Порекло становништва села Дрен, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антpопогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Дрен је посавско село на речици Вукићевици на ободу тамнавске равнице, а и по посавској равници. Сеоске куће су по ободу и по равници и збијене око сеоских бара. У селу су три краја: Горњи Крај, западни део до Орашца, Доњи Крај, на исток до Грабовца и Пљоштара, део села по равници.
У селима Дрену и Грабовцу сеоске заједнице у Дубрави издељене су па онда у селу затекла се живе, пунолетне мушке главе и свакој указат је сразмерно једнак део и дат на уживање, макар појединци живели у задругама и највећем богатству. Ове заједнице нису дате сељацима за вечите времена; дато им је да га уживају докле хоће или докле постоји њихово мушко потомство. Сваки се може одрећи права уживања, кад год буде нашао за потребно, када његов део прелази у својину села, и оно га даје оскудноме. Умре ли уживалац овог имања прелази на његове непосредне потомке. Право уживања може се и на другог пренети и другоме уступити, али тај пренос и уступљење може се само једанпут учинити и више не. Нико не може уживати више од два дела, а право уживања нема онај, који се после деобе ових заједница доселио у село. Досељеници стичу право на уживање оних делова, који су или напуштени или су им уживаоци замрли без потомства и село им дало. Ако се једна задруга подели, онда право уживања дели на равне части. Приновљени задругари, као и новији досељеници, до ових имања долазе преким путем. Уз уживања скончане су и ове дужности: плаћање пореза са свим трошковима, незадуживање истог имања и одржавање у стању, каквом је примљено. Имање се зирати, али се шума, ако би је било, не сме дизати, њу је власно само село дизати и своје потребе њиме подмиривати. Нико не сме овакво имање залагати ни порезом нити каквим другим дуговима.
Старих планина или шума нема, исечене су и на њиховим местима су зиратне земље. Старе шумске целине Дубраве између Орашца, Љубинића и Дрена и других посавских села данас нема, остало је мало појединачних забрана и нешто запуштених места, на којима се сама шума подигла или остала зиратна земља.
Сви задружни и имућнији домови имају поред ове две куће још по једну или две друге; задруга Јовичића у Дрену, Нешићи у Скели и Беговићи у Брезовици по три куће, а задруге: Јовановића-Павловића у Црниљеву и Ђапићи у Букору и четири куће.
Имена, која би опомињала на шумско дрвеће је, између осталих, и село Дрен.
Још се држе старе, напуштене цркве у Дрену, Орашцу и Црниљеву.
Стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година је, између осталих, и Дрен.
Породица Лазаревићи су пореклом из Бирча и од три брата, па се један населио у Свилеуви, други у Баталагама, а трећи спустио се Сави, у Дрен, и тиме обезбедио прелаз преко реке у случају потребе. А да би имали склониште у прекосавским областима, они су првог сина, свога брата у Дрену, пребацили у Купиново, од кога и данас има потомака.
Задружни живот је у области на великој цени. Јединштина је последица породичних недаћа и она не мора да представља сироманштину. Иноконштина је последица деобе и материјалног упропашћавања куће и породице од стране рђавих старешина и предтавника. Нема дома у селу, који није био, или који није задужен или који се не спрема да буде задужен. За задружни живот везано је и благостање дома, за јединштину оскудица у радној снази, за иконоштину крајња немаштина. Па и данас ова област истиче се са највећим бројем становника на једну кућу у Краљевини. Задруга има с особинама и без особина, и уопште уређених, као што су задруге горњих ваљевских области. У области задруге првог облика, као и горе, су: Станковићи у Голохј Глави, Ашковићи и Милошевићи у Чучугама, Ђапићи и Арсеновићи у Букору, Јованивићи и Цвејићи у Црниљеву, Ковачевићи и Пауновићи у Коцељеви, Петрићи у Дружетићу итд.
Јаче задруге без особина су: Јовичићи и Јаношевићи у Дрену, Нешићи у Скели, Антонићи у Вукони, Лукићи-Брдарских у Кожуару, Ракићи у Стубленици, Тодоровћи у Љубинићу, Мишићи у Бровићу, Поповићи у малом Борку, Циглићи у Скобаљу, Бркићи у Туларима, Беговићи у Брезовици, Тешићи 1 и 2 у Новацима итд.
Задруге од несродних елемената су: Јовановићи у Црниљеву са старим Милаковићима од најранијих времена, Милошевићи у Чучугама са старинцем Смиљанићем итд.
Јаношевића (Јовичића) задруга у Дрену је из Крајине. Овог презимена (Јаношевић) нема у књизи Љубе Павловића и списку породица мада постоји породица Јаношевић у Обреновцу, оп. Милодан.
Порекло фамилија-презимена села Дрен
Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:
-Алимпићи и Илићи. Видети Илићи и Алимпићи.
-Аћимовићи, после 1827. године, Б. Крајина, Ђурђевдан, доводци уз матер.
-Бањци, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
-Барусани*, стара породица, Никољдан.
*Барусани су у Горњем Крају и познати по презименима: Мирковићи, Живановићи и Јовановићи.
-Батићи и Симићи. Видети Симићи и Батићи.
-Бранковићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
-Букури, после 1827. године, Ердељ, не славе, Румуни по народности.
-Васиљевићи и Илићи. Видети Илићи и Васиљевићи.
-Васићи, после 1827, Осат, Лучиндан.
-Вићентићи, прва половина 18. века, Милина у Јадру, Никољдан.
-Вучковићи, прва половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Никољдан.
-Гаврићи*, прва половина 18 века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.
*Гаврићи, како сами своје презиме изговарају, јесу најмногобројнија дренска породица, позната још код презимена: Спасићи, Ђокићи, Јанковићи, Мијаиловићи и Марковићи у Горњем Крају и Живковићи у Пљоштари.
-Грујићи, после 1827. године, Карловчић у Срему, Св. Петка.
-Деспотовићи, после 1827. године, Б. Крајина, Св. Василије.
-Дошени, после 1827. године, Равни Котари, Јовањдан.
-Драгојловићи и Чулићи. Видети Чулићи и Драгојловићи.
-Живановићи 1, друга половина 18. века, оближњи Љубинић, Јовањдан, од Васића из Љубинића.
-Живановићи 2, друга половина 18. века, Бељин у Посавској Тамнави, Никољдан.
-Живановићи 3, друга половина 18. века, Лукавац у Колубари, Јовањдан, задруга и уљези у Живановиће 1.
-Живановићи 4, после 1827. године, Рача у ужичком округу, Аранђеловдан.
-Илићи 1, Алимпићи и Васиљевићи, прва половина 18. века, Клинци у Колубори, Аранђеловдан.
-Илићи 2, друга половина 18. века, Сушица у Подгорини, Јовањдан, уљези у Гавриће.
-Јанковићи, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан, уљези у Младеновиће.
-Јовановићи, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
-Јовичићи, прва половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Никољдан.
-Карићи, стара породица, Св. Враче.
-Којићи, друга половина 18. века, Лелић у Подгорини, Никољдан.
-Лазаревићи 1, после 1827. године, Јаково у Срему, Јовањдан.
-Лазаревићи 2, полсе 1827. године Шимановци у Срему, Јовањдан.
-Магудовићи, после 1827. године, Осат, Аранђеловдан, велика и имућна задруга.
-Мандићи, друга половина 18. века, Дубица, Часне Вериге,
-Марићи, друга половина 18. века, Јевовац у Б. Крајини, Никољдан, Св. Роман.
-Марјановићи, друга половина 18. века, Стр. Гора у Подгорини, Никољдан.
-Марковићи, друга половина 18. века, Варна у Бугарској, Алимпијевдан, уљез у Радулиће.
-Мијатовићи, после 1827. године, Бела Крајина, Јовањдан уљези у Младеновиће.
-Милановићи, после 1827. године, Плужац у Подгорини, Никољдан.
-Милојевићи, после 1827. године, Б. Крајина, Св. мученик Калиник.
-Миросављевићи, друга половина 18. века, Крајина, Јовањдан и Игњатијевдан, повећа задруга и уљези у Гавриће.
-Мишљеновићи, после 1827. године, Моравица у Хрватској Крајини, Игњатијевдан.
-Младеновићи, друга половина 18. века, Кланица у Колубари, Јовањдан, уљези у Гавриће.
-Ненадовићи, после 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.
-Николићи 1, после 1827. године, Бачка, Мала Госпојина.
-Николићи 2, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
-Обрадовићи, после 1827. године, Б. Крајина, Јовањдан.
-Павловићи 1, после 1827. године, Карловчић у Срему, Св. Петка.
-Павловићи 2, после 1827. године, Крајина, Никољдан.
-Радулићи*, стара породица, Алимпијевдан.
*Радулићи су већ на умору, представљени су само једном кућом без мушких потомака.
-Ракићи, после 1827. године, Шимановци у Срему, Никољдан.
-Ранитовићи, после 1827. године, Банат, Никољдан.
-Ранковићи, после 1827. године, Црвена Јабука у околини, Ђурђиц.
-Савићи, прва половина 18. века, Леовић у Азбуковици, Михољдан.
-Симићи и Батићи, прва половина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.
-Станојевићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Аранђеловдан.
-Тодоровићи, друга половина 18. века, Равни Котари, Никољдан и Аранђеловдан, уљез у Николиће 1.
-Филимоновићи, друга половина 18. века, суседни Грабовац, Никољдан.
-Чулићи и Драгојловићи, друга половина 18. века, Свилеува, Јовањдан.
-Шарчевићи, после 1827. године, Б. Крајина, Стевањдан.
ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антpопогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
31. јул 2013. у 18:14
[email protected]
iteresuje me poreklo prezimena filipovic iz drena kod obrenovca
26. август 2013. у 10:10
vasic veca
Poreklo vasica.iprvi.romi.