији; други дио насели на свијем нова села, особито на сумеђи, а што се не могло смјестити по Банији, оно смјесте власти по Карловачком Ђенералату, а нешто и у Провинцијалу.“
[1]
Пописи становништва и броја кућа (1768-2011.)
ГОДИНА ПОПИСА | МЈЕСТО | БРОЈ КУЋА | БРОЈ СТАНОВНИКА |
1768. | Градуса Велика | 55 | |
1857. | Велика Градуса | 365 | |
1869. | Велика Градуса | 402 | |
1880. | Велика Градуса | 479 | |
1890. | Велика Градуса | 550 | |
1900. | Велика Градуса | 653 | |
1910. | Велика Градуса | 745 | |
1921. | Велика Градуса | 709 | |
1931. | Велика Градуса | 772 | |
1948. | Велика Градуса | 594 | |
1953. | Велика Градуса | 639 | |
1961. | Велика Градуса | 600 | |
1971. | Велика Градуса | 532 | |
1981. | Велика Градуса | 484 | |
1991. | Велика Градуса | 430 | |
2001. | Велика Градуса | 37 | 68 |
2011. | Велика Градуса | 46 | 87 |
[2]
Родови
– Абрамовићи, славе Сц. Ђурђа
– Бајићи, славе Св. Лазара – Лазареву суботу
– Бекићи, славе Св. Јована
– Богојевићи (Боговићи), славе Св. Лазара – Лазареву суботу
– Богуновићи, славе Св. Јована
– Бојчетићи, славе Св. Николу
– Влатковићи, славе Св. Николу
– Вујчићи (Вујичићи), славе Св. Николу
– Вукадиновићи, славе Св. Ђурђа
– Вукотићи, славе Св. Николу
– Вучковићи, славе Св. Јована
– Глодићи (Боснићи), славе Св. Николу
– Давидовићи, лсаве Св. Ђурђа
– Драгаши, славе Св. Николу
– Драговићи, славе Св. Николу
– Дукићи, славе Св. Николу
– Ђурђевићи, славе Св. Јована
– Жице, славе Св. Ђурђа
– Јанићи, славе Св. Николу
– Јаснићи, Славе Св. Николу
– Клипићи, славе Св. Николу
– Ковјанићи, лсаве Св. Ђурђа
– Корасићи, славе Св. Пантелију
– Косовићи (Косојевићи), славе Св. Николу
– Лалићи, славе Св. Николу
– Лончаревићи, славе Св. Ђурђа
– Милићи, славе Св. Николу
– Новаковићи, славе Св. Ђурђа
– Поповићи, славе Св. Лазара – Лазареву суботу
– Пупићи
– Ракетићи, славе Св. Јована
– Ранићи, славе Св. Николу
– Суменићи, славе Св. Ђурђа
– Трбојевићи, славе Св. Николу
– Цвијакићи, славе Св. Ђурђа
– Чавићи
НАПОМЕНА: податке о родовима и крсним славама дао ми је наш прослављени књижевник и пјесник Никола Вујчић, коме се овом приликом захваљујем.
Црквене књиге
Књига крштених
Парохија Велика Градуса (1834. година)
– рођено женско дијете, Ана, 14.1.1834. године, отац Јован Ракетић, мати Марија, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 14.1.1834.;
кум је био Василије Чавић из Велике Градусе;
– рођено мушко дијете, Исидор, 4.2.1834. године, отац Јован Дукић, мати Стана, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 4.2.1834.;
кум је био Василије Мириловић из Сјеверовца;
– рођено женско дијете, Василиска, 10.2.1834. године, отац Прокопије Војиновић, мати Ангелина, житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 11.2.1834.;
кум је био Михаило Цвијетановић из Сјеверовца;
– рођено мушко дијете, Алексеј, 16.2.1834. године, отац Атанасије Новаковић, мати Павлија, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 18.2.1834.;
кум је био Василије Чавић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Ана, 17.2.1834. године, отац Георгије Богојевић, мати Василија, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 18.2.1834.;
кум је био Марко Жица из Велике Градусе;
– рођено мушко дијете, Кузман, 3.3.1834. године, отац Стефан Бекић, мати Ружица, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 4.3.1834.;
кум је био Стојан Пауковић из Паукове Мале;
– рођено женско дијете, Марија, 3.3.1834. године, отац Гаврило Воларац, мати (не могу растумачити) житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 4.3.1834.;
кум је био Игњатије Бекић из Велике Градусе;
– рођено мушко дијете, Јован, 6.3.1834. године, отац Стефан Клипић, мати Екатарина, житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 7.3.1834.;
кум је био Симеон Драгојевић из Сјеверовца;
– рођено мушко дијете, Јован, 18.3.1834. године, отац Теодор Ранић, мати Павлија, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 18.3.1834.;
кум је био Георгије Клипић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Екатарина, 1.4.1834. године, отац Георгије Драгојевић, мати Екатарина, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 2.4.1834.;
кум је био Василије Чавић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Јулијана, 8.4.1834. године, отац Теодор Клипић, мати Ангелина, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 8.4.1834.;
кум је био Јеврем Јаснић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Екатарина, 8.4.1834. године, отац Григорије Богојевић, мати Марија, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 8.4.1834.;
кум је био Алексеј Јаснић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Ева, 8.4.1834. године, отац Јаков Бањеглав, мати Екатарина, житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 8.4.1834.;
кум је био Теодор Кнежевић из Сјеверовца;
– рођено мушко дијете, Георгије, 20.4.1834. године, отац Теодор Јаснић, мати Јагода, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 23.4.1834.;
кум је био Стојан Вујчић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Екатарина, 30.4.1834. године, отац Марко Косојевић, мати Василија, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 30.4.1834.;
кум је био Максим Радујковић из Велике Градусе;
– рођено мушко дијете, Николај, 12.5.1834. године, отац Василије Чавић, мати не могу растумачити, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 13.5.1834.;
кум је био Василије Вукановић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Марија, 21.5.1834. године, отац Георгије Клипић, мати Стана, житељи Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 22.5.1834.;
кум је био Василије Чавић из Велике Градусе;
– рођено мушко дијете, Константин, 21.5.1834. године, отац Илија Косојевић, мати Јелисавета, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 22.5.1834.;
кум је био Михајло Дукић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Софија, 27.5.1834. године, отац Николај Дукић, мати Марија, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 27.5.1834.;
кум је био Теодор Мириловић из Сјеверовца;
– рођено женско дијете, Ана, 3.6.1834. године, отац Павле Пупић, мати Ангелина, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 3.6.1834.;
кум је био Станко Клипић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Ангелина, 1.7.1834. године, отац Григорије Бишкуповић, мати Милија или Миља, житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 1.7.1834.;
кум је био Матеј Девердек из Мале Градусе;
– рођено женско дијете, Марија, 1.7.1834. године, отац Димитрије Кнежевић, мати Ана, житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 1.7.1834.;
кум је био Григорије Бишкуповић из Сјеверовца;
– рођено женско дијете, Екатарина, 8.7.1834. године, отац Георгије Цвијетановић, мати Тодора, житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 8.7.1834.;
кум је био Василије Мириловић из Сјеверовца;
– рођено мушко дијете, Михаило, 8.7.1834. године, отац ГеоргијеКлисурић, мати Цвијета, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 8.7.1834.;
кум је био Симеон Новаковић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Михаило, 17.7.1834. године, отац Павле Вучковић, мати Стана, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 18.7.1834.;
кум је био Станко Клипић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Ана, 25.7.1834. године, отац Петар Вујчић, мати Стана, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 25.7.1834.;
кум је био Павле Пупић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Екатарина, 5.8.1834. године, отац Стојадин Клипић, мати Стана, житељи Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 6.8.1834.;
кум је био Лука Поповић из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Марија, 28.8.1834. године, отац Лука Кнежевић, мати Божица, житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 28.8.1834.;
кум је био Теодор Мириловић из Сјеверовца;
– рођено женско дијете, Јулијана, 2.9.1834. године, отац Петар Косојевић, мати Марија, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 2.9.1834.;
кум је био Кирил Клипић, из Велике Градусе;
– рођено мушко дијете, Михаило, 22.9.1834. године, отац Николај Кнежевић, мати Даница, житељи Мале Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 23.9.1834.;
кум је био Василије Ђерић, из Паукове Мале;
– рођено мушко дијете, Георгије, 6.10.1834. године, отац Симеон Мириловић, мати Марија, житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 7.10.1834.;
кум је био Теодор Јанић, из Сјеверовца;
– рођено мушко дијете, Михаило, 6.10.1834. године, отац Теодор Јанић, мати Марија, житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 7.10.1834.;
кум је био Рафаило Мириловић, из Сјеверовца;
– рођено мушко дијете, Јован, 5.11.1834. године, отац Василије Вуксановић, мати Марта, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 6.11.1834.;
кум је био Лука Цвијакић, из Велике Градусе;
– рођено мушко дијете, Михаило, 10.11.1834. године, отац Гаврило Подрић, мати Марта, житељи Мале Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 11.11.1834.;
кум је био Илија Жица, из Велике Градусе;
– рођено женско дијете, Јулијана, 18.11.1834. године, отац Филип Клипић, мати Ана, житељи Велике Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 19.11.1834.;
кум је био Кирил Вукадиновић, из Свинице;
– рођено женско дијете, Ангелина, 5.12.1834. године, отац Теодор Дукић, мати Милица, житељи Мале Градусе;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 6.12.1834.;
кум је био Григорије Кресојевић, из Мале Градусе;
– рођено жеснко дијете, Ана, 6.12.1834. године, отац Василије Кнежевић, мати Сава, житељи Сјеверовца;
кршење обавио јереј Сава Бамбураћ у храму Свете Тројице у Великој Градуси, дана 7.12.1834.;
кум је био Јосиф Станић из Старог Села;
[3]
Литература:
[1] Radoslav Lopašić, Spomenici hrvatske Krajine (knjiga III), Zagreb, 1889.; Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.
[2] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.; Државни завод за статистику Републике Хрватске
[3] СПЦ, Црквене књиге крштених, вјенчаних и умрлих, 1834.
19. октобар 2014. у 22:39
anonim
Вучковићи у В. Градуси славе Митровдан, а не Светог Јована.
7. фебруар 2015. у 21:16
gradusa
Da li ima podataka o rođenima pre drugog svetskog rata? Gde ih s emože naći? Ko zna da mi odgovori?