Порекло становништва села Мургаш, општина Уб. Изводи из књиге Антропогеографија Ваљевске Тамнаве од Љубомира Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Мургаш је село у непосредној близини Уба. На југоистоку се граничи са Рукладом, са истока Паљувима, североистока Стубленицом, севера Трњацима и Убом, северозапада Звиздаром, западом Тврдојевцем, југозападом Врховинама и на југу са Бајевцем.
Мургаш је са леве стране речице Кладнице, јужно од варошице Уба, неравно али не и брдовито село са нагибом ка југу. Сеоске куће су растурене на све стране по странама појединих брегова, једва да на понеком има их по неколико у групи.
Постоје називи села или заселака, пише Љуба Павловић, која опомињу на раније господаре тих области а што се тиче Мургаша претпоставља се да је тим просторима господарио некакав Мурга али и Алија (Алије, део Мургаша). У Мургашу, као и Руклади и још неким селима, постоје области као привремена станишта локалног становништва за време ратова или каквих општих покрета за време турске владавине. Таква места су била по шумама, јаругама и пошумљеним долинама и по њима се наорд задржавао, докле не би опасност, која је претила животу, престала. Тако постоји Збеговише и у Мургашу.
Пре око 200 (сада већ 300) година суседно село Трњаци су постали посебно село а дотле су били засеок Мургаша.
Породичне традиције нису се код свих породица очувале. Досељеници из Никшићке Жупе, сродници знаменитих ваљевских кућа крајем 18. и почетком 19. века: Хаџи Рувима из Бабине Луке, Грбовића из Мратишића и Даниловића из Мургаша знају се, ма у ком селу и ма у ком степену сродства налазили а види се да су дуго између себе и одржавали родбинске везе, које су данас сасвим престале.
Од Карауле па до Саве, дуж старог пута, у скоро сваком селу, са једне и са друге стране пута, насељени су Жупљани, којима беше у задатку да чувају пут и да својим угледнијим братственицима буду на руци при каквој већој опасности. Савска села; Ушће, Забрежје, Звечка и стара Бресква беху насељена њиховим породицама, којима беше у задатку, да обезбеде прелаз и пренос ратних и војничких потреба. Па не да су се ове угледне породице пазиле, да имају обезбеђену везу за своје политичке циљеве с аустријским властима, пазиле су, да, ако би их потреба нагнала да се селе у прекосавске области, и у тамошњим прекосавским селима имају својиг братственика. Отуда и данас постоје везе села, са обе стране реке Саве, са оне стране у Прогарима, Бољевцимља, Ашањи, Купинову и Јакову беху опет намештени Жупљани. Одржавањ веза, насељавање братственика, осигуравање пута, обезбеђивање превоза и осиграње склоништа у прекосавским селима за рачун кућа Грбовића и Хаџића вршили су њихови најближи сродници ВУКОМАНОВИЋИ, потоњи ДАНИЛОВИЋИ, насељени у МУРГАШУ, с јужне стране Уба.
Порекло становништва-фамилија села Мургаш:
Презиме – време насељавања – одакле су дошли – Крсна слава – напомена.
-Бранковићи, друга половина 18. века, Миличиница-Подгорина, Никољдан.
-Вукомановићи, друга половина 18. века, Дробњаци, Петровдан и Лучиндан, уљези у праве Вукомановиће.
-Грујићи, стара породица, Св. Василије.
-Ђукановићи, друга половина 18. века, Стубао, Св. Василије.
-Ђурићи, после 1827. године, Заовине у Старом Влаху, Ђурђевдан.
-Зебићи, друга половина 18. века, Козјак у Јадру, Лазаревдан. Истовремено се доселили и у Гвозденовић, такође општина Уб.
-Ивковићи, после 1827. године, суседни Бајевац, Ђурђиц. Од породице Колаковић из Бајевца.
-Јовановићи 1, друга половина 18. века, Кремна у Старом Влаху, Јовањдан.
-Јовановићи 2, друга половина 18. века, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.
-Лукићи, после 1827. године, Шљивовица-Стари Влах, Ђурђевдан.
-Маринковићи, друга половна 18. века, суседни Бајевац, Стевањдан, уљези у Цвејиће-дошли на имање у Мургашу.
-Матићи, после 1827. године, Рајковић у Колубари. Аранђеловдан.
-Милошевићи-Танасковићи, видети Танасковићи-Милошевићи.
-Николићи, друга половна 18. века, Миличиница у Подгорини, Ђурђевдан.
-Пантелићи 1, после 1827. године, Млаковиште код Ужица, Св. Василије. Велика и углдена породица.
-Пантелићи 2, после 1827. године, суседни Бајевац, Стевањдан.
-Радојевићи, после 1827. године, Радановци, околина Ужица, Ђурђевдан.
-Ранковићи, после 1827. године, Добановци у Срему, Ђурђевдан.
-Танасковићи-Милошевићи, друга половина 18. века, Јеловик, околина Ужицам, Ђурђиц.
-Ћираковићи, друга половина 18. века, Рајковић-Колубарски, Ђурђевдан.
-Ћумурлија (Тодоровићи)*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан. *Ћумурлије је надимак старих Вукомановића и Даниловића, остао до данас као презима и име у крају Мургаша, који је био њихов. Непосредни потомци старих и угледних Даниловића замрли у мушкој линији, а у женској их има и данас.
-Шкорићи, после 1827. године, Босна, Јовањдан.
ИЗВОР: Антропогеографија Ваљевске Тамнаве, Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
23. октобар 2017. у 19:04
Мирјана Петровић
Породица моје снахе је из села Мургаша. Презивају се Јаковљевић. То презиме није на листи презимена из села иако и данас тамо живе. Да ли бисте могли, ако имате податке и о њима, да их објавите?
20. децембар 2022. у 00:11
Vladimir Jakovljević
Porodica Jakovljević iz Murgaša nije navedena u popisu. Molim vas, ukoliko imate neke podatke, napišite nešto o njima.
15. фебруар 2023. у 08:55
Anđa
Moje poreklo je iz Murgaša porodica Uskokovic .Moj pradeda je došao kao uljez u Marinkovice iz Valjevskog sela Mionica 1898g