Порекло презимена, Ново Село (Грделица-Лесковац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ново Село код Грделице, град Лесковац. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1 Порекло становништва села Ново Село код Грделице, град Лесковац. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, Ново Село (Грделица-Лесковац)

Порекло презимена, Ново Село (Грделица-Лесковац)

Порекло становништва села Ново Село код Грделице, град Лесковац. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905. до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Ово село је у горњем току Јелашничке Реке, која се овде зове Новоселска Река. Куће су на обема странама њене долине. Берковци су под Просеником, на десној страни долине  Новоселске Реке.Има кућа на Копривама под границом. Остали делови села су: Ланиште – у којој је 40 кућа, Ливађе – 13, Радоњи Рид – 16 и Равна Река -16. Некада је у селу било свега 6 кућа, пре 100 година је било 12 а данас у селу има око 100 кућа.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из кладенца који се зове Рупа.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима, која се зову: Гарваница, Лепоиат („ртина“), Јаловник, Стојанов Гроб, Глог, Црешња, Радоњи Рид, Обе Реке (место где се састају два изворна крака Новоселске Реке, између којих је Радоњи Рид), Сланчина Корија и Остра Чука.

Порекло становника.

-Аризан Барча се први населио у овом селу. Он је прадед човеку од 77 година. Доселио се из Бугарске, заправо из Крајишта. У време када се он доселио село је било пусто.

-Пешћевци су из Топлог Дола у Бугарској. Дошао им предак старији од прадеде. Били су много богати; имали 1000 брава стоке, углавном оваца. У Просенику су у корубу сипали млеко, које је дотицало у данашње Ново Село. Од њих су:

-Гузубинци, Павловци (Џорџа, Младен у Радоњем Риду) и Новковци.

-Младеновић (Џорџа) је иста породица са Пешчевцима; прадед био исти њима и Пешчевцима.

-Балинци су иста породица са Пешчевцима, славе Никољдан. Пешчевци (Пешћевци) и њима сродни родови су седели доле, па из Угара прешли у Рид. Славе Аранђеловдан и Св. „Џорџу“. Неке од тих породица разликују по слави.

-Стојановићи или „Голоусци“ су из Топлог Дола у Бугарској. Скорији су досељеници.

-Ђорђевићи (Риста и Русим) су из Божице.

-Цветановић (Јанко) је из Лисине, дошао пре 60 година. Слави Никољдан.

Кецоње су из Босилеграда. Доселио се прадед човеку од 60 година.

-Барчинци су из А. Барче.

-Радловци су од „радомирско“ – Радомир у Бугарској, одакле им се после Барче (од кога су Барчинци) доселио деда им Вучко. Од њих су:

-Здравковићи.

-Доларци су од „од побијен Камен“. Од њих је:

-Младеновић (Трајко).

-Берковци, „деда Берко Џокин башта“ дошао из Топлог Дола. Од њих су:

-Џокин (Костадин);

-Ћурчијани и:

-Пејчин (Павол).

-Лазаревићи или Качаревићи су из Божице – мала Џивинци.

-Велков (Илија) је од Осогова.

-Лингуровци су из Љубате.

-Стојанови (Славко) су из Љубате или Мусуља.

-Коњарци.. (???!!!)

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

Порекло становништва села Ново Село код Грделице, општина Лесковац. Истраживање сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Некада,  шездесетих година 20. века у селу Ново Село, из рода који славе крсну славу Свети Ђорђе (9. децембар, св.Алимпије: Младеновићи, Илићи) су ишли да раде ручну циглу ка циглари из планинског засеока Преданча села Г:Дејан (општина Власотинце), на падинама Букове главе (1336м).

Као дете, потом и у годинама младости, седамдесетих година 20. века; када смо одлазили на вашар Чобанац (Светилија 2. августа) изнад села Бистрица (Црна Трава); увек су нам показивали путеве где се одлазило из родног села Преданча ка селу Црвени Брег и Ново Село.

Занимнљиво је да је постојала нека далека веза родовска, не само по питању израде ручне цигле-цигларства, него су и Лазарице између два светска рата похађале: Црвени Брег, Бистрицу, Млачиште, Рупље, Баинце, Црвени Брег, Ново Село, а и у времену Другог светског рата се ишло на рад у руднику Масурица.

Касније када сам почео да истражујем родослове – порекло фамилија у црнотравско-власотиначком крају, увидео сам да су сва та села повезана у планинском делу власинско-црнотравско-власотиначкога краја и Грделичке клисуре.

Ново Село је некада припадало општини Грделица, која је са Црном Травом припадала власотиначком срезу, а некада су сва ова насеља припадала Власинском срезу.

Данас на почетку 21. века административно Ново Село припада општини Лесковац, јер је Грделица као општинско место укинуто.

Ново Село је насеље у горњем току Рупске реке. Граничи се са селима: Сејаница, Горња Лопушња, Острозуб, Рупље, Предејане, Палојце и Личин Дол.

Ново Село се налази у североисточном делу Грделичке клисуре.

Насеље је углавном везано за Горњи део долине Грделичке реке.

Околна села су: Рупље, Г. Лопушња, Палојце и друга села,

Село је постојало и пре досељавања предака данашњих родова.

То казује постојање потеса: два Селишта, старог гробља и два места названа Црквице (Црквиште).

У њему су постојало насеље и пре досељавања првих досељеника, који су побегли од тешког рада у руднику у Козарници (Црна Трава). Оно је младо по настанку.

Према постојању два Селишта, показује да је некада овде живело становништво, пре садашњих родова који су први населили ово село.

На то указује и постојање старог гробља и места званог Црквиште (где је постојачла некада и црква).

У време Турака у Ново Село су постојала два самокова у којима су радили Срби као ковачи и ћумурџије.

Тај занат је постојао у овом крају све до шездесетих година 20. века.

Поред самокова у реци су постојале турске куће и турско гробље.

За време турске царевине у селу су живели Турци и Арбанаси.

Они су се населили после Првог српског устанка.

Према истраживањима Ј. Трифуноског, 1961. године у село Ново Село су постојале следеће махале: Рашићевци (15к), Бисинци (20к), Лескова Падина (15к), Ранђеловци (4к), Завишићи (30к), Дебели Дел (8к), Бучје (2к), Поречане (30к), Страње (15к) и Остра Чука (3к).

Махале су међу собом оштро издвојене. У свему Ново Село има око 160 домова 1961. године.

Село је настало досељавањем оснивача села Петровића из Црне Траве (Козарница-радили у руднику), Бањаца из Ђустендила, Завишића из Самчекинца, Страњана из Доњег Гара и Власинаца са Власине.

Најстарија махала је Рашићева (са Копаоника-рашка област) .

Не зна се порекло, али се стара да су пореклом из рашке области (са Копаоника). Поречани су као и Петровићи из Козарнице (Црна Трава).

Остра Чука из Власине, Бучјани из Козарнице, Јовановци из Црне Траве.

Живот променио и данас су остала само сећања на рад новоселаца у Самокове рупско-козарачако-грделичке реке где је ливена руда гвожђа у времену Првог српског устанка.

У ово планинско село некада се чувала стока, нарочито овце, говеда и коњи.

Трговало се стоком преко Солуна и са Истамбулом.

У свим селима у планини изнад 800 метара надморске висине успевао је чувени планински кромпир.

Село је некада било пуно младости и света, играло се певало по свадбама, вашарима и ишло у печалбу.

Школа је некада била пуна ђака средином 20. века. Све до седамдесетих година 20. века било је ученика у свим селима овога краја.

Четворогодишња основна школа је носила име према прослављеном црнотравском народном хероју „Аца Синадиновић“, која се налазила између махала Поречане и Рашћевци.

Осмогодишњу школу деца су похађала у селу Рупље.

Данас на почетку 21. века овде само постоје трагови постојања школске зграде.

Плач деце у планини више и не постоји. Ново Село је опустело.

Према попису из 2002. године било је 120 станивника, док сада, на почетку 21. века, према казивању Милорада Младеновића (1955.г). родом из Новог Села, који сада живи у Власотинце, у Ново село постоји још једно домаћинство.

Миграција становништва на југу Србије за бољим животом крајем 20. века и почетком 21. века- учинила је нестанак скоро свих села у планинском делу југа Србије, па и села Ново Село.

Печалбари-зидари, добри мајстори крајем 20. века отишли су тамо где су економски услови бољи за живот.

* * *

Старе речи:

Фиронга – завеса

Петролејка – лампа

Пенџер – прозор

Туцана паприка – алева паприка

Поприка – паприка

Жељка – корњача

Терајеж – јеж

Царевица – кукуруз

Грозје – грожђе

Петлижан – парадајз

Сливе – шљиве

Јест’к – јастук

Дулан – вододражљиво место

Дуван – цигаре

Черга – покривка, ћебе

Сламарица – душек

Чершав – чаршав, прекривач

Јулар – оглав од конпца за вођење крава

Клало – ложило

Кошерка – приколица

Ајет – шупа

Плот – ограда

Дувар – зид

Гра – пасуљ

Шеница – пшеница

Ковчаг – орман

Плавез – оловка

Копири – кромпири

Рикија – ракија

Ложица – кашика

Вилџан – шоља за кафу

Вериге – направа од гвожђа на којој се качи котао на огњиште да се греје вода

Црепуља – округла земљана глинена „пећница“ за печење хлеба, у којој се ставља хлеб и покрива сачом (вршњиком) на огњиште да се пече хлеб.

Пишалка – затварач за флаше

Буљина – сова.

Запис: 2011. године

Казивачи: Аница Младеновић Коцић (1956.г) с. Острц (Лопушња-општина Власотинце); Милорад Младеновић (1955.) село Ново Село код село Бистрица

Забележили: ученик Оливер Милановић (рођен 2000.г.- унук по мајци Милорада Младеновића из с- Ново Село) из село Шишава и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ с. Шишава-Ломница, општина Власотинце

* * *

Сеоска слава (Литије) и Крсне славе:

Сеоска слава (Литије): Света Тројца

Крсне славе: Свети Сава, Свети Аранђел, Свети Никола.

* * *

Број кућа по родовима у махалама села 70.г. 20. века:

На основу казивања Милорада Младеновића (1955-г.) некада мештанина села Ново Село (досељен у Власотинце) –некада, седамдесетих година 20. века су постојале махале села са следећим бројем кућа:

Остра Чука (9к), Страње  (20к), Поречане (16к), Бучје (17к), Дебели Дел (20к), Горњи Бисинци (8к), Доњи Бисинци (7к), Завишићи (25к), Лескова Падина (15к), Рашћевци (5к), Баре (14к), Вилоколо (20к).

* * *

РОДОВИ по махалама:

Према истраживачу Ј. Трифуноском у 1961. години број кућа-родова по махалама је изгледао овако:

У махали Поречане живе родови:

Петровићи (10к) (Петровић)-крсна слава Свети Ранђел.

Власинци (крс. Слава Свети Ранђел) и Поречани (13к).

Предак првог рода спада у осниваче Новог Села.

Његово порекло је из Црне Траве.

Преци другог рода су са Власине.

И Поречани су из слива Власине-из Црне траве или Власине.

У махали Лескова Падина, живи род Клисурци (15к), са крсном славом Св. Никола.

Оснивач овог рода такође спада у осниваче села.

Он се населио из Клисуре крај данашње југословенско-бугарске границе.

У махали Бисинци, живи род Бисинци (2к), крсна слава Свети Сава.

Њихово порекло је из истоимене махале у Црној Трави.

Поменута црнотравска махала, сада је већим делом расељена. Највећи део становништва прешао је у Београд.

У Ново Село дошао је предак НИКОЛА пре око 130 година-око 1831. године (Мирко, живео 43. године-рођен 1918. године-Јеврем-Ђорђа-Анђелко-Никола).

У махали Дебели Дел живи род Јовановци (7к). Крсна слава Свети Арханђел. Њихово порекло је из махале Бисинци у Црној Трави.

У махали Ранђеловци живи род Завишићи (30к), крсна слава Св. Никола. Како кажу њихово порекло из села Самчекинца, сада у Бугарској, околина Трна.

Из старине крајем XVIII (18. века) или почетком XIX (19. века) дошле су три гране једног рода.

Једна грана населила се у Црној трави (тамо се зову Самчекинци), друга се населила у Новом Селу, а трећа грана у Личин Дол. И тамо се зову Самчекинци.

У махали Бучје (назив места-место обрасло буковом шумом, са изворима) живи род Бучјанци (20к). И њихово је порекло из Црне Траве.

Преци су им живели у тамошњој махали Обрадове.

У махали Страње живи род Страњани (15к). Њихово је порекло из села Гара (Доње Гаре) у сливу реке Власине.

У махали Остра Чука живи род Власинци (3к). Дошли су 1878. године из Власине (власинске области).

У махали Страњеве из Бојишино село се доселили: Филиповић, Павловић, Војиновић, а претходно су се доселили из власинске области (црнотравскога краја).

До 1961. године из Ново Село су се иселили:

Врачарчиња (5к) у село Предејане.

Величковци (Величковић)(1к) иселили се у Кораћевац.

Банини (2к) иселили су се у село Дадинце (општина Власотинце).

Цакинци (13к) иселили се у село Градиште (општина Власотинце).

Митровићи су се иселили у варошицу Предејане.

Пре пет-шест година 20 кућа је исељено у Војводину (Книћанин), а њихова земља је пошумљена.

* * *

Порекло презимена Младеновић (СТРАЊЕ):

Крсна слава: Свети Сава

Родоначелник: Младен

Порекло насељавања: село Доње Гаре (Власотинце-Црна Трава)

Презиме: Младеновић

Старо кумство Војиславу Младеновићу (из рода МЛАЏИНЦИ-СТРАЊЕ) је Миловановић Миливоја из Грделице.

Познат родослов:

– Млаџа Младеновић:-Милан, Копча.

Милан-Петкана (махала Пачукове, с. Брод, Црна Трава): Војислав, Драгољуб, Зора, Винка.

– Војислав-Лепосава (Поречане): Радунка, Радивоје, Милица, Никола, Милорад, Смиља.

Радивоје-Живана (с. Горња Лопушња): Драгослав, Горан.

Драгослав-Снежана (с.Ладовица): Маја, Ана.

Горан-Катарина (с. Палојце): Анђела, Анита.

Никола-Босанка (с. Палојце): Игор, Данијела.

Игор-Милена (с. Ломница):-Вељко.

Милорад-Аница (с. Доња Лопушња):-Оливера, Владица.

– Драгољуб-Милосава(с. Горња Лопушња):-Марика, Јелка.

– Копча-Зонка (с. Ново Село):- Ордан (македонско име-Јордан српско име-подвукао М.М. 2012.г. Власотинце), Дида, Загорка, Тала (македонско име-подвукао М.М).

-Ордан-Совка (с.Горња Лопушња):-Смиља, Мила, Савка, Дивна.

-Дида-Рада (с. Острозуб, Црна Трава):-Драгољуб, Чедомир.

-Драгољуб-Десана(с. Ново Село):-Влада, Драгиша.

Влада-Мира (с. Гложане):-Братислав.

Драгиша-Бисерка (с. Кална):-Сања, Никола.

-Чедомир-Радмила (с. Ново Село):-Душанка, Сања.

Запис: 2011. године

Казивачи: Аница Младеновић Коцић (1956.г) с. Острц (Лопушња-општина Власотинце); Милорад Младеновић (1955.) село Ново Село код село Бистрица

Забележили: ученик Оливер Милановић (рођен 2000.г.- унук по мајци Милорада Младеновића из с- Ново Село) из село Шишава и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ с. Шишава-Ломница, општина Власотинце

* * *

Исељени из с. Ново Село крајем 20. века и почетком 21. века по родовима (презименима) у махалама БУЧЈЕ, ПОРЕЧАНЕ и СТРАЊЕ:

Махала БУЧЈЕ (крсна слава: Свети Ранђел):

Арсеније Илић – Лесковац

Станимир Илић – Лесковац

Петраћија Илић – Велика Плана

Тоза Илић – Параћин

Најдан Бошковић – Велика Плана

Шоња Бошковић – Грделица

Миодраг Бошковић – Велика Плана

Данило Бошковић – Грделица

Стеван Бошковић – Алексинац

Тихомир Стојковић – Велика Плана

Добривоје Ђорђевић – Грделица

Живко-Ђорђевић – Грделица

Радоје Петровић – Алексинац

Живко Петровић – Паланка

Радоје Стефановић – Алексинац

*

Махала ПОРЕЧАНЕ (крсна слава: Св, Никола):

Новко Пешић – Грделица

Раде Пешић – Београд

Тренча Пешић – Грделица

Арса, Јова, Новица Дончић (браћа) – Београд

Станоје Миливојевић – Београд

Дида Миливојевић – Београд

Мика Ристић – Смедерево

Стојанча Ристић – Грделица

Стојан Јовановић – Лесковац

Градимир Јовановић – Београд

Воја Јовановић – Лесковац

Стојан Јовановић – Велика Плана

Божидар Јовановић – Лесковац.

*

Махала СТРАЊЕ (крсне славе Свети Сава, Св. Никола, Св. Ранђел):

Младеновић Војислав – Власотинце (крс. Слава: Свети Сава)

Младеновић Слободан – Власотинце

Младеновић Рада – Власотинце

Петковић Игор – Власотинце (крс.слава Св. Никола)

Видојевић Слободан – Власотинце

Војиновић Воја – Власотинце

Војиновић Слободан – Београд

Павловић Добривоје – Власотинце

Павловић Војислав – Власотинце

Павловић Најдан – Власотинце

Филиповић Младен – Власотинце (Св. Ранђел)

Филиповић Сретко – Власотинце

Филиповић Митар – Власотинце

Филиповић Милутин – Власотинце

Филиповић Марга – Власотинце.

Запис: 2011. године

Казивачи: Аница Младеновић Коцић (1956.г) с. Острц (Лопушња-општина Власотинце); Милорад Младеновић (1955.) село Ново Село код село Бистрица

Забележили: ученик Оливер Милановић (рођен 2000.г.- унук по мајци Милорада Младеновића из с- Ново Село) из село Шишава и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ с. Шишава-Ломница, општина Власотинце

 

АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар.

6. фебруар 2013. године Власотинце, јабланички округ југ Србије

 

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски:- “ГРДЕЛИЧКА КЛИСУРА”, 1964. године

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа:“ Црна Трава и околна села 1970-2012.г., Власотинце

[3] Казивач: Милорад Младеновић (1955.) село Ново Село код село Бистрица, живи у Власотинце, 2011-2012.г

 

 


Коментари (1)

  • Marko Pesic

    Sto se tice Pesica iz zaseoka Porecane krsna slava je Sveti Arhangel Mihail ili u narodu poznat kao Sveti Arandjel,a slavili su i Sveti Savu,ali tokom migracije i preseljenja mnogi su prestali da je slave..takodje potomci Radeta Pesica se nisu odselili za Beograd vec su mu obe cerke udate u Grdelicu a sin mu je poslom isao u Beograd,ali nazalost vise nije ziv kao ni Rade,a u tom zaseoku zivi jos samo Verka Pesic supruga Radetova.Inace se Pesici nisu oduvek tako prezivali,vec su bili Stojilkovic(uzimali su prezimena po svojim dedovima).Takodje u istom zaseoku su ziveli Stankovici koji su delom ostali tu da zive do smrti a delom su se raselili.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top