Порекло презимена, село Горња Ломница (Власотинце)

Порекло становништва села Горња Ломница, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Gornja Lomnica, selo

 

Настанак села 

Село Горња Ломница се налази са десне стране пута Ломница-Средор, пута из Власотинца, у побрђу планинског дела- обрасло храстовом шумом према селу Црна Бара.

Дакле, село се налази између ових суседних села: Доње Ломнице са ЈЗ, Црне Баре са СИ и Средора са СЗ.

Горња Ломница налази се на надморској висини од 450-540 метара.

Некада до самог дела садашњег села постоје “остаци” шкриња некадашњег “лесковачког мора”, што је ретка изузетност. Међутим, нигде ништа није написано у погледу истраживања географског положаја овога краја.

Само сеоско насеље је насеље разбијеног типа.

Свако од оснивача рода је прво градио овчарске колибе – “појате”, потом куће за своју фамилију.

Прве куће су биле покривене папратом, потом сламом, па онда ћеремидом и на крају црепом: бибером и “машинским црепом”.

Горњоломничани су прво били сточари, па онда се бавили ратарство-виноградарством.

* * *

Село некад и сад:

Главни атар Г. Ломнице захвата долину Мале реке.

Она се улива у Шишавицу. Поменута долина има западну и источну падину.

Прва падина је подесна за њиве са житом, док друга падина је подесна за винограде и воћњаке.

На сеоском атару постоје три врсте тла: “црвеница” је подесна за винову лозу; “лиска” је подесна за воћњаке.

На сеоском атару постоје три врсте тла: “црвеница” је подесна за винову лозу; “лиска” је подесна за воћњаке,, док је “пепељуша” (посна земља) подесна за пшеницу.

Обрадива земља на атару села Горња Ломница је купљена од Турчина 1878. године.

Потес Кадијанин Дрен име је добио по Турчину-кадији.

Становници Горње Ломнице, поред земљорадње и слабог сточарства, бавили су се и спечалбом. Радили су “свуда”, као циглари-торбари и црепари.

Родови су насељени: из села Доње Гаре, Доње Ломнице, Горњег Ораха и Лесковца; па су и тако старе фамилије добиле назив: Орашајци, Миладинови. Качарци, Стаменкови и Гарци.

Назив рода су добијали или према селима одакле су се доселили или према оснивачу рода.

Тако старе фамилије су: Ђокинци, Петковци, Орашанци, Анђелковићи и Стаменковићи.

У селу на крају 20. века је било око 30 кућа; док сада на почетку 21. века је остало мали број старачких домаћинства и неколико младих домаћинства, а и неожењених момака.

Махом су сви исељени у Власотинце, један део у Војводини (Банату) је колонизиран после Другог светског рата, а неки су се иселили по другим местима Србије.

Постојале су крајем 20. века у селу: још једна фамилија Анђелковић са стране.

Од фамилије Анђелковић су: Ђорђевићи (10 кућа), Станојевић (6), Петковићи (3 куће) а остало Анђелковићи.

У село се махом у већини славе Митровдан зимски и Свети Сава.

Некада се Горња Ломница звала Мала Ломница, а има и Доња (Већа) Ломница.

Основна четврогоришња школа у село је саграђена 1957.године.

Због миграције становништа школа више није имала деце и престала је са радом 1987. године.

У село је некада био развијен пинтерски занат и они су ишли у печалбу у Бугарску, а било је печалбара и циглара.

Људи су се махом бавили сточарством, па и данас у брдима постоје оронуле колибе и стаје (појате) овог планинског села, према планинском селу Црна Бара.

Према казивању 70-годишњака Велимира Анђелковића, крајем 20. века – свако домаћинство је имало најмање 50 оваца, а највише се чувало по 200 оваца и и по 100 коза.

У селу је постојала поткивачка радња. У радњи је радио мајстор поткивач Новица Стаменковић (1953.г.).

Некада су у селу били познати музиканти-трубачи у фамилији Стаменковић, који су свирали по сеоским свадбама у околним селима.

Средином седамдесетих година 20. века печалбарством (цигларством-а касније и зидарским занатом) почело се економски више зарађивати, да би се потом деца школовала ван средине и тако су тамо остајала и стварала породице.

Многи су се запошљавали после завршетка школовања у самом Власотинцу, па је тако полако село остајало без младих да се баве сточарством, виноградарством, воћарством и пчеларством.

Данас има добрих мајстора зидара и керамичара који су печалбари, али који су изградили велелепне куће у Власотинцу, па се само у току лета старији пензионери враћају на сезонски рад у село.

На почетку 21. века остало је само још два детета: Жељко Новичић (осми разред) који вози трактор, оре и помаже деди око поткивања говеда у другим селима још од четвртог разреда и његова сестра Наташа Новичић (презиме добили према деди Новици Стаменковић)- који су помагали да се сакупи довољно грађе да се напише живот у прошлости о њиховом родном селу Горња Ломница.

* * *

Старине:

Село Горња Ломница има посебно гробље.

На малом узвишењу крај гробља откопани су стари зидови и гробови, сељаци кажу: ”Некада ту живели Римљани”.

Код гробља вода једног извора има “мирис бакра”.

Око њега два пута су вршени пробни рударски радови – 1909. и 1946. године. Пронађене су мање наслаге лигнита.

У селу има налазишта из прошлости.  Тако је код садашњег гробља била црква – ископана од печене танке цигле, а и данас се познаје место и изнад има камена са знацима.

Овде су били Латињани-Римљани, па се тако изнад гробља налази насеље Латињана у место звано Подрумина, а место је добило име по подрумима.

Данас старо гробље са црквом је урасло у шуму, а место се зове Гола Чука.

У селу су постојала четири ископана бунара за појење стоке. Данас је још један у употреби и око њих постоје многе приче из прошлости.

* * *

Народни обичаји:

ПРЕМЛАЗ: Сакупе се девојке и жене, иду плету венци куде нека речица (поток)-долина протиче. После тога дођу кући, ставае венац на овцу и на котле што млеко музу и такој помузу све овце. Где овце пролазе ислете се венац и закити се. Онда се пустају овце на пашу за здравље за за напредак за стоку.

*

ДОДОЛЕ: Девојке се обуку у бео и зађу малу у село и певају. Када заврше купају се у реку. Једана другу прскају и певају. Певају да пада киша.

* * *

Народне изреке:

Села: Шишава, Скрапеж, и Ломница:

– Ако немаш кво да работиш, увати се за уво па играј – печалбарска пошалица.

– Ајд бре шунел – Бежи што пре!

– Б’зди на ракију – Мирише на ракију.

– Вересија, готова сиротија – Сваки зајам води у сиромаштво.

– Горчи ко пелин – Горак живот, нешто горког укуса.

– Грбаво родило у њиву – Родна година жита на село.

– Досадан си ко пијавица – Досадна особа.

– Дал си дошла ил си пошла – Збуњена особа.

– Дигаја главу ко јелен трећак – Неко ко прецењује себе.

– Душа му на ракију смрди – Човек пијаница.

– Ђаволаста девојка – Црноока лепа девојка.

– Жељке те газиле – Лош човек.

– Задремал ко ћуран на мотку – Мрзовољна особа.

– Збунија се се ко овца од шубару – Пошалица стараца на село.

– Земља простирач, небо покривач – Земља и небо све су човеку.

– Иш бре! – Бежи одавде.

– Изеја од кокошку ногу – Ко не може да чува тајну.

– Изврљија грањке  – Почело чишћење.

– Изџивџија очи на глави ко вилџани – Изрогачене очи од страха. Човек са великим очима.

– Имање је господар човеку, а не човек! – Живот човека зависи од имања на село.

* * *

ЗДРАВИЦА (Свадбарска-шаљива):-

„Живели милени,
снајку смо довели
Ракију да пије,
свекрву да бије
Обојци да очукује од прашину
И од свекрвину носину
Тањири да пере
По старци да се дере.“

* * *

Образовање

Сеоска школа отворена је тек 1957. године. Године 1963. у основној школи-истуреног одељења осмолетке у село Шишава-Ломница, било је 23 ученика од првог до четвртог разреда у ђачким клупама.

Миграција становништва је учинила своје.

Печалбари – циглари и зидари су давали своју децу на школовање у Власотинце и према Нишу и Београду.

Та деца образована високим образовањем се више никада нису враћала у своје родно село. Тако је из године у годину смањењем деце у село и школа имала све мањи број ђака.

У село су остајали једино неки сељаци слабијег имовног стања-печалбари, да би се и они крајем 20. ви почетком 21. века иселили највише у Власотинце. Тако је школа затворена 1987. године.

У селу Горња Ломница постоји доста школованих људи са средњом, вишом и високом стручном спремом.

Има школованих учитеља, наставника, професора, економиста, правника, а међу њима највише се чуло за судију општинског суда Виту Крстића из рода “Кускини”, чија је мајка из рода Андрејевић из планинског села Преданча (Г. Дејан).

Судија Витомир Крстић је многоу прошлим временима помагао неписмене планинске горштаке из свих села у власотиначком крају у остваривању својих права у попгледу земљишних поседа-са села 60-70. година 20. века када се било неписмено у овом крају.

Казивачи: Велимир Анђелковић (70.г), Новица Стаменковић (1953.г.) с. Горња Ломница, Власотинце

Забележили: Жељко и Наташа Новичић (Стаменковић) ученици и Мирослав Младеновић, наставник математике ОШ “Браћа Миленковић,  село Шишава-Ломница, Власотинце

Запис: 27.септембар 2006. -2012.г. Горња Ломница

* * *

Учесници ратова:

Партизани: Ђорђевић Јован, Анђелковић Славко, Анђелковић Јован, Стаменковић Младен, Станковић Борко, Марковић Славко, Анђелковић Лазар, Стаменковић Борисав, Стаменковић Богољуб, Стаменковић Чедомир, Анђелковић Драгољуб.

Дражевци: Петковић Милан, погинуо је од партизана изнад потеса Горњи Подрума изнад село Јастребац.

Запис: 2011.г.с. Горња Ломница

Казивач: Новица Стаменковић (1953.г.), с. Горња Ломница

Забележили: Жељко Новичић (1999.г) уч. осмог разреда из село Горња Ломница и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „ Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Прича о бунарима: 

У стара времена у село Горња Ломница био неки старац по имену Стојан рабаџија. Свуда је ишао са коњем, а носио је пуне бисаге (направљене од козине и вуне-као торбе) вином у Мораву, а из Мораву доносио жито. Често пута је ноћу касно кад се враћао кући у Горњу Ломницу. Када је коњем пролазио ливадом, увек је пролазио поред бунара.

Сматрало се да ту постоји ђаво, који ухвати коња, онда заустави га и тако вода свуда редом. Тај ђаво “омаје” коњаника па је тако било и са а старцем Стојаном. Ђаво води човека без знања и онда га врати на коња. Човек је “омајан”-залуђен, омађијан и не зна шта се са њима ради..

Омаја (нечасне силе) код тих бунара су сви плашили да пролазе у глуво доба ноћи –када се из бунара појаљују ђаволи.

Стојан је други пут дознао како га ђаво “омаје” (залуди), па кад је требало да прође поред тих бунара – сакрије се испод самара коња. Кад је стигао до бунара, ђаво ухвати коња и заустави га. Видео да га Стојан нема. Ђаво је онда изговарао овако: ”Одтуд бремче, одовуд бремче-Стојан га нема”. Тада Стојан изађе испод самара и каже ђаволу :”Цркни пукни, црни ђаволе евега Стојан”. Кад је то чуо ђаво одмах је побегао. Тако је Стојан надмудрио ђавола.

Тако се више ђавол није појављивао када је Стојан пролазио у глуво доба ноћи са коњем поред тих бунара.

Верује се да на том месту и данас на почетку 21. века постоје ђаволи. Јер на то место у врелим данима лета увек за 2 до 3 степена је хладније него на друга места у околини бунара у село Горња Ломница. Ту нема никакав извор, само бунари. Када се ноћу са тог места изађе ноћу у глуво доба ноћи, сваком се коса ид страха најежи, па се тако ноћу “из страха “заобилази” то место поред бунара.

Са тих бунара је точена вода за стоку.

Било их је више, сада остао само један за употребу.

Запис: децембар 2012. године село Горња Ломница, Власотинце

Казивач: Новица Стаменковић (1953-г) село Доња Ломница, Власотинце

Забележили: Жељко Новичић (Стаменковић) ученик и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ “Браћа Мленковић” село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Настанак родова:

Горњу Ломницу основали су досељеници око 1840. године.

Тада је насеље имало три домаћинства.

Од њих потичу данашњи сеоски родови – Стојкови, Петковци и Ђокинци.

Село је 1963. године имало 40 домаћинства.

Оснивачи прва два рода дошли су из суседне Доње Ломнице.

Прича се да су атар Г. Ломнице најпре “придржавали” становници нижег суседног села Црна Бара (постоји род Заринци (Зарије), Миладиновци (Миладин)-који имају исту крсну славу Гмитровдан; као родови: Стојкови и Стаменкови.

Затим је турски “Господар” (титула) земљу одузео од Црне Баре и на њој населио три српска домаћинства.

Она су прво у Горњој Ломници прво саградила “појате”, касније преобраћене у куће.

Сви данашњи становници Горње Ломнице, према истраживањима Ј. Трифуноског 1963. године, потичу од првих сеоских досељеника.

Један досељеник имао је кућу у долини, други код данашње школе, а трећи у данашњем средњем делу села.

Село Горња Ломница обухвата три махале: Стајковска, Ђокинска и Петковска.

Ј. Трифуноски 1963. године наводи да су у свакој махали оснивачи рода:

– Род Стојкови или Падинци (19к. Крс.слава Митровдан), досељени из суседне Ломнице.

Тамо су им рођаци становници рода Здравковци (8к)- Стојко и Здравко, браћа, доселили се из Лесковца.

У овом роду зна се следећи родослов (генеалогија):-Благоје (1930.г)-Милорад-Урош-Јован-Стојко, оснивач рода. Он је био један од оснивача насеља око 1840. године.

– Род Петковци (крсна слава Петковдан-Пејчиндан), такође дошли из суседне Доње Ломнице.

– Род Ђокинци (16к, крсна слава Свети Сава), досељени из села Гаре у близини села Свође. Имају рођаке у село Криви Дел (Црна Трава).

У том времену су досељени и родови: Орашани и део рода Миладиновци ( Заријини) из дела рода села Црна Бара, где се призетио Ђорђе Станковић из махале Ђорђине села Дејан.

Тако су из овог рода и настала презимена Ђорђевић (са крсном славом Св. Никола) која се разликују од презимена Ђорђевић (кр.сл Митровдан или крсне слава Свети Сава).

Има и истих презимена различитих родова: Анђелковићи и Јовановићи али различитих крсних слава и родова.

Овде долази често до збуњивања и непознаница када се у само село појави једно презиме са три различите крсне славе.

Презимена су од 1841. године све до 1980. године махом “извођена” често из “првог колена” или од парадедова или дедова, који су често “извођена” по родовима различитих крсних слава и порекла имали исто име Ђорђе (Ђорђевић) или, пак, Јован (Јовановићи-један крсну славу Митровдан, а други крсну славу Свети Сава и из различитих родова и места досељени у село Горња Ломница).

Становништво је српско. Сеоска слава (Литије) је Петровдан, док су сеоске крсне славе: Пејчиндан (Петковица), Гмитровдан (Митровдан), Свети Сава, Свети Никола и др.

* * *

Положај махала и родова села на почетку 21. века:

Насељени на “Брдо”:

СТОЈКОВИ: Јовановић

ПЕТКОВЦИ: Станковић.

Насељени на почетку села:

ЂОКИНЦИ: Анђелковић

ПЕТКОВЦИ: Петковић.

Насељењни у центру села и до школе:

ЂОКИНЦИ: Костић, Јовановић, Милановић

Насељени у Горњем делу села изнад школу:

ОРАШАЈЦИ: Анђелковић (кс. Гмитровдан-Митровдан)

БЛАГОЈЦИ (Стојкови): Станојевић

Насељени у задњем делу села до долине:

ОРАШАЈКЕ: Стаменковић (Митровдан)

МИЛАДИНОВЦИ (Заринци): Ђорђевић.

*  *  *

Махале села:

Петковци – презиме Петковић,

Махала Савинци – презиме Анђелковић

Махала Урошаци (Орашаци) – презиме Стаменковић

Стари кумови:

Петковци – Милорад (Стојковци); Савинци (Анђелковић)-Деска; Урашаци (Орашаци)-Станко

* * *

Родови (презимена, крсна слава, порекло):

ЂОКИНЦИ:

Крсна слава: Свети Сава.

Презимена: Анђелковић, Милановић, Савић, Ђорђевић, Костић. Досељени из село Доње Гаре.

*

СТОЈКОВЦИ:

Крсна слава: Пејчиндан.

Досељени из село Доња Ломница. Презимена: Јовановић, Ђорђевић (различити од Јовановића из рода “Кускини”).

Познат родослов:

Благоје (1930)-Милорад-Урош-Јован-Стојко-оснивач рода, брат Здравка-оснивача рода Здравковић у село Доња Ломница.

Порекло: из Лесковца.

*

ПЕТКОВЦИ:

Крсна слава: Пејчиндан (Петковица).

Дошли у Горњу Ломницу из Доње Ломнице.

Презимена: Петковић, Станковић

*

ОРАШАЈКЕ:

Крсна слава Гмитровдан (Митривдан).

Порекло из Горњи Орах. Презимена: Стаменковић. Новичић, Станковић (СТАНКОВЦИ), Ђоршевић.

*

МИЛАДИНОВЦИ (Заринци):

Крсна слава: Гмитровдан (Митровдан).

Презимена: Ђорђевић, Станковић, Миладиновић (део рода у село Црна Бара).

*

МИЛАДИНОИВЦИ (има их у селу Црна Бара, а живе у Власотинце).

Други род Ђорђевић („Кице“) који слави Гмитровдан, из Горњу Ломницу живе у Власотинце.

Виолета Ђорђевић (Г. Ломница) – Братислав Богдановић (с.Комарица):-Александра (1993), Јована (1998). Александра Богдановић је најбољи студент на групи математика Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Живе у Власотинце.

*

“КУСКИНИ”:

Крсна слава: Свети Никола

Порекло: Горњи Орах

Презимена: Јовановић, Крстић

*  * *

Исељеници:

У суседно село Доња Ломница су се преселили два рода: Горњоломничани (2к): Савић (крс.слава Свети Сава) и Јовановић Бошко (син Бранислав 1953.г)-сада живи у Власотинце.

Од рода Петковци иза последњег рата 1946. године су три породице колонизиране у Банат (Војводина), док је седам домаћинства до 1963. године прешло у Власотинце, а касније су и већина осталих Горњоломничана саградили куће и населили се махом у Власотинце, а један део се иселио и ван Власотинца по Србији.

На крају 20. и почетком 21. века скоро цело село је исаељено у Власотинце и по другим местима у Србији.

Од рода Станковци исељени су:  Стаменковић: Драгиша, Зоран, Светислав, Љубомир, Слободан, Драге, Витомир, Божидар, Драгиша и Срђан.

Од рода “Кускини” су одсељени: Јовановић: Чедомир (у Власотинце), Јовановић Драган, Јовановић Станојил, Јовановић Зоран, Крстић Вита (судија у Власотинце), Крстић Лука, Крстић Драге.

* * *

Порекло презимена:

*

Порекло презимена Анђелковић ЂОКИНЦИ

Род: ЂОКИНЦИ

Порекло: село Доње Гаре (има фамилија у засеоку Страњево (с.Добровиш-општина Власотинце), Криви дел (Црна Трава) и у Ново Село код Грделице (општина Лесковац).

Крсна слава: Свети Сава

Родоначелник: Ђока

Презимена: Анђелковић, Светозаревић, Милановић, Савић, Ђорђевић, Младеновић, Ђокић

Познат родослов:

Анђелковић: Милан, Душан, Јован, Александар.

Анђелковић Милан: Стојан, Драгиња, Нада, Јелена. Унуци: Иван, Славиша Милановић. Праунуци: Марко и Владица.

Анђелковић Душан: Велимир, Илија, Јован, Петар, Ружа. Унуци: Александар-Јовица, Марина, Сретен, Верица. Александар: Јовица, Марина. Сретен: Мића, Драган. Верица: Горан, Иван.

Анђелковић Јован: Драгољуб, Велимир, Зора, Олга. Унуци: Кристивоје, Светомир, Мирјана, Невенка. Праунуци: Владица, Никола.

Анђелковић Александар: „Посинио“ Стојиљковић Миливоје из Д. Ломнице)- унуци:Јован, Благоје,Мирјана. Јован:-Зоран, Горан.

*

Ђорђевић (Анђелковић) Ранђел:-Живојин. Унуци: Синиша, Љубинка, Мирјана, Олга.

Анђелковић Урош:-Сретен, Симка, Нада, Смиља, Јелица, Љубица, Расика. Унуци: Лука, Сима. Праунуци: Далибор, Сандра.

Костић Радивоје (из с. Крушевицу, призећен у род Анђелковићи):-Сретен.

Савић Сава – одсељен 1955. г. у Д. Ломица (син: Благоје).

Запис: 2012. године село Г. Ломиница, Власотинце

Казивач: Новица Стаменковић (1953.г.) с. Горња Ломница

Забележили: Наталија (2001.г.) и Жељко Новичић (1999.г) ученици из село Горња Ломница и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „ Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

*

Порекло презимена Петковић ПЕТКОВЦИ

Крсна слава: Пејчиндан (Петковица)

Порекло: Насељени из село Доња Ломница

Родноначелник: Петко

Презимена: Петковић, Станковић

Познат родослов:

Петковић Лука:-Милорад, Милан (одсељен). Унуци: Новица, Зоран. Параунуци: Братислав, Драгица, Милинка, Љупко, Мирјана, Бранислава.

Петковић Милан (одсељен):-Радивоје, Јован. Унуци: Сава, Снежана.

Станковић (Петковић) Борко: Мирољуб, Властимир. Мира, Јорданка, Смиља, Зорица. Унуци: Иван, Бојан, Снежана, Оливера. Прауници: Никола и Марија.

Станковић (Петковић) Урош (одсељени): Сретен-Симка, Јелица-Драгослав, Зорица.Марко, Никола, Јован.

Запис: 2012. године село Г. Ломиница, Власотинце

Казивач: Новица Стаменковић (1953.г.) с. Горња Ломница

Забележили: Наталија (2001.г.) и Жељко Новичић (1999.г) ученици из села Горња Ломница и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „ Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

*

Порекло презимена Јовановић СТОЈКОВИ

Крсна слава: Митровдан (Гмитровдан)

Порекло: из Лесковца

Родоначелник: Стојко

Презимена: Јовановић

Јовановићи су од рода Стојкови или Падинци.

Тамо су им били рођаци становници рода Здравковци (8к)- Стојко и Здравко, браћа, доселили се из Лесковца. Здравковци сусе доселили у село Доња Ломница, а Стојкови остали у селу Горња Ломница.

У роду СТОЈКОВЦИ (Падинци) зна се следећи родослов (генеалогија):

Благоје (1930.г)-Милорад-Урош-Јован-Стојко, оснивач рода. Он је био један од оснивача насеља око 1840. године.

Познат је овај родослов:

Јовановић Милорад: Благоје, Сретен, Савка. Унуци: Драган, Сребра, Слађана. Праунук: Марјан.

Јовановић Лука (одсељен): Бонча, Драгољуб, Симка, Љубица. Унуци: Бранко, Слободан, Славица, Душка, Љубица, Дивна.

Јовановић Светислав: Стаменко, Добринка, Олга, Ружа, Вера. Унуци: Љиљана, Витомир. Праунуци: Александар, Предраг.

Запис: 2012. године село Г.Ломница, Власотинце

Казивач: Новица Стаменковић (1953.г.) с. Горња Ломница

Забележили: Наталија (2001.г.) и Жељко Новичић (1999.г) ученици из село Горња Ломница и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „ Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

*

Порекло презимена Ђорђевић (2) МИЛАДИНОВЦИ:

Крсна слава: Митровдан (Гмитровдан)

Оснивач: Ђорђе (призетен из махале Ђорђине села Дејан) у род МИЛАДИНОВЦИ (Заринци)

Један крак рода МИЛАДИНОВЦИ (Заринци) је у селу Црна Бара (одсељени у Власотинце)

 Презимена: Ђорђевић

Познат родослов:

Ђорђевић Светислав: Драгољуб, Нада, Стана. Унуци: Витомир, Сретен, Љиљана.

Ђорђевић Светислав: Лука, Боривоје, Војислав, Младенка, Славица, Босанка, Радмила. Унуци: Слободан, Милован. Праунук: Предраг.

Ђорђевић Божидар (одсељен):-Станислав, Петар, Радмила, Милица, Цвета. Унуци: Јован. Праунуци: Пека, Бојан.

Ђорђевић Душан: Владимир, Криста, Боре. Унуци: Витомир, Чедомир, Јевица, Добрица. Праунук: Милош.

Запис: 2012. године село Г. Ломиница, Власотинце

Казивач: Новица Стаменковић (1953.г.) с. Горња Ломница

Забележили: Наталија (2001.г.) и Жељко Новичић (1999.г) ученици из село Горња Ломница и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

*

Порекло презимена Јовановић КУСКЕ

Крсна слава: Свети Никола

Порекло: из рода Крстићи (Горњи Орах)

Презимена: Јовановић, Крстић

Познат родослов:

Јовановић Никола: Војислав, Станокил, Гоце (Драгослав), Момир. Унуци: Чедомир, Љубица. Праунуци: саша, Сунчица.

Јовановић Стојан (одсељени):-Боривоје, Добрила, Мара, Смиља, Јелка.

Крстић (Јовановић) Божидар: Љубомир. Унуци: Витомир и Лука Крстић.

Крстић (Јовановић) Тихомир (одсељени): Драгољуб, Веца.

Запис: 2012. године село Г. Ломиница, Власотинце

Казивач: Новица Стаменковић (1953.г.) с. Горња Ломница

Забележили: Наталија (2001.г.) и Жељко Новичић (1999.г) ученици из село Горња Ломница и наставник математике Мирослав Младеновић, ОШ „ Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

*

Стаменковић. Новичић (СТАМЕНКОВИ) и Анђелковић (АНЂЕЛКОВИ):

Крсна слава: Гмитровдан (Митровдан)

Родоначелиник: Стаменко

Порекло рода: Горњи Орах (ОРАШАНИ).

Из села Горњег Ораха (Род: Орашани) су се населила у Ломницу два брата: Стаменко и Анђелко.

Стаменко се населио у Доњу Ломницу, док се Анђелко населио у Горњу Ломницу.

Од Стаменка је настао род по презимену Стаменковић, а од Анђелка род са презименом Анђелковић.

Обе фамилије су славиле крсну славу Гмитровдан. Стаменков сина Микаил (стрељан 1917.године од Бугара, налази се на спомен плочи пута Ломиница-Власотинце, забележио:М.М 2012.г).

У Доњој Ломници крсна слава је Свети Ђорђе (посна 9 децембар-Алимпије).

Што значи да су оба два брата “узела на земљу-крсну славу” можда Микаила или Стаменка због сиромаштва, као призетак.

Док син Стојан је узео славу Гмитровдан, као његови рођаци од рода Анђелковић (а постоје и други род Анђелковић-САВИНЦИ (Савић, Анђелковић, Ђокић-крсна слава Свети Сава насељени из Гаре

Познат родослов:

Стаменко: Микаил (око 1860)

Микаил (1860):-Стојан (1880), Живан (“Американац”, 1905), Драгољуб (1909).

Стојан (1880)-Борисав (1925).

Микаил (око 1850)-Младена (с.Скрапеж,рођ. 1903):-Живан („Американац“-рођ.1905.), Драгољуб (1909.г.), Даница, Стојан (1880.г).

Стаменко-Микаил (око 1860)-Стојан (1880)-Борисав (1925)-Новица (1953.г)-Драган (1970)-Жељко Новичић (1999.г) и сестра Наталија (уч.пети разред-2001.г).

Запис: 2012.г с. Г. Ломиница

Казивач: Новица Стаменковић (1953.г.) с. Горња Ломница

Забележили: Жељко Новичић (1999.г) уч. осмог разреда из село Горња Ломница и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „ Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

*

Порекло презимена Стаменковић, Новичић (2) (Род: ОРАШАНИ):

Крсна слава: Митровдан (Гмитровдан)

Насељени: из села Горњи Орах

Презимена: Стаменковић, Новичић

Познат родослов: 

Михаил: Ружа, Љубица, Дара, Стојадин (Стојан), Божидар, Петар, Никола.

Никола: Рада, Вида, Даничка, Јаворка, Чедомир.

Чедомир: Слободан, Гвозден.

Јаворка: Вацко.

Даничка: Мике, Мацко.

Вида: Драгиша, Ружа.

Рада: Чеда, Љупка.

Петар: Тома, Љупча, Мира, Света, Драгић.

Љупча: Мирослав, Пеђа.

Мира: Невенка, Љубинка, Часлав.

Света: Боска, Мића.

Драгић: Невенка, Зоран.

Зоран:-Милена, Драган.

Божидар: Рада, Нада, Вера, Олга, Жика.

Нада: Зорица, Зоран.

Вера: Ружица, Драгиша.

Олга: Никола, Надица.

Жика: Јасмина, Зорица, Сузана-Милан.

Стојадин (Стојан): Миноска, Младенка, Радисав, Борисав.

Борисав: Новица, Смиља, Верица.

Новица: Дејан, Малина.

Дејан: Жељко, Наталија, Милош.

Малина: Ивана, Аца (Александар).

Смиља: Жака(Жаклина), Славица.

Верица: Суза (Сузана).

Радисав: Драгиша, Славица.

Драгиша: Бојан, Саша.

Славица: Маја, Биљана.

Младенка: Марица, Драган, Мијодраг.

Миноска:-Мирјана, Богољуб, Драган, Жака (Жаклина).

Дара: Гоце (Драгослав), Момир, Станоил, Воја (Војислав).

Гоце (Драгослав): Мица (Милица), Зоран.

Момир: Драган, Милован.

Воја (Војислав): Чедомир, Љубица.

Ружа: Мара, Олга, Бошко: Јовица, Љубинка. Благоје-Јасе (Јасмина).

Љубица: Милунка-Зорица, Бисерка…

Запис: 2012. године село Г. Ломиница, Власотинце

Казивач: Новица Стаменковић (1953.г.) с. Горња Ломница

Забележили: Наталија (2001.г.) и Жељко Новичић (1999.г) ученици из села Горња Ломница и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „ Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

*

Порекло презимена Ђорђевић (1):

Крсна слава: Свети Сава

Порекло: ЂОКИНЦИ (Из с. Доње Гаре)

Познат родослов:

Весела Пешић (с. Липовица)-Слободан Ђорђевић (1953.г. село Горња Ломница):-Виолета, Срђан.

Срђан се оженио са женом из Кукавицу, која је напустила Срђана и одвела малог сина са собом.

Свекар Слободан није могао то да преболи, па је од туге пресвиснуо и умро 2012. године.

Породица Ђорђевић живи на улазу Власотинца – од село Ломница.

Иначе њихов стари кум је „стопаре“ Стаменковић (ветеринар из Горње Ломнице, који такође живи у Власотинце у насеље „Црнобарски поток“.

Овај род Ђорђевић слави крсну славу: Свети Сава (Ђокинска фамилија пореклом из Доње Гаре), док друга фамилија Ђорђевић слави крсну славу Гмитровдан у село Горња Ломница (призећен Ђорђе из Ђорђине-Дејан у род ЗАРИНЦИ-МИЛАДИНОВЦИ.

 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар, 31. јануара 2013. године, Власотинце, Јабланички округ, југ Србије

 

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ из рукописа: ”ПЕЧАЛНИК – приче, легенде, предања, изреке, клетве, здравице и загонетке из власотиначкога краја- Повласиње)” 2012.г., Власотинце

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Народне умотворевине из власотиначкога краја (Народни обичаји и веровања), 2009.г, Власотинце

[5] Казивачи из село Г. Ломница, општина Власотинце:- Велимир Анђелковић(1934.г) и Новица Стаменковић(1953).

[5] Бележили:- Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар и наставник математике ОШ “Браћа Миленковић” с. Шишава-Ломница СО Власотинце (бележио: од 1970-2012.г) и ученици из села Г.Ломница (од 2009-2012.године): Жељко и Наталија Новичић (Стаменковић) из село Г. Ломница

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.