Poreklo prezimena, selo Komarica (Vlasotince)

Poreklo stanovništva sela Komarica, opština Vlasotince. Istraživanje “Sela u vlasotinačkom kraju” saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

 

Nastanak sela

Selo Komarica je seosko naselje razbijenog tipa, na 550 metara ndmorske visine, severnim padinama planine Kruševice (913m.), u podnožju njenog vrha Ostre Čuke (790.m), pored starog rimskog puta Leskovac-Niš, na 17 kilometara severno od Vlasotinca.

Selo Komarica obuhvata sedam mahala: Šumku, Lepovce, Košarce, Ranđelovce, Čukuruzovce, Kačarce i Selo.

Stanovništvo je naseljeno iz okolnih sela, a i iz vlasinskog kraja, sa Kosova, Hercegovine, Makedonije i „Stare Srbije“. Kao ovčari-nomadi, često su menjali svoja ognjišta, tamo gde se mogla stoka napasati u planininama, pa se zato ovo selo često iseljavalo i u njemo se doseljavali nomadi-stočari.

Interesantno je da su mnogi rodovi: Jankovići, Jovići, Jovanovići, Adamovići, Đorđevići, Ristići, Krstići i drugi zasnovali nove rodove u susednim selima, a većina starih rodova se ili zadržala u okolini ili se odselila u Vlasotince ili drugim mestima Srbije otiššla u pečalbu, gde se tamo ostajalo i tako napustalo rodno selo.

Izvesno vreme, posle Drugog svetskog rata, kao deo vlasotinačkog sreza, ulazi u sastav opštine Ravna Dubrava, sa istoimenim selom, potom pripada opštini Gadžin Han.

Danas na početku 21. veka selo Komarica pripada opštini Vlasotince, pa administrativno gravitira ka Vlasotincu.

Tako je selo makadamskim putem povezano sa centrom varošice Vlasotince, da bi čak i deca osmoljetku pohađala u OŠ „Braća Milenković“ u selo Šišava-Lomnica, opština Vlasotince. Deca imaju obezbeđen prevoz do škole kombijem od strane opštine.

Godine 1953. godine selo Komarica ima 83 domaćinstva i 480 žitelja. Stanovništvo je srpsko.

Krsne slave u selu su: Mitrovdan, Sv. Aranđel, Sv. Nikola; dok je seoska slava (Litije) Đurđevdan (Đurđica- 6. maj).

Na osnovu priče starijih ljudi, u selo Komarica je postojala crkva (postoji naziv mesta Crkvište) – koja je „preneta“ u selo Krčimirac u Zaplanje. Postoji i Latinsko groblje blizu Pravoslavnog groblja.

Ljudi su se o ovim krajevima od vajkada bavili stočarstvom. Svako domaćinstvo u planinskim selima je imalo pojata, na kojima se vrlo, čuvala stoka i bačovalo.

Zbog oskudnosti zemlje ovde su pored zanata u polju kovačkog i potkivačkog zanata i domaće radinosti žena u tkanju na razboju, muškarci odlazili kao pčelbari-ciglari van svoga sela, da bi se kasnije sa pojavom zidarskog zanata odlazilo u pečalbu i van naše zemlje.

Selo je dobilo struju 1968.g. a vodom se snabdeva preko sopstvenih vodovoda se seoskih izvora.

Ima četvororazrednu osnovnu školu, koja na početku 21. veka ima još nekoliko učenika od prvog do četvrtog razreda.

Migracija stanovništva je učinila svoje, kao i u ostalim selima južne Srbije. Sve je manje dece i mladih domaćinstva u selima. Sela sada polako odumiru.

* * *

Ašani ili Grci:

Nekada su se ovde „hiljadio“ broj ovaca, a danas se retko može videti ko, Crnovunci ili njima slični: Vlasi, Cuncari, Karavlasi i Kucovlasi.

Tako su ovde nekada boravili i stočari nomadi: Ašani-Grci, poznati pod imenom Karakačani.

U proleće posle Đurđevdana se stoka isterivala u planinu na pašu, napasajući ih na prostornim pašnjacima i na bačilima se pravio sir.

Krajem leta ili početkom jeseni su silazili ovčari-nomadi sa planina i napasali ovce po strnjištima i livadama na kojima su, radi đubrenja, postavljani pokretni torovi od lesa zvani jeglovi (zameti) u kojima su stada noćivala-sve se ovako radilo prem sopstvenom pamćenju kao ovčara u planini ovga kraja do 65.godine 20. veka-podvukao M.M. 2012.godine, Vlasotice).

Zimovalo se u nižim predelima oko južne Morave i reke Vlasine, gde je bilo poteškoća oko paše i ishrane stoke, pogotovu kada se deblji snežni pokrivač duže zadržavao, kao i u vremenu dugih i jakih mrazeva.

Ovi veliki stočari su, pored ovaca, čuvali i tovarna grla, najčešće konje, koji su služili za polunomadsku seobu, nošenje dece, stvari, sira i soli a i pse radi zaštite od eventualne opasnosti od vukova (kurjaka).

Na dužem boravku stočara Ašana ili Grka na pojedinim lokalitetima ukazuju i neki toponimi kao što su: Grčki rid (vlasotinački vinogradi), šumoviti lokalitet Ašansko (Komarica), Trlište (Gornja Slatina-Jelašnica) i dr.

Poslednji stočar nomad-Ašanin Rista Pamčić, zvani Grk boravio je na obronku Babičke Gore, na lokalitetu Vranja livada (Gornje Dragovlje).

Na tom i na susednim lokalitetima je napasao stoku i živeo od stočarstva i vrše žita, koju je obavljao svojim konjima po moravskim selima.

Pri okupaciji naše zemlje u Drugom svetskom ratu, preselio se na područje Donjeg prisjana (lokalitet Preslap) gde se sa porodicom smestio u jednu kolibu.

Pri kraju rata izašao je na planinu Kruševicu, blizu kote Vita Kruška (1913m) gde je našao sličan smeštaj u kolibi Milutina Nikolića Lisička iz Crne Bare.

Kada se ustalio na tom mestu, podigao je kuću, zatim i staje za stoku. Tu je dugo boravio, čuvao u okolini stoku i, hraneći se pretežno stočarskim proizvodima i koristeći vodu za piće sa obližnjeg hajdučkog kladanca, doživeo duboku starost 108 godina.

Poslednje godine života deda Rista i njegova žena Spasena proveli su u selu Boljare kod mlađih članova porodice koji su tu prethodno podigli kuću.

Inače, Grk Rista je, i pored netrpeljivosti zbog paše, imao dobre odnose sa pastirima-ovčarima i govedarima pa im je omogućavao da se, pri vremenskim neprilikama, sklanjaju u njegovu kuću.

Sarađivao je sa ljudima iz okolnih sela – Komarice, Gunjetine i Crne Bare, pored ostalog bilo je i uzajamnog gostovanja o porodičnim (krsnim) slavama. (Iz knjige: ZAPLANJE I ZAPLANJCI (Zanimljivosti iz prirode i društva: Mr Tomislav D. Marjanović, Vlasotince, 2003.g.strana: 136 – 138).

* * *

Narodni običaji:

Svadbeni običaj: nekada u prošla vremena svadba se slavila tri dana.

Prvi dan – prosidba u četvrtak.

Drugi dan – pletenjlje zelenih venaca i kitenje kapije u subotu.

Treći dan se sa svatovima ide za mladu nevestu.

Mlade neveste se vozile u čezama u selo Komarica, Lipovica i Lomnica.

Starejko (pobratima) stoji na kapiju (mladinu) i dok se ne plati za devojku ne puštaju se svatovi u dvorište.

Uveče u nedelju se skupe mladina (nevestina) rodbina i idu potom u dom momka pre ulaska svatova u kuću sa devojkom. Taj običaj se zvao Poda.

U ponedeljak ujutru se rano devojka vodi kroz selo na vodu na kladanac, uz muziku-trubača ili gajdi ili zurle sa tupanom.

Oko podne se saberu mladina rodbina i slavi se udaja devojke.

Za svadbu su se klale ovce, ovnovi, mezilo kiselim kupusom i paprikom iz kaca; pravio drob-a najčešće kuvao za sve svatove i goste svadbeni kupus kao jedino jelo sa ovčetinom u kotal na ognjište.

U subotu uveče se kite kapije (kiti svadbeni barjak), muzika svira i slavi se celu noć…

U nedelju ide se po mladu, gađa se jabuka i ulazi se u avliju. Domaćin pre svadbe zakiti kondir i ide od kuće do kuće i zove goste na svadbu.

Devojka kad polazi u kuću daju joj čašu vina, ona se preksrtsi i baci preko nju (iza leđa)…

Devojka kad se odeva, dever gu obuva i stavlja pare u cipele, a kad se obuče, nad, krši se pogača-svirači svire; a brat gu izvodi iz sobu glavu joj turu grabinu pogaču-svirači svire i brat gu izvodi iz sobu. Ona ga daruje. Pozdravlja se sa svi redom. Oni joj davaju pare.

Kad mladoženja otide kod mlatku, snajka mu isprži jajca i pogaču, al mu „iskrivi viljušku“ i posluži ga da jede.

Kad se mladka dovede u mladoženjinu kuću dok muzika svira, svekrva i snajka igraju i zaobiđu kuću. Posle svadbu se na svaki praznik slavilo.

Na jedan praznik je mladina porodica dolazila, a na drugi mlada, mladoženja i porodica su išli u mladinu porodicu.

Zapis: 15. 15.02.2012.g. s. Komarica kod Vlasotinca.

Kazivač: Mirjana Cvetković (1949.g devojka iz selo Komarica)-udata u rod BULEKINI (Cvetković), selo Lipovica.

Zabeležili: Ivana Cvetković, učenica i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica, opština Vlasotince.

*

Lazarice:

U selo Komarica postojala je „grupa Lazarica“, koje su sačinjavale devojke i devojčice.

Tako su u vremenu lazaričkog petka (subote-pred Uskrs) u grupi pevale lazaričke pesme sledeće devojke: Cveta, Radmila, Duška, Jelica, Dragica i Mirjana – 6 devojaka, a njihov „vođa“ (Lazar) su bili Novica i Sima Mitrović iz selo Komarica. Svaka devojka je bila obučena u narodnu nošnju.

U selo su postojale veći broj grupa Lazarica i dva do tri „lazara“ –koji su bili vođe.

Ulazeći u dvor Lazarice su igrajući pevale lazaričke pesme.

Kad bi se zavšilo sa pesmom i igrom, onda bi im gazde u krošnje stavljale za otpevanu pesmu kao dar u vidu jaja, malo novca ili bi se ručalo kod njih.

Posle toga izlazeći, pevaju još jednu pesmu i idu dalje.

Obilaze celo selo, samo ne u kućama gde je bio smrtni slučaj-tu se ne peva i ne igra.

Ovu priču o lazaricama je ispričala Mirjana Cvetković, rođena 1949. godine u selo Komarica, a udata u rod Cvetković u selo Lipovica; koja je išla u lazaricicama od 11. godine do 20. godine-odnosno od 1960. godine do 1969. godine 20. veka; koja sada podučava „lazaričku grupu“ 2008. godine , svoje unuke Jelene Cvetković učenice šestog razreda u selo Lipovica u vlasotinačkoj opštini.

Zapis: 2008. g.s. Lipovica, opština Vlasotince

Kazivač: Mirjana Cvetković (1949) devojka iz selo Komarica

Zabeležili: Jelena Cvetković, učenica i nastavnik matematike Miroslav Mladenović, OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-lomnica, opština Vlasotince.

* * *

Obrazovanje:

Selo posle Drugog svetskog rata ima osnovnu školu, koja je dobrog izgleda na početku 21. veka. Na njoj se nalazi SPOMEN OBELEŽJE palim rodoljubima sela u borbi protivu fašizma u Drugom svetskom ratu (1941-1945.g.).

Nekada je škola bila puna đaka do 70. godina 20. veka, ali migracija stanovništva sa sela za boljim životom učinila je pravu pustoš.

Selo Komarica je pored dobrih majstora zidara i ciglara-pečalbara, u školskim klupama -skamijama, dala i jednog magistra prirodnih nauka.

Mr Tomislav Marjanović (1935-2005-g.)  je svojom naobrazbom i istraživačko nemirnim duhom ostavio intelektualni trag na čitav Jug Srbije-svojim istraživačkim radom, posebno u slivu reke Vlasine, Vlasotincu i u okolini Zaplanja.

Kao rezultat ovog profesora vlasotinačke gimnazije-magistra prirodnih i geografskih nauka, svoja istraživanja objavio u nekoliko knjiga: VLASOTINAČKO VINOGORJE (1997), SLIV VLASINE (prirodne odlike, vodoprivredni problemi i zamisao za njihovo rešenje), ZAVIČAJNA ČITANKA (knjiga o zavičaju: “Vlasotince i šira okolina“) i knjiga ZAPLANJE i ZAPLANJCI. U toj knjizi se nalazi trag života u selu tokom 19.  i 2o. veka na ovom delu juga Srbije. Naročito je knjiga potkrepljena autentičnim fotografijama koje pokazuju nekadašnji život na selu, koji nestaje u ovom delu juga Srbije.

* * *

Baba Vasilija vračarica:

Krstić Vasilija rođena je 1930. godine u selu Crna Bara – udala se 1949. godine u selo Komarica, a devojačko prezime je Tričković.

Udala se za Krstić Stojana u selo Komarica, rodila ćerku Gordanu Krstić 1952. godine i sina Ivana 1963.godine.

Baba Vasilija je znala da baje i leči stoku.

Na primer, bajala je kod krave, ovce i drugo – ako su imale bradavice bilo gde na telu ili na vimenu.

Uspešno je lečila pa su ljudi dovodili stoku iz drugog sela u selo Komarica.

Uspešno je lečila ljude koji su imali bradavice na telu i rukama.

Lečila je decu od straha i drugih uroka. To njeno znanje prenela je na njenog sina Ivana koji i dan danas leči kao ona. Baba Vasilija je umrla 2011. godine u selo Komarica.

Zapis: 2010. godine selo Komarica, opština Vlasotince

Kazivači: Gordana Krstić, Zdravković selo Gradašnica

Zabeležili: Anđela Krstić, učenica iz selo Komarica i nastavnik matematike OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava -Lomnica, opština Vlasotince

* * *

Ženske kletve:

„Dabogda te krave terale uz štalu“.

– „Dabogda ti sve polipsalo“.

– „Dabogda te pseta pojela“.

-„Dabogda te mtvog iz kuću izneli“.

– „Vrane ti glavu prokljuale“.

–  „Čavke ti mozak popile“.

– „Crvi te izeli u grobje“.

– „Dabogda noge skršil preko plot komšike“.

– „Zmije te izele za gušu“.

– Dabogda ti se koske u grob prevrnule“.

– „Čumka te zatrla“.

– „Seta te izela“.

– „Crkal dabogda“.

 Zapis: 2010. g. s. Komarica

* * *

„Brzalice“:

„Pop reko pa poreko pa pozvao popadiju popadija pekla pa porekla“.

„Naše jare zalajalo prolajalo“.

„Šiptar štipe šiptarku“.

 “Čokančinčim ću te čokančićeš me“.

„Na vr brda vrba mrda“.

„Riba ribi grize rep“.

“Petar Petri plete plot“.

„Četiri čavke na čavćiću čuče“.

„Miš uz pušku miš niz pušku“.

 “Uz kruče niz kruče“.

„Bela čipka crna čipka“.

„Uz put kruče niz put kruče“

“Ture bure valja, bure ture ganja”.

Zapis: 2012.godine s. Komarica

Zabeležili (od starijih ljudi):Učenici šestog razreda: Nikolina Jović, Darko Đokić, Đorđe Filipović, Milan Zdravković, Miljan, Stefan Ranđelović, Jović Stefan; učenici sedmog razreda: Biljana Stojković, Kostić Aleksandar; osmog razreda: Nikola Nikolić i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković”, selo Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Narodne izreke:

– Ide crn trn da odgrize crnom Bori crn vrh.

– Troši konac kroz pokrovac.

– Crvena krvca iz srca vrca.

– Upletoste li kajiščiće u opančiće.

– Razraste li se oraščić u vršnjić.

* * *

Nadimci

Slobodan-Sirutkar

Žila-Ma

Goran-Doska

Žika-Paljevina

Slobodan-Karča

Siniša-Meklaud

Nenad-Šuške

Ljubiša-Bucko

Vita-Jerac

Vita-Bidža

Boban-Meho

Ceka-Culać

Joca-Baba Stana

Zoran-Debeli

Veroljub-Bube

Žika-kapetan

Žika-Služitelj

Milisav-Cipiripi

Boža-Dunster

Zapis: decembar 2012.g selo Komarica

Zabeležili: Aleksandar Marjanović i Nikola Nikolić uč. osmog razreda (rođ. 1999.g) iz s. Komarica i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Toponimi (Nazivi mesta):

Kamene-šume

Vidosov rid-livade i pašnjaci

Ravnište-njive i livade

Golema njiva-njive

Kruške-raskrsnica-Novi i stari put.

Crkvište-gde je po pričama starih ljudi bila nekada crkva.

Latinsko groblje-ispod pravoslavnog groblja

Strašni vir-mesto gde su se ovčari kupali

Šumka-centar sela

Nerezina-mesto gde je vadena zemlja za cigleu.

Belište- zadnje kuće u podnožju sela.

Košare-šume

Zapis: decembar 2012.g selo Komarica

Zabeležili: Aleksandar Marjanović i Nikola Nikolić uč- osmog razreda(rođ. 1999.g) iz s. Komarica i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković2 selo Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Seoska slava (Litije) i Krsne slave:

Seoska slava (Litije): Đurđevdan (Đurđevica-5 maj)

Seoske slave su: Pejčindan, Sveti Ranđel, Sveti Nikola, Sveti Jovan i druge…

* * *

Stari RODOVI:

– ŠUMKA: Marjanović, krsna slava Pejčindan

-KRSTANCI: Krstić, krsna slava Sv. Nikola.

– ĐURĐANCI: Đurić, krs. Slava Sv. Jovan.

– RANĐELOVCI: Ranđelović, krsna slava Svet Ranđel.

– KAČARCI: Prezime: Jovanović,Đorđević, Nikolići, Krsna slava Sv. Nikola.

-ADAMCI: Adamović, krsna slava sv. Nikola.(žive u Vlasotince)

– JOVINCI: Jović, krsna slava Đurđic,

– JOVANOVCI: Jovanović, krsna slava Sveti Ranđel

– ČUKURUZOVCI: Ilić ( neki se odselili u Vlasotince)

– BAĆKINCI: Stanojević, kr.sl Sveti Ranđel

– CVETANOVI: Cvetanović, krsna slava Sveti Nikola

– „KOMARIČANI“ (NEDELJKOVCI):- Mitić, Janković, Ristić, krsna slava: Sveti Ranđel

* * *

Poreklo prezimena

 

Poreklo prezimena Marjanović (ŠUMKA):

Krsna slava: Pejčin dan (Sveta Petka)

Poznat rodoslov: Dobrosav (1915)-Velimir (1941)-Nenad (1971)-Aleksandar (1998).

 

Poreklo prezimena Marjanović (MARIJANOVI):

Rodonačelnik: Marijan (1812-1901)

Krsna slava: Pejčindan (Petkovdan)

Poreklo naseljavanja: iz seloKrčimir (Zaplanje)

Poznat rodoslov:

Marjan (1812-9001)-Dobrinka (1814-1898.s. Semče kod Gadži han):-Milten (1885-1917).

Milten-Stevka (1883-1925):-Dobrivoje (1910-1995).

Dobrivije (1910-1999)-Nadena (1912-2009):-Tomislav Marjanović(1935-2005), Velimir(1940), Cana.

Velimir (1940)-Koviljka (s.Prisjan,rođ. 1940):-Nenad (1970), Cunka (1972)-udata u Leskovac i živi u Švajcarskoj.

Nenad (1970) Marjanović-Milena (1971.s. Batulovce):-Aleksandar (1998), Jelena (2004).

Zapis: 2012. godine s. Komarica, Vlasotince

Kazivač: Velimir Marjanović (1940) s. Komarica, Vlasotince

Zabeležili: Aleksandar Marjanović, učenik iz selo Komarica i nastavnik matematike Miroslav Mladenović Osnovna škola“Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Nikolić:

Rodonačelnik: Nikola (oko 1756.g.)

Krsna slava: Sveti Nikola

Poznat rodoslov:

Nikola (oko 1756):-Milovan Nikolić (1806)-učesnik buna protivu Turaka u vlasotinačko-zaplanjskom kraju

Milovan:-Vasilija (solunac-učesnik ratova 1912-1918).

Vasilija:-Svetomir (1912).

Svetomir:-Dragoslav-Draža 1940.g.).

Dragoslav-Budimka (1939.s.G.Prisjan):-Goran Nikolić (1967).

Goran (1967.)-Suzana (1967.Veliki Krčimir):- Nikola Nikolić (1998.g.).

Zapis: 2012.g. s. Komarica, Vlasotince

Kazivač: Dragoslav Nikolić(1940= s. Komarica, Vlasotince

Zabeležili: Nikola Nikolić, učenik iz selo Komarica i nastavnik matematike OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Cvetanović (Cvetković)-CVETANOVI:

Rodonačelnik Cvetan.

Krsna slava: Sveti Nikola

Poreklo naseljavanja: iz selo Zavidince, Zaplanje-lužnički kraj

Poznat rodoslov:

Cvetko Cvetković (živeo u selo Zavidince):-Vlajko Cvetković.

Vlajko Cvetković:–Ognjen Cvetković.

Ognjen Cvetković (1938-2010.)-Mira (Mitrović 1936.g.):-Boban Cvetanović (1974.), Zlata (udata i živi u Niš).

Boban (1974)-Tanja (1978):-Valentina (1993), Anđela (1996), Nemanja (1999), Nikola (2002).

Zapis: 2012.g. s. Komarica, Vlasotince

Kazivači: Mirjana Cvetanović (1936), selo Komarica, Vlasotince

Zabeležili: Nemanja Cvetanović, učenik iz selo Komarica i Miroslav Mladenović, nastavnik matematike OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Stanojević (BAĆKINCI-BAĆA) (1):

Krsna slava: Sveti Ranđel.

Rodonačelnik: Božidar

(Deda Božidar umro pre 20. godina, između Čukurovci i Ranđelovci)

Božidar- Vitomir (1943.godine): Zoran (1969.g.Sofija(1974.)- udata u Gunjetinu u Mitići (Dragan)-Kristina i Miloš.

Zapis: oktobar 2009. godine s. Komarica

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog, Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Stanojević (BAĆKINCI-BAĆA) (2):

Krsna slava: Sveti Ranđel

Poznat rodoslov:

Blagoje (1934.g.)-Donka:-Sreten(1961)-Miljijada (1961):-Dragan (1974)-Latinka (1978):-Jovan (2000), Veljko (2002.g.).

Zapis: decembar 2012.g. s. Komarica

Kazivač: Sreten Stanojević s. Komarica

Zabeležili: Jovan Stanojević (2000.g) uč. petog razreda iz s. Komarica i nastavnik matematike Miroslav Mladenović, OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena roda “Komaričani”:

Prezimena: Janković, Mitić, Ristić,

Krsna slava: Sveti Ranđel

Poreklo: iz selo Komarica

Rodonačelnik: NEDELJKO ( 1800.g), poreklo familija je iz selo Komarica, naseljeni u selo Donja Lomnica, krsna slava Sveti Ranđel (Aranđelovdan) – (taj rodoslov potiče od plemena „Vasojevića“-Nemanjića, iz Crne Gore. Familije imaju naziv „Komaričani“ po naselbi iz sela Komarica u selo Donja Lomnica, a njihova prezimena su: Janković (Janko), Ristić (Rista) i Mitić (Mita).

NEDELJKO:

Nedeljkovi sninovi: Milan i Stojko

Milanovi sinovi: Tisa i Jovan

Stojkovi sinovi: Janko (streljan), Kosta i Mita

Jankovi sinovi: Rista (Ristić), Mika i Dragutin (Janković)

*

Rod familija Ristić (rodonačelnik Rista) „Komaričani“:

Rista (Ristić): sin Milan

Milanovi sinovi: Ljuba i Mike

Ljubini sinovi: Cane, Dika, Toma (ćerka Lila mlada umrla)

Cane-sin Rade

Rade: sin Miloš i ćerka Andrijana

Dika:-ćerke Slove i Vera

Toma:-sin Dejan

*

Rod familije Janković „Komaričani“:

Rodnačelnik: Janko

Janko:Dragutin

Dragutin:- sin Ceka, ćerke: Danče, Živka, Olga

Ceka:- sinovi: Krsta, Zvonko, Blagoja i ćerka Jelka

Krstini sin Bojan i ćerka Suza

Bojanin sin Aleksandar (1993.g.) i ćerka Ivana (1995.g.)

Zvonkov sin Milan i ćerka Silvana

Blagojine ćerke: Gordana i Biserka

*

ROD KOLARCI (1k):

Familija Mitić (Mita) „Komaričani“:

Mita je bio kolar u selo Komarica. Iz selo Komarica je otišao u selo Manojlovce kod Leskovca. Međutim, tamo nije bilo drveta jasen (a od njega se pravila drvena kola za zapregu) i Mita se preselio u Donju Lomnicu.

Mitini sinovi:- Stanko i Nikola

Nikola (ratnik 17. puka kraljevske vojske, učesnik balkanskog i Prvog svetskog rata 1912-1918.g., prešao Albaniju i Grčku pešice, poginuo na Kajmakčalanu-tako piše na grobu na Zejtilniku u Grčkoj pod rednim brojem 330.)

Stankovi sinovi: Slave i Svetozar (Toza)

Svetozar: sin Blagoja

Nikola: sinovi: Stevan (1901.g.) i Milutin; ćerke: Nada, Sandra, Tala

Stevan: sinovi: Ljubomir (1923.g.-umro od turbekuloze) i Živojin (1931.g.), Svetomir (1933.g.) i ćerke: Rada i Ruža

Živojin (1931.g.):- sin Jovica (1959.g.) i ćerka Živanka (ćerka Milica-1989.g.)

Jovica: sin Aleksandar (1990.g.) i ćerka Emilija (1997.g.)

Svetomir (1933.g.): sin Goran (1967.g.) i ćerke: Zorica (sinovi: Boce i Miša), Jase ( sinovi: Đokica, Marjan) i Ljilja (sin Saša i ćerka Ana)

Goran (1967.g.):-sin Milan (1989.g.) i ćerka Tina (1993.g.)

Milutin: sinovi: Đura (1928.g.), Bone-Ljubomir (1931.g), Boce-Božidar (1930.g.)

Đura (1928.g.):-sinovi: Rade i Novica

Rade: sinovi: Bata i Dace

Bata: sin Luka i ćerka Danica

Novica:-sin Zoran

Zoran: sin Nikola i ćerka Natalija

Bone-Ljubomir (1931.g.): sin Časlav (1968.g.) i ćerke: Ljubinka (1969.g.) i Nevenka

Časlav:- sinovi: Miroslav (1990.g) i blizanci Marko i Mladen (1995.g)

Boce-Božidar (1930.g.): ćeke: Slavica i Verica

U familiji Mitić poznati rodoslovi bračnih zajednica:

Nikola-Roska (s. Šišava)

Stevan (1901.g)- Darka (1989.g.-s.Batulovce)

Milutin- Leposava (s. Komarica)

Đura (1928.g.)- Marija (s. Šišava)

Bone-Ljubomir(1931.g.)- Miroslava (s. G.Lomnica)

Boce-Božidar (1930.g.)- Milunka (s. Orašje)

Svetomir (1933.g)- Divna (s. G.Lomnica)

Živojin (1931.g.)- Ljubinka (s. Orašje)

Rade – Rada (s. Skrapež)

Noke-Novica-Ljiljana (s-Skrapež)

Goran-(1967.g)- Marina (1968.g.-s. D.Lomnica)

Joca-Jovica (1959.g.)- Marina (1969.g.-doseljena u Vlasotince iz s. Jastrebac)

Časlav- (1968.g,)- Ljubinka (1969.g.-s. Orašje)

 

AUTOR: Saradnik portala Poreklo Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar, 1.februar 2013. godine, Vlasotince, Jablanički okrug, jug Srbije

 

IZVORI:

[1] Stamenković Srboljub: “Geografska Enciklopedija naselja Srbije”, knj.1 (a-đ), Beograd

[2] Mr Tomislav D. Marjanović:-“ZAPLANJE I ZAPLANJCI (Zanimljivosti iz prirode i društva), Vlasotince 2003.g.

[3] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa:“ Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

[4] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI iz rukopisa:”PEČALNIK-priče, legende, predanja, izreke, kletve, zdravice i zagonetke iz vlasotinačkoga kraja- Povlasinje)” 2012.g., Vlasotince

[5] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa: “Narodne umotvorevine iz vlasotinačkoga kraja (Narodni običaji i verovanja), 2009.g, Vlasotince

[6] Kazivači iz selo Komarica, opština Vlasotince: Mira Mitrović (1936), Vitormir Stanojević (1943), Mirjana Cvetković (1949), Sreten Stanojević (1961), Goran Nikolić (1967).

[7] Beležili: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar i nastavnik matematike OŠ “Braća Milenković” s. Šišava-Lomnica SO Vlasotince (beležio od 1970-2012.g) i učenici iz selo Komarica (od 2010-2012.godine):-Anđela Krstić, Aleksandar Marjanović, Nikola Nikolić, Jovan Stanojević, Nemanja Cvetanović, Ivana Cvetković, Jelena Cvetković iz s. Lipovica (baba joj Mira iz s. Komarica).