Порекло презимена, село Љубинић (Обреновац)

10. март 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Љубинић, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антопогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Љубинић је најузвишеније посавско село, одакле се разилазе воде Сави и Тамнави; неравног, али не и брдовитог изгледа. Куће су по равници, дуж сеоских путева и раздељене у три џемата; Вишњак или Старо Село до Јошеве, Дивинац, средњи део села и Липовицу западни део села.

Правих језера нема у области. Нема ни онаквих, каквих има у горњим ваљевским областима. У брдском делу области има понека вртачица испуњена водом и народ зове језерима. Оваква језера су породична или сеоска својина и како су њихова села три четвртине године без воде (не рачунајући језера), она су им добро дошла за сточна појила и друге домаће потребе. Језера по Орашцу, Липовици, Врелу, Љубинићу и другим суседним селима су изван ограда и поред сеоских путева, да би се и други сељаци, као и путници, могли њима служити и да би могли појити стоку, не појединачно него у групама.

У Тамнави имамо неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.

Мртвуша је црвена, тврда, хладна водоиздржљива глина, тешка за рад и водом оскудна. На њој успевају и саме расту шуме, а извесних године могу и стрмни усеви, а друго ништа не може. Најлепши примери су мртвуше: Дубрава у Орашцу и Љубинићу, Дубрава у Јабучју, затим безводни делови села: Тулара, Бањана, Баталага, Свилеуве, Трлића и др.

Села у тамнавској равници или су без мала или са малама, које се зову крајевима, у којима су куће необично растурене и дају тип немачког села. Све куће су растурене с имањима око кућа и на све стране, с малим ограђеним окућницама и с пространим предвором, који служи за улаз у кућу и држање домаће стоке. Са западне или северне стране је какав забранчић с воћем, где се држи ситнија стока. Оваква села превлађују у области и њих је највише у средини области: Грабовац, Брезовица, Новаци, Врело, Стублине, Љубинић итд…

Старе шумске целине Дубраве између Орашца, Љубинића, Дрена и других посавских села су нестале, остало је мало појединачних забрана и нешто напуштених места, на којима се сама шума подигла или остала зиратна земља. Тако исто старе шумске целине Дубраве између Паљува и Јабучја и других села нема данас осим појединачних забрана, растурених на све стране и порђаве зиратне земље.

Селишта има свако село, само се различито зове. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село Старе Куће, Кућерине, Кућишта и Стара Воћа и Паланке.

Насељена Стара Села имамо у: Орашцу, Јабучју и Скобаљу, а ненасељена су у: Радљеву, Љубинићу, Пироману, Бровићу и на Ушћу.

Стара гробља позната су под овим особним именима: Бобије, Умке и Старо Гробље. Бобија и умки има у сваком селу, а као особна имена су Бобије у: Докмиру, Кршној Глави, Кожуару, Дружетићу и Туларима, Умка има у: Кожуару, Бањанима и Врховинама. Ова имена су дата појединим бреговима, али има бобнија, која се сматрају као гробови некадашњих сеоских становника, као у: Грабовцу, Орашцу, Љубинићу, Јабучју, Лајковцу и др. Нарочито има ових бобија око бара, извора и мањих речица.

Још се држе старе напуштене цркве у: Дрену, Орашцу и Црниљеву. Порушених цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју (на два места), Каменици, Љубинићу, Новацима, Бргулама, Радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку, Стублинама, Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.

Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду.

Треба видети село Грабовац и његову околину, треба упознати ма ког сељака и с њиме се пустити у разговор, где се може одмах сазнати, да и у селу и по околини има доста ђулића, кремења и разног каменог и глиненог оруђа. Кад с пролећа и с јесени села: Врело, Љубинић, Јошева и Таково разоравају своју Локву, редак је случај да се не изоре по који ђулић, судић или кремен.

Села, која су пре 300 (сада 400) година, самостално постала на раније несталим насељима или на местима која су била насељена, била би: Стублине, Љубинић, Рукладе, Гвозденовић, Звиздар, Дружетић, Рубрибреза и др.

Знаменита ваљевска породица Ненадовића, поред великих родбинских веза са свим угледним породицама свога доба, имала је у центру области, у Љубунићу, својих блиских сродника, а најглавнији представник ове породице Прота Матија, да би имао савску обалу у својим рукама, населио је на Забрежју, пред Саве, свога најближег сродника, који му је вршио значајне услуге у доба његовог политичког рада.

Јеладије Марковић са Забрежја, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке и Веса Велимировић из Љубинића нису изашли на глас у доба Карађорђа и Милоша, а да нису били раније у сродничким везама с виђенима ваљевским породицама тог доба (дословни препис, оп Милодан). Јеладије и поп Леонтије су сродници куће Ђелмашке, Исаило је Бирчанин и сродник Лазаревића, Ерић је Старовлах и кум куће Ђелмашке а Веса је био другобратучед попа Луке Лазаревића. Ове родбинске везе и населиле су област и главна насеља ове врсте била су крајем 18. века.

Задружни живот је у области на великој цени. Јединштина је последица породичних недаћа и она не мора да представља сироманштину. Иноконштина је последица деобе и материјалног упропашћавања куће и породице од стране рђавих старешина и предтавника. Нема дома у селу, који није био, или који није задужен или који се не спрема да буде задужен. За задружни живот везано је и благостање дома, за јединштину оскудица у радној снази, за иконоштину крајња немаштина. Па и данас ова област истиче се са највећим бројем становника на једну кућу у Краљевини. Задруга има с особинама и без особина, и уопште уређених, као што су задруге горњих ваљевских области. У области задруге првог облика, као и горе, су: Станковићи у Голој Глави, Ашковићи и Милошевићи у Чучугама, Ђапићи и Арсеновићи у Букору, Јованoвићи и Цвејићи у Црниљеву, Ковачевићи и Пауновићи у Коцељеви, Петрићи у Дружетићу итд. Јаче задруге без особина су: Јовичићи и Јаношевићи у Дрену, Нешићи у Скели, Антонићи у Вукони, Лукића-Брдарских у Кожуару, Ракића у Стубленици, Тодоровићи у Љубинићу, Мишићи у Бровићу, Поповића у Малом Борку, Циглића у Скобаљу, Бркића у Туларима, Bеговића у Брезовици, Tешићи 1 и 2 у Новацима итд.

 

Порекло фамилија-презимена села Љубинић

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Адамовићи, после 1827. године, Срем, Никољдан и Лучиндан, уљези у Тодоровиће.

-Аћимовићи и Илићи. Видети Илићи и Аћимовићи.

-Весићи*, прва половина 18. века, Свилеува, Јовањдан

*Весићи, пре 100 година Велимировићи, данас још и Поповићи, потомци су Гаврила, брата Лазарева, деде поп Луке Лазаревића, насељеног први пут у Дрену. Гаврило је у Дрену убио некаквог Турчина, с тога побегао у Грабовац, па кад су га ту приметили, побегао је у Милорце, одатле прешао у Љубинић, закућио и умро. Гаврило је после смрти оставио четири сина: Велимира, Живана, Николу и попа Михаила. Живан и Никола још за очева живота, по вољи његовој, отишли су у Дрен, где Живан остане на Дренском Брду и од њега су данашњи Живановићи, а Никола, по наредби куће Лазаревића, пређе у Купиново где и данас има потомства. Велимир и поп Михаило, остану у Љубинићу и до данас очували су потомство и свештенички чин у породици. На свим местима ова породица имала је својих виђенијих представника. Велимиров син Веса Велимировић, највиђенији, набогатији и најразборитији Тамнавац крајем 18. века и у почетку 19. века и члан Правитељствујушчег Совета за округ ваљевски. Живанови син Неофит, калуђер манастира Боговађа и први писар Совета, докле је овај заседавао у Боговађи.

-Даниловићи, друга половина 18. века, Скупљан у Посавској Тамнави, Никољдан.

-Ђенићи, после 1827. године, Б. Крајина, Лучиндан.

-Илићи и Аћимовићи, друга половина 18. века, Грачаница у Азбукоици, Ђурђевдан.

-Јовичићи, друга половина 18. века, Осат, Јовањдан.

-Карановићи, после 1827. године, Дубица, Ђурђевдан.

-Младеновићи, после 1827. године, Бањани у околини, Ђурђевдан.

-Недељковићи, стара породица, Ђурђиц.

-Николићи, прва половина 18. века, Крнуле у Посавској Тамнави, Никољдан.

-Петровићи 1, друга половина 18. века, Б. Крајина, Никољдан.

-Петровићи 2, друга половина 18. века, Приједор, Ђурђевдан.

-Симићи, прва половина 18. века, Горња Ораховица у Азбуковици, Јовањдан.

-Стевановићи, прва половина 18. века, Торник у Азбуковици, Јовањдан.

-Стојановићи*, прва половина, Бирач, Алимпијевдан.

*Стојановићи су потомци Стојана Старовлаха, који је крајем 18. века и у почетку 19. века био најбогатији, највиђенији и најотреситији сељак овог села, а потомци му данас спали на једну врло сиромашну кућу.

-Тодоровићи, прва половина 18. века, Вршић у Азбуковици, Никољдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milan Kojic

    Postovani

    Dali ste u Vasem istrazivanju naisli na porodice Kojic i Babic koje postoje u selu LJubinic/

    Ako imate neka saznanja molim Vas da mi ih posaljete.

    S-postovanjem