Порекло презимена Ребрача

15. март 2013.

коментара: 2

Ребраче су српски род са Баније. 

Заштитници Ребрача су Свети Сергије и Вакхо, и Свети Јован.

Центар Ребрача је село Мајске Пољане (општина Глина).

Први Ребрача који се помиње на Банији је кнез Божо Ребрача.

 

О настанку презимена Ребрача

– основа: ребро, дио тијела

[1]

Први помен презимена на Банији

– 1737. године потврђено на Банији; кнез и пјешадијски капетан Божо Ребрача

[2]

Одакле су прешли на Банију? 

– 1703. године из околине Новог Града (Поуње, Босанска Крајина)

Кад је Нови отпао под Турке, онда су и тамошњи Хришћани сви прешлли на ову страну. Србљи се тада населе по Мајскијем Пољанама, по Класнићу и по Жировцу. Све земље с десне унске обале, за пет сати у ширину, са свијем остану пусте, и морали су их Турци на ново насељавати, довлачећи српски народ из даљијех области. Тако је насељена доња Банија или земље између Уне и између Купе па већ горе до Глине; и по званичном извјештају бечког Ратног Вијећа од 1701. насељено је ту српско-православног народа да 11.000 душа.

[3]

Презиме Ребрача у црквеним књигама

– презиме Ребрача је потврђено у црквеним књигама парохије Глина из 1831. и 1833. године.

– Ребрача, крсне славе Јовањдан и Срђевдан;

[4]

Попис становништва СР Хрватске из 1948. године

– Ребрача:

1) Блиња, Петриња (1 особа без куће)

2) Глина (4 куће, 11 особа; 1 особа без куће)

3) Мајске Пољане, Глина (14 кућа, 48 особа)

4) Равно Рашће, Глина (1 особа без куће)

5) Шибине, Глина (1 кућа, 7 особа)

укупно: 19 кућа, 69 особа

[5]

 

Литература:

[1] Др Петар Шимуновић, Наша презимена: поријекло, значење, распрострањеност, Загреб, 1985.

[2] Др Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне крајине у XVIII. вијеку; Банска Крајина XVII-XVIII. вијек, I-II, Београд, 1989-1997; Војин С. Дабић, Кнезови у Војној крајини у Хрватској и Славонији до половине XVIII вијека / Зборник о Србима у Хрватској, књига VI, Београд, 2004.

[3] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.

[4] СПЦ, Црквене књиге крштених, вјенчаних и умрлих, Глина, 1831-1833.; СПЦ, Шематизам Православне српске дијецезе Горњо-Карловачке, Панчево, 1883.

[5] Др Валентин Путанец и Др Петар Шимуновић, Лексик презимена СР Хрватске, Загреб, 1976.

 

ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Hvala što me prihvatate. U saradnji sa mojim bratom od stic Stanojem Milovanovićem, dip.pravnik po struci, radio u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije, kao i posle Drugog sv.rata na poslovima matične službe i koji započeo naš rodoslov. Prema njegovim saznanjima, prvi predak Steva Pantić, poreklom iz sela Izbenica kod Varvarina, rođen oko 1750.60 god. Kao mlad je došao selo Drenovac opština Paracin, navodno ubio Turčina i morao da beži. U Drenovcu je dobio sina po imenu MATA 1780.1850. znači živeo 80 god.po kome sam i ja dobio ime. Mata je imao tri sina Milovana 1806’1876, Miloje 1816, 1901,Stanoje 1823.P o njihovim imenima dobili smo prezimena Milovanović, Milojević, Stanojević. Milovan sa ženom Janikom, imali jedanaestoro dece, koja su umrla kao bebe. Usvojio je muškarca iz sela MILOJA KOME SE rodio sin Milan koga sam zapamtio kao vema starog. Po usvajanju Miloja žena Janika je rodila blizance u 44 god. muško i žensko. Žensko je uskoro preminulo, a muško po imenu Stojan 1856,7 i sa njim počinje prezime. Napravljen je spisak svih rođenih po Milovanu Milovanoviću. Spisak svih rođenih potomaka, kako muskih tako i ženskih, i do sad sam sačinio spisak od 300 imena, a i njihovih supružnika. Mene interesuje može li se pronaci poreklo za Pantu, koji je u Izbenicu došao iz sela Makršane kod Kruševca. Po popisu iz 1863. pominju se porodice potomak od Mate. Moj ded Stoja se pominje kao dete od 4 god. gde usvojeni Miloje njega predstalja kao brata i ima svoje dete Milana od 1 god. Usvojenik Miloje sa mojim dedom Stojanom delio nepokretnost njive. Drenovac je bio po Turcima do 1833. i imao 54 kuća, po podacima iz knjige GRAD PARAĆIN. Dakle, želim poreklo Pante iz Izbenice. Pantici u Izbenici i potomci dede Steve u Drenovcu, a i po Srbiji gde su se raspršili. Drenovac je poznat po đeneralu ILIJI GOJKOVIĆU. Moj rođeni brat dr Milan V. Milovanovic bavio se izučavanjem virusa, jedan je od stvaraoca vakcine protiv malih boginja, a šesdesetih godina je iz prijateljskih odnosa dr.SEJBIN iz USA OBEZBEDIO BESPLATNU VAKCINU protiv dečje paralize, a danas se to rutinski sprovodi po rođenju svakog deteta. Dr Milan je kod dr Sejbina u Americi proveo 1955.56 na specijalizaciji. Hvala na pruženoj mogućnosti da ovo saopšti. širem krugu zainteresovanih. Unapred hvala za trud koji uložite za moje ranije poreklo.

  2. Napravio sam neke greške ko rođenja Steve 1750’60. Ima još nekih ne bitnih grešaka i zato se izvinjavam. Mata