Порекло презимена, село Бровић (Обреновац)

3. марта 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Бровић, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Бровић је равно тамнавско село на левој страни Тамнаве, чије су куће размештене по оцедитијим местима сеоске непресушне речице Јелава, која долази из Лончаника. Иако су куће доста растурене, ипак се распознају два краја: Станковачки, западни крај и Бугарски, источни, до става Уба и Тамнаве.

Мочила су јаки и чисти извори, дубљи од живобара, отичу чистом водом исте темературе као и суседни ваздух, не употребљавају се за пиће, али употребљавају као мочила за лан и конопљу. Оваквих мочила има по Забрежју, Уровцима, Пироману, БРОВИЋУ, Лисом Пољу, Брезовици и др.

Долина тамнавска, од почетка до краја, пуне је живобара, мочила, млакова и ритова. Земљишта су наводњена, али никад потолита, већ се дају лако каналисати и оцедити. Потолитних земљишта и ритова има у Бровићу, Пироману и Лончанику.

Полојске су земље тресетне, пуне воде, увек гњиле, добре ливаде и пашњаци. Овакве су земље око бара и при ставама појединих река. А има их: у Црвеној Јабуци, Бровићу, Трстеници, Пироману, Стублинама, Забрежју, Ратарима, Кртинској итд. и дају најбољу траву за пашњаке, због чега се у селима са оваквом земљом подигло коњарство. Најбоље коње гаје поједине породице у чувене су због тога у целој области: Кесеровићи у Пироману, Мишићи у Бровићу, Бранковићи у Грабовцу, Симеуновићи у Стублинама итд.

У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од Старог Гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.

Бровић је раселица суседног Пиромана.

Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица, или од мушких и женских имена и надимака је, између осталих, и Бровић. Бровић је име од презимена прве породице овог села из Пиромана, чије презиме је било Бровић.

Села, која су постала као раселице других села пре 200 (сада 300) година је, између осталих, и Бровић – раселица Пиромана.

Задружни живот је у области на великој цени. Јединштина је последица породичних недаћа и она не мора да представља сироманштину. Иноконштина је последица деобе и материјалног упропашћавања куће и породице од стране рђавих старешина и предтавника. Нема дома у селу, који није био, или који није задужен или који се не спрема да буде задужен. За задружни живот везано је и благостање дома, за јединштину оскудица у радној снази, за иконоштину крајња немаштина. Па и данас ова област истиче се са највећим бројем становника на једну кућу у Краљевини. Задруга има с особинама и без особина, и уопште уређених, као што су задруге горњих ваљевских области.

У области задруге првог облика, као и горе, су: Станковићи у Голохј Глави, Ашковићи и Милошевићи у Чучугама, Ђапићи и Арсеновићи у Букору, Јованивићи и Цвејићи у Црниљеву, Ковачевићи и Пауновићи у Коцељеви, Петрићи у Дружетићу итд.

Јаче задруге без особина су: Јовичићи и Јаношевићи у Дрену, Нешићи у Скели, Антонићи у Вукони, Лукићи-Брдарских у Кожуару, Ракићи у Стубленици, Тодоровћи у Љубинићу, МИШИЋИ у БРОВИЋУ, Поповићи у малом Борку, Циглићи у Скобаљу, Бркићи у Туларима, Беговићи у Брезовици, Тешићи 1 и 2 у Новацима итд.

Задруге од несродних елемената су: Јовановићи у Црниљеву са старим Милаковићима од најранијих времена, Милошевићи у Чучугама са старинцем Смиљанићем итд.

У току штампања овог издања (1912. године, оп. Милодан) многе су се велике тамнавске задруге изделиле, те данас и не могу се узети као задруге у овом смислу. Задруге: Станковића, Ашковића, Јовановића, Петрића, Јовичића, Нешића, Антонића, Тодоровића, МИШИЋА, Поповића и Милошевића изделиле су се.

 

Порекло фамилија-презимена села Бровић

Презиме – када су досељени  -одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Бровићи*, прва половина 18. века, Озринићи, Мала Госпојина.

*Бровићи у Бровићу и Пироману су једна иста породица и главни творци оба села. Кад су се Бровићи с пироманског Старог Села помакли на југ и североисток, тиме су поставили темељ оснивању двају различитих села. Пореклом су из Озринића и прво су дошли у Градац, изнад Ваљева, па су једног брата оставили, а тројица сишла у Пироман и тиме створили два села. Пиромански Бровићи зову се: Гачићи и Павловићи, а бровићевски: Ђурђевићи, Павловићи и Станишићи.

-Ђурђевићи и Јовановићи. Видети Јовановићи и Ђурђевићи.

-Јовановићи и Ђурђевићи, друга половина 18. века, Заграде на Руднику, Јовањдан.

-Ковачевићи, друга половина 18. века, Мајиновић у Подгорини, Алимпијевдан.

-Лазаревићи, после 1827. године, Шуме-Стари Влах, Лучиндан, доселио се као занатлија.

-Милутиновићи, после 1827. године, Јабучје у области, Јовањдан, велика и угледна задруга.

-Мишићи, друга половина 18. века, Струганик у Колубари, Никољдан.

Муњићи, прва половина 18. века, Дегурић у Колубари, Никољдан.

-Павловићи, друга половина 18. века, Совач у Подгорини, Јовањдан.

-Ристивојевићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Јовањдан.

-Симићи, после 1827. године, оближњи Лончаник, Ђурђиц.

-Станковци* и Станковићи, прва половина 18. века, Видин, Никољдан.

*Станковци овог села дошли су од Видина у великој давнини и у селу се зову још: Бугарчићи, Петровићи и Пешићи.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. IRINA LAZAREVIC

    ZELELA BIH DA SAZNAM SVOJE PORODICNO STABLO.PORODICA LAZAREVIC,SELO BROVIC,OBRENOVAC!