Порекло становништва села Узовница, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Јужно од Рујевца и низ речицу Узовиицу, у њеном средњем и доњем току, је ово право дринско село. Од Постења је одвојено висовима Велешем и Ћувером, који га одваја и од Рујевца. Од Грачанице је висока коса Карачица. Од Селанца и Рујевца дели га Ободњик на коме су главна насеља овог села. Сва брда око Узовнице су насеља а од ушћа Грачанице до ушћа Крупинске Реке простире се велико Узовничко Поље.
Око Узовнице су: од запада Дрина, од севера Селаначка Ријека, па Таминовића Гај, Оштрељ, Ободњик, право на Склоп у Рујевачкој Р., Ћувер, Велеш, од истока Велеш, Ђокића Брдо и Карачица, од југа Кучевци.
Поред Дрине у селу су ове реке и потоци: Узовница,. Дупавац, Дворишки Поток и Ђурића Поток (зову га и Оштрељ-ски П.). Познати су извори: Видосава, Сандина Вода, Чесма и Изворац.
У Узовници су брда: Велеш, Ћувер, Кик, Кучевско Брдо, Брањача, Брдо, Брезик, Ђеров Гај, Дворина, Столице, Тепавац, Таминовића Гај и Оштрељ.
Имања носе називе: Ливаде, Барице, Лучице, Палучци, Ивљаци, Брда, Селишта, Ридине и Тушине. Поље је реком подељено на Кучевско и Тепавачко (које се зове и Узовничко Поље и Барице).
Махале су: Кучевци, Јелав, Велеш, Мехићи, Старо Село, Тепавац и Ђурићи. По угледу на Лоњин, од 30 година на овамо, сељаци слазе с брда и насељавају се по целом ободу поља. На старим местима остављају зграде и воћа и тамо су преко лета, а за време рада и зими су у пољу. Усред поља су механа, судница, школа и неколико кућа.
Узовница је врло старо насеље. Стара Пановића механа у Пољу подигнута је у римском гробљу. Стара гробља под Ободњиком и у Кучевцима, старе ископине по Старом Селу докази су ранијег живота у овом селу.
До 1834. године овде су била ова чисто муслиманска села: Кучевци, данашња махала Кучевци, Тутин, данашња махала Јелав, Велеш и данас махала истог имена, Узовница, махала Мехићи под Ћувером и Тепавац махала на Ободњику. У списку села од 1820. год. Велеш је имао 20 кућа, Узовница 8, Тутин 20. У списку села од 1832. год. Велеш је имао 16, Тепавац 6, Кучевци 17 и Узовница 13. У оба списка нису ушла сва села, која су оба пута постојала. Ова су села расељена, имања им одузета и дата насељеницима са стране.
Стари су род:
Филиповићи (16 к.; Св. Аврамије). Филиповићи су у турско доба били одвојени од муслимана. Они су имали свој засебан хатар и нису имали удела у Пољу; они су и онда и данас у присоју Ободњика и према реци. Рудари су и од старине овде; не зна се да су се одкуда доселили; говоре западним дијалектом. Турци су их запостављали, а тако је и данас; имали су и имају, пређе више данас мање, тетавих и гушавих али по свему изгледа да су ове мане биле везане за муслимане. Филиповићи су се сејали по целом свету и по Босни и по Србији, само је ли било рудника. Има их и око Крупња и даље где су се год могле вадити руде.
Око 1780. год. дошли су из Заовина:
Ђурићи. Дошао је овде поп да попује селу и населио се одмах под црквом где су и данас Ђурићи, који се зову више Младеновићи. Поп је врло рано умро и оставио иза себе два сина, од којих је старији Младен остао овде, а млађи отишао преко Јагодње у Рађевину и тамо остао. Осим првог попа, више их није било (9 к.; Св. Ђурђе).
После 1834. год. дошли су:
Полићи у Велешу, Пољу, Тепавцу и Постењу. Овде су дошла прво два брата Михаило и Бућа (Лазар) Полићи-Јанковићи из села Кратова код Прибоја, дошли су 1835. год. а 1836. год. довели су и трећег брата. Били су оставили код куће четвртог брата Василија, па кад је погинуо од сродника превели су и његову децу. Крајем 1836. год. у Велешу су била у задрузи три брата Полића, са живом матером, две жене (два су била нежењена) и десеторо деце. Брзо су се множили и сејали по Србији; рудари су и земљорадници, добро се опоравили и изашли на глас (25 к.; Св. Никола).
Васарићи у Тутину су од Витковића у Осату (9 к.; Св. Ђурђе).
Јаковљевићи у Тепавцу су из Пчелица код Нове Вароши (8 к.; Св. Никола).
Ковачевићи су из Грчића (8 к.; Михољдан).
Пуцаревићи и Васићи од Васића Пуцара из Леовића и у Кучевцима (12 к.; Св. Ђурђе).
Којићи су из Бање код Прибоја (3 к.; Мратиндан).
Јовановићи су потомци попа Драгутина Јовановића из Пчелица, који није ни поповао него се одао земљорадњи. Неки од његових су се населили и у Крупини (7 к.; Св. Лазар).
Радовановићи су из Кратова (4 к.; Мратиндан).
Марковићи (Врељаци) су из Пчелица, сада у Кучевцима (6 к.; Св. Ђурђе).
Гудурићи су из Кратова (2 к.; Св. Ђурђе).
Костићи су из Горње Ораховице (4 к.; Св. Јован).
Оташевићи су с Грахова у Пољу и Мехићима (5 к.; Св. Стеван).
Суботићи су из Доње Ораховице (2 к.; Св. Алимпије).
Ђукановићи су из Грачанице (4 к.; Св. Јован).
Милошевићи с Грахова (2 к.; Св. Никола).
Овде су од 1898. године:
Антићи (3 к.) у Староме Селу и Томићи (2 к.) у Кучевцима. Оба ова рода пуни су као кошнице, имају доста одраслог мушког и женског света, немају имања, баве се крамарством, раде земљу, држе туђе земље под закуп или скидају плодове по погодби. Имају доста товарних коња, а имају своја кола и волове. Цео им је народ запослен и сви привређују, те живе врло добро.
Томићи живе на Јаковљевића и Полића имању, а Антићи на имању Јаношевића Филиповића. Обоји су из села Голеши око Бабина.
На Узовници има 19 родова са 127 домова.
ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 480-482), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
20. август 2014. у 16:00
Младен Гајић
Поред старог рода Филиповића у Узовници и њихових огранака Јаношевића и по предању Лукића, вриједи поменути да Аврамијевдан славе такође:
– Андрићи
– Илићи
– Мићићи
– Ђорђићи
– Вучетићи
Генетска веза између Филиповића и Јаношевића, као њиховог огранка, јесте потврђена…припадају хаплогрупи “I2a DS”.
Остале наведене породице вјероватно представљају огранке Филиповића, уколико се не ради о досељеницима из најновијег периода, односно из средине или друге половине 20. вијека.
17. новембар 2016. у 19:54
Lukić
Да ли знате одакле су се доселили Филиповићи из Узовнице??Иако су они стари род,морали су се доселити однекуд.
10. март 2016. у 22:15
Stevan
MOJ DEDA JE IZ UZOVNICE, SLAVIMO SV.AVRAMA I SV.ANASTASIJU 11.11.
30. март 2016. у 10:58
Stevan Filipović
Moj deda S.Filipović od oca Jefte rođ.1889-1960 u Uzovnici imao rođ. brata Čedomira Lukića. Da li neko zna koje prezime je imao njihov otac Jefta? Slavimo Sv.Avrama i Anastasiju a Lukići Sv.Avrama. Unapred hvala, S.F.
1. април 2016. у 14:44
Lukić
Jefta se prezivao Lukic
2. април 2016. у 16:01
Младен Гајић
Да ли ово значи да су ”оригинални” Лукићи изумрли и како би се сачувало њихове презиме Чедомир Филиповић постаје Чедомир Лукић?
Да ли је можда Чедомир посињен?
Тестирани “I2a-DS” Филиповић: http://www.poreklo.rs/2012/02/03/filipović/
2. април 2016. у 19:37
Lukić
Ne,u Uzovnici su samo jedni Lukici,oni su se od roda Filipović odvojili pocetkom 19. veka a mozda i ranije
2. април 2016. у 20:28
Младен Гајић
Занимљиво!
Свакако би било значајно имати и хаплотип Лукића, мислим на ДНК тестирање.
Ако се не варам током мјесеца априла, портал Порекло организује тестирање уз попуст од 50% у БГ лабораторији.
На форуму имате тему о родовима који славе св.Аврамија Затворника, иначе и моје крсне славе: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=214.0
2. април 2016. у 20:35
Lukić
Na forumu Avramijevstaci pise da su Lukici ogranak Filipovica
2. април 2016. у 21:02
Младен Гајић
Да, али исто тако је писало и за Јаношевићe, да су од Филиповића…само након ДНК тестирања једног од Јаношевића и једног од Филиповића смо могли потврдно одгворити на ту предпоставку.
То исто важи и за Лукиће, док се не провјери није могуће са сигурношћу одговорити на ту тврдњу.
2. април 2016. у 21:22
Lukić
Lukici su sigurno od Filipovica,a naravno to se moze dokazati DNK testiranjem
2. април 2016. у 21:25
Младен Гајић
25. априла портал Порекло организује тестирање на попуст од 50%, ако заинтересовани можете послати поруку на: [email protected]
2. април 2016. у 20:00
Lukić
Vas deda Stevan je bio brat mog cukundede Čedomira.
1. април 2016. у 14:46
Lukić
Lukici su ogranak roda Filipović
1. април 2016. у 18:33
Uzovnica
Lukici iz Uzovnice su ogranak roda Filipovic
3. април 2016. у 22:46
Stevan Filipović
OD KAD SU FILIPOVIĆI POSTALI LUKIĆI? ČEDA LUKIČ JE ROĐ. BRAT MOG DEDE STEVANA FILIPOVIĆA! KAD I ZAŠTO JE PROMENIO PREZIME? KO SLAVI AVRAMA I ANASTASIJU 11.11.?
4. април 2016. у 14:39
Lukić
Koliko ja znam prvi se odvojio od Filipovica VOJIN LUKIĆ pocetkom 19.veka,ne znam tacno,on je bio deda Stevana i Čedomira,a zasto je on promenio prezime to jos nisam saznao.
4. април 2016. у 22:50
Stevan Filipović
ZAŠTO JE STEVAN VRATIO PREZIME? ČEDA NIJE. 1911 ZAJEDNO ODLAZE U VOJSKU…STEVA JE BIO OD 1902 U LLOZNICI NA ZANATU.
4. април 2016. у 23:21
Lukić
Ne znam zasto je Stevan promenio prezime,ali znam da se njegova porodica prezivala Lukic,da li znate gde je poginuo Stevanov brat,Cedomir?
5. април 2016. у 11:07
OStevan Filipović
NEGDE NA SOLUNSKOM FRONTU. DA LI SI TI GORANOV SIN DIMITRIJE?
5. април 2016. у 19:59
Lukić
Jesam
7. април 2016. у 15:11
OStevan Filipović
DIMITRIJE L. JEFTA SE PREZIVAO FILIPOVIĆ, ARHIV ŠABAC, POPIS C.C. 1889… DEDA STEVA F.
7. април 2016. у 19:15
Lukić
Nije mi poznato da se Jefta prezivao Filipovic,ja sam saznao od starijih Lukica da su se svi posle Vojina,tj. Jeftinog oca prezivali Lukic
5. мај 2017. у 12:06
Млађо
Да ли неко од Лукића намјерава урадити ДНК тест?
20. август 2022. у 19:35
Dejan Milosevic
Imam ja popis iz 1884.godine gde je popisano celo domacinstvo Jevte Filipovica iz Uzovnice.
23. децембар 2018. у 17:00
perko jovanovic
Da li neko od zivih Gudurica iz Uzovnice zna vezu sa Guduricima iz Sirogojna