Порекло презимена, село Вукићевица (Обреновац)

5. марта 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Вукићевица, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Вукићевица је на север од Бањана, до речице Вукодражи, по неравном и стрмовитом, али не и брдовитом земљишту и с кућама растуреним с обе стране непресушне речице Вукићевица, чији је извор у селу. Речица дели село на два повећа краја: Павловиће с леве стране и Стрмногорију с десне стране.

На тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Ова језера треба разликовати од омањих водених базена, назватим барама. Језерска дна су блатњава и при крају прелазе у праве тресаве, којих има на доста места у области. Језера ове врсте су Вукићево Језеро у Вукићевици, Станаревића Језеро у Лончанику, Језеро у Орашцу, у Дубрави, Језера у Паљувима, Трлићу, Совљаку итд.

У Вуковим харачким тефтерима од 80 данашњих села ове области помињу се 76 насељених места уз две варошице, које Вук назива касабама. Код Вука је у списку села Бресква, које данас нема, и недостају још села: Вукућевица, Гуњевац, Милорци, Степање, Стубленица, Трњаци и Хрвати.

Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засеока су: Вукићевица од Орашца и Козарице од Каменице између 1818. и 1822. године.

Вукићевица је име од творца села Вукића Павловића, чије је име остало још у имену реке и извора код садашњег заједничког гробља овог села и горњег дела Орашца.

Стара гробља позната су под особним именима: Бобије, Умке и Старо Гробље. Бобије постоје у Докмиру, Кршној Глави, Кожухару, Дружетићу и Туларима. У Туларима, на Марковцу, налази се некакво старо гробље, које народ зове Незнано Гробље; гробље са поломљеним стећцима, неправилног облика, велике тежине, доста разнето и по изгледу је хришћанско гробље. У Бањанима до Вукићевице, је неко старо гробље, које се зове Циганско Гробље, за које се мисли да су се у њему сахрањивали скитачи Цигани-Роми, кад би их куга задесила.

Села, која су постала као засеоци од других села у новије доба је, између осталих, и Вукићевица – раселица Орашца.

 

Порекло фамилија-презимена села Вукићевица

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Арсенијевићи и Мићиновци. Видети Мићиновци и Арсенијевићи.

-Бабићи, после 1827. године, Осат, Јовањдан.

-Бељићи, прва половина 18. века, Причевић у Подгорини, Никољдан.

-Богдановићи, после 1827. године, Сипуља у Јадру, Никољдан, дошао на женино имање, уљез у Бељиће.

-Деспотовићи, после 1827. године, Толисавац у Рађевини, Алимпијевдан.

-Живановићи, прва половина 18. века, Причевић у Подгорини, Алимпијевдан.

-Јаковљевићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Алимпијевдан и Ђурђиц, уљези у Живановиће.

-Јанковићи, после 1827. године, Јадар, Никољдан и Алимпијевдан, уљез у Живановиће.

-Лазићи, друга половина 18. века, Завлака у Рађевини, Ђурђевдан.

-Марковићи, после 1827. године, Белотић у Рађевини, Аранђеловдан.

-Мићиновци и Арсенијевићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Никољдан.

-Нинковићи, после 1827. године, Словац у Колубари, Св. Василије.

-Павловићи*, стара изумрла породица.

*Сељаци овог села мисле да је Вукићевицу основао некакав Вукић Павловић, за кога се не зна да ли се, када и одакле доселио. Име Вукићево остало као име селу, реци и на најглавнијем, скоро једином извору – Вукићева Чесма. Његова врло велика и разграната породица изумрла је, последњи мушки потомак изумро је пре 36 година, докле женских потомака има и данас.

-Петровићи, после 1827. године, Бела Крајина, Никољдан, уљези у Бељиће.

-Радојкићи, стара изумрла породица.

-Спасојевићи, после 1827. године, Осат, Никољдан.

-Стевановићи 1, после 1827. године, Бељин у посавској Тамнави, Аранђеловдан, доводци.

-Стевановићи 2, после 1827. године, Брезовица у околини, Аранђеловдан, доводци.

-Стрмногорци*, прва половина 18. века, Стара Гора у Подгорини, Ђурђевдан.

*Стрмногорци, назвати по селу из кога су дошли, чине засебни део села и у селу сову се још и: Марковићи, Вилотићи, Тајићи, Павловићи и др.

-Тадићи, друга половина 18. века, Плужац у Подгорини, Никољдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Mиле

    Поштовани, да ли имате податке о фамилији Станисављевић која овде није поменута, славе Ђурђевдан?

  2. Vladimir

    E moji hronicari, a gde su vam Mijailovici/Rendulici???