Poreklo prezimena, selo Uzovnica (Ljubovija)

Poreklo stanovništva sela Uzovnica, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Južno od Rujevca i niz rečicu Uzoviicu, u njenom srednjem i donjem toku, je ovo pravo drinsko selo. Od Postenja je odvojeno visovima Velešem i Ćuverom, koji ga odvaja i od Rujevca. Od Gračanice je visoka kosa Karačica. Od Selanca i Rujevca deli ga Obodnjik na kome su glavna naselja ovog sela. Sva brda oko Uzovnice su naselja a od ušća Gračanice do ušća Krupinske Reke prostire se veliko Uzovničko Polje.

Oko Uzovnice su: od zapada Drina, od severa Selanačka Rijeka, pa Taminovića Gaj, Oštrelj, Obodnjik, pravo na Sklop u Rujevačkoj R., Ćuver, Veleš, od istoka Veleš, Đokića Brdo i Karačica, od juga Kučevci.

Pored Drine u selu su ove reke i potoci: Uzovnica,. Dupavac, Dvoriški Potok i Đurića Potok (zovu ga i Oštrelj-ski P.). Poznati su izvori: Vidosava, Sandina Voda, Česma i Izvorac.

U Uzovnici su brda: Veleš, Ćuver, Kik, Kučevsko Brdo, Branjača, Brdo, Brezik, Đerov Gaj, Dvorina, Stolice, Tepavac, Taminovića Gaj i Oštrelj.

Imanja nose nazive: Livade, Barice, Lučice, Palučci, Ivljaci, Brda, Selišta, Ridine i Tušine. Polje je rekom podeljeno na Kučevsko i Tepavačko (koje se zove i Uzovničko Polje i Barice).

Mahale su: Kučevci, Jelav, Veleš, Mehići, Staro Selo, Tepavac i Đurići. Po ugledu na Lonjin, od 30 godina na ovamo, seljaci slaze s brda i naseljavaju se po celom obodu polja. Na starim mestima ostavljaju zgrade i voća i tamo su preko leta, a za vreme rada i zimi su u polju. Usred polja su mehana, sudnica, škola i nekoliko kuća.

Uzovnica je vrlo staro naselje. Stara Panovića mehana u Polju podignuta je u rimskom groblju. Stara groblja pod Obodnjikom i u Kučevcima, stare iskopine po Starom Selu dokazi su ranijeg života u ovom selu.

Do 1834. godine ovde su bila ova čisto muslimanska sela: Kučevci, današnja mahala Kučevci, Tutin, današnja mahala Jelav, Veleš i danas mahala istog imena, Uzovnica, mahala Mehići pod Ćuverom i Tepavac mahala na Obodnjiku. U spisku sela od 1820. god. Veleš je imao 20 kuća, Uzovnica 8, Tutin 20. U spisku sela od 1832. god. Veleš je imao 16, Tepavac 6, Kučevci 17 i Uzovnica 13. U oba spiska nisu ušla sva sela, koja su oba puta postojala. Ova su sela raseljena, imanja im oduzeta i data naseljenicima sa strane.

Stari su rod:

Filipovići (16 k.; Sv. Avramije). Filipovići su u tursko doba bili odvojeni od muslimana. Oni su imali svoj zaseban hatar i nisu imali udela u Polju; oni su i onda i danas u prisoju Obodnjika i prema reci. Rudari su i od starine ovde; ne zna se da su se odkuda doselili; govore zapadnim dijalektom. Turci su ih zapostavljali, a tako je i danas; imali su i imaju, pređe više danas manje, tetavih i gušavih ali po svemu izgleda da su ove mane bile vezane za muslimane. Filipovići su se sejali po celom svetu i po Bosni i po Srbiji, samo je li bilo rudnika. Ima ih i oko Krupnja i dalje gde su se god mogle vaditi rude.

Oko 1780. god. došli su iz Zaovina:

Đurići. Došao je ovde pop da popuje selu i naselio se odmah pod crkvom gde su i danas Đurići, koji se zovu više Mladenovići. Pop je vrlo rano umro i ostavio iza sebe dva sina, od kojih je stariji Mladen ostao ovde, a mlađi otišao preko Jagodnje u Rađevinu i tamo ostao. Osim prvog popa, više ih nije bilo (9 k.; Sv. Đurđe).

Posle 1834. god. došli su:

Polići u Velešu, Polju, Tepavcu i Postenju. Ovde su došla prvo dva brata Mihailo i Buća (Lazar) Polići-Jankovići iz sela Kratova kod Priboja, došli su 1835. god. a 1836. god. doveli su i trećeg brata. Bili su ostavili kod kuće četvrtog brata Vasilija, pa kad je poginuo od srodnika preveli su i njegovu decu. Krajem 1836. god. u Velešu su bila u zadruzi tri brata Polića, sa živom materom, dve žene (dva su bila neženjena) i desetoro dece. Brzo su se množili i sejali po Srbiji; rudari su i zemljoradnici, dobro se oporavili i izašli na glas (25 k.; Sv. Nikola).

Vasarići u Tutinu su od Vitkovića u Osatu (9 k.; Sv. Đurđe).

Jakovljevići u Tepavcu su iz Pčelica kod Nove Varoši (8 k.; Sv. Nikola).

Kovačevići su iz Grčića (8 k.; Miholjdan).

Pucarevići i Vasići od Vasića Pucara iz Leovića i u Kučevcima (12 k.; Sv. Đurđe).

Kojići su iz Banje kod Priboja (3 k.; Mratindan).

Jovanovići su potomci popa Dragutina Jovanovića iz Pčelica, koji nije ni popovao nego se odao zemljoradnji. Neki od njegovih su se naselili i u Krupini (7 k.; Sv. Lazar).

Radovanovići su iz Kratova (4 k.; Mratindan).

Markovići (Vreljaci) su iz Pčelica, sada u Kučevcima (6 k.; Sv. Đurđe).

Gudurići su iz Kratova (2 k.; Sv. Đurđe).

Kostići su iz Gornje Orahovice (4 k.; Sv. Jovan).

Otaševići su s Grahova u Polju i Mehićima (5 k.; Sv. Stevan).

Subotići su iz Donje Orahovice (2 k.; Sv. Alimpije).

Đukanovići su iz Gračanice (4 k.; Sv. Jovan).

Miloševići s Grahova (2 k.; Sv. Nikola).

Ovde su od 1898. godine:

Antići (3 k.) u Starome Selu i Tomići (2 k.) u Kučevcima. Oba ova roda puni su kao košnice, imaju dosta odraslog muškog i ženskog sveta, nemaju imanja, bave se kramarstvom, rade zemlju, drže tuđe zemlje pod zakup ili skidaju plodove po pogodbi. Imaju dosta tovarnih konja, a imaju svoja kola i volove. Ceo im je narod zaposlen i svi privređuju, te žive vrlo dobro.

Tomići žive na Jakovljevića i Polića imanju, a Antići na imanju Janoševića Filipovića. Oboji su iz sela Goleši oko Babina.

Na Uzovnici ima 19 rodova sa 127 domova.

IZVOR: Sokolska nahija (str. 480-482), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić