Порекло презимена, село Бело Поље (Обреновац)

1. март 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Бело Поље, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Прередио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Бело Поље је уз Обреновац, одмах преко Тамнаве и поред Колубаре. Земљиште је равно и без иједне приметне узвишице, али препуно бара, које при поводњима пуне обе реке, потпомогнуте реком Савом. Сеоске кућа су збијене око сеоских бара и поред сеоског пута, с једне и друга стране.

Млакве су или барске или речне отоке с изворима са стране, отичу стално преко зиме, не мрзну се, већ се пуше, а како је у коритима река, оне их при поводњима кваре и премештају. Оваквих извора има у Лајковцу, Јабучју, Белом Пољу, Коцељеви, Совљаку, Новацима и др.

Стара напуњена или затворена корита, којима је река Колубара некада текла, било насута, било шумом обрасла, зову се Стараче, например Старача у Јабучју и Лајковцу, Стара Колубара у Белом Пољу и Обреновцу. Одвојени кракови реке су очаге: очаге у Јабучју, Лисом Пољу, Стублинама и др.

При ушћу Колубаре у Саву и Тамнаве у Колубару налазе се: забрешке, обреновачке и белопољске баре: Баре, саме по себи, нису великог обима, али кад Сава надође и успори колубарску и тамнавску воду, онда се спајају и захватају више од 2000 хектара у простору, јер се протежу дубоко уз обе реке. И ове се баре испражњавају брзо када се Колубара и Тамнава повуку у своја корита. Баре и потопљена земљишта и овде се зову полој. И овај полој је издељен, само обреновачки полој сматра се као општинска својина. Баре по Белом Пољу су породичне заједнице, а потолита земљишта су или сеоске или обреновачке општинске заједнице. Кад се баре оцеде и ограниче на мање проторе, оцеђена места обрастају травом и постају заједнички испусти једног или више села, а по Забрежју, Белом Пољу и Обреновцу су и ливадске земље. Кад су баре пуне водом, тада плаве сва нижа места па и сама села.

Полојска села су поред Саве и сва у правој и ниској равници. Куће с малим окућницама поређане су дуж главног сеоског пута (Забрежје, Кртинска, Звечка) или стрпане без икаквог реда (Скела и Ратари) или концентрички распоређене око извесног центра (Ушће) или зракастим линијама (Бело Поље и Рвати). Имања су изван села по потесима, који су сви заједнички и на све стране око села. Мале и џемати постоје, али немају вредности као брдска села. Путеви су по распореду сеоских кућа, где се увек морају знати главни и споредни путеви.

У равнијим селима поред Саве постоје заједнице једног или по два села. Заједнице ових села су највеће, то су баре и огроман простор око њих, које вода плави и дуже се на њима задржава с пролећа и преко године. Бело Поље, Рвати и Обреновац имају своје заједнице у Вићу поред Тамнаве, пред Обреновцем са западне стране, поред тога што свако село има и своје засебне заједнице. Заједнице ових села служе за испаше и горосечу. Шуме се не смеју без реда сећи.

Старовлашког су типа и нека села на равници поред Саве. Сеоске куће су поред друмова, с једне и с друге стране пута, доста збијене, с малим окућницама, с кућама увученим мало у двориште и нарочитим распоредом зграда. Ова села су или права шумадијска или приближна овом типу, као: Лајковац (село), Скела, Кртинска, Уровци, Бело Поље и Ратари. Бело Поље је раселица Звечке.

Чобани код Кртинаца (Кртинчана) су ретко из села, већином са стране, плата им је у новцу и по нешто у природи, погађа их, плаћа и отпушта сеоски кмет, а на стану су у сеоској кућици, која је у средини села, где се држе сеоски састанци или где се буде нашло за потребно. Овакво је сточарење и код других посавских села, које имају већих сеоских заједница, као код Забрежја, Белог Поља, Уроваца и Скеле.

Имена села дата по пластичним особинама зенљишта је, између осталих, и Бело Поље.

Села, која су постала као засеоци других села пре 200 (сада 300) година је и Бело Поље, одвојено од Звечке.

 

Порекло фамилија-презимена села Бело Поље

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Богићевићи и Бошковићи. Видети Бошковићи и Богићевићи.

-Бошковићи и Богићевићи, друга половина 18. века, Срем, Ђурђиц.

-Ваљевчићи, друга половина 18. века, Козличић у Колубари, Ђурђиц.

-Доцићи*, прва половина 18. века, Бело Поље у Старој Србији, Никољдан.

*Доцићи се сматрају да су оснивачи овог села и да су дали име селу, по селу, из кога су се доселили.

-Драгачевци, друга половина 18. века, Каона у Драгачеву, Св. Врачи.

-Илићи и Кузмановићи. Видети Кузмановићи и Илићи.

-Карићи, друга половина 18. века, Бањалука у Крајини, Св. Стефан Дечански.

-Кузмановићи* и Илићи, друга половина 18. века, Бањалука, Јовањдан.

*Предак Кузман доселио се као воденичар прво на Сави, а после и на Колубари где га Карићи из овог села, као свог сељака (земљака), довели у село на своју одиву и окућили.

-Ранковићи, после 1827. године, Срем, Никољдан, уљези у Доциће.

-Савићи, после 1827. године, Јаково у Срему, Ђурђиц, уљези у Бошковиће.

-Селенићи, друга половина 18. века, Стари Влах, Лучиндан, повећа и угледна задруга.

-Томићи, после 1827. године, Бела Крајина, Лучиндан, уљези у Селениће.

-Филиманићи, после 1827. године, Лончаник у околини, Ђурђиц, доводци.

-Шуваковићи, после 1827. године, Орашће у Босни, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.