Poreklo stanovništva sela Donja Ljuboviđa, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je južno od G. Ljuboviđe, niz reku Ljuboviđu, pa do Čitlučkog Potoka. Na severnom i zapadnom obodu ima dva reda brda koja odvajaju sedo od Gračanice i Čitluka. Brda na toj strani: Momić, Jelica, Aluško Brdo, Golo Brdo, Alijin Grm i Bele Stene strma su sa severne i zaladne strane, a vrlo blago se sluštaju ovom selu.
Oko seda su: od zapada Bele Stene, Brdo, Karića Brijeg, od juga Glavica, Javor i Babinsko Brdo, od istoka Ljuboviđa, od severa Jeličino Brdo, Dugo i Savina Glavica.
Glavna je rečica Vračevački Potok koji se sastaje s Boljavinskom Potokom.
Brda su: Boljjivine, Vračević, Jeličino Brdo, Golo Brdo, Savina Glavida, Alin Grm, D^gb, Momić i Kutanj.
Njive se zovu: Luke, Bare, Pliskavice, Barice, Polje, Pluževine, Selišta, Padališta, Kućišta, Selimovača, Osma- novača, Dizdarevača, Palež, Vračević i Garevine.
Celo je selo ili u ravnici pored Ljuboviđe ili u plasastim i talasastim izbrešcima.
Selo se deli na mahale: Živanovići, Đurići, Vasići, Boljavine, Cigani, Pluževine, Vračevići, Brđani i Lazići. Mahale su razređene i razbijene, te i selo gledano od Alijinog Grma liči na razbijeno selo.
Staro groblje na kome je seoska škola, staro groblje u Vračevićima, imena Boljavine, Pluževine, Alijin Grm kazuju da je ovde i ranije bilo naselja.
Donja Ljuboviđa je do 1834. god. bila svojina muslimanskih sela Aluge, Zakućana, Male, Laza i Kozli. Samo oko Belih Stena, u onom najbrdovitijem delu, bilo je nešto naših pravoslavnih, pa i to su bili oni, koji su iz Čitluka polagano jedan po jedan deo ovog sela prisvojili svom selu Čitluku. Muslimani su bili zemljoradnici; oni su po selu imali i oranica i kosanica, imali su i stočnih zgrada i koliba. Sve im je to tako bilo do 1834. godine, pa im je mnogo šta popaljeno i uništeno, a oni naterani u Soko, u kome su malo ostali, pa se vratili u kuće, ali više nikad u ovo selo. Prema ovome Donja Ljuboviđe je skoro cela novo naselje od 1834. god. gde ima nešto i od starog muslimanskog življa.
Donja Ljuboviđa je tek 1884 god. postala zasebnim selom; trebalo joj je 50 godina pa da može postati pravo selo.
Još iz turskog doba i posle polagano su prelazili iz Čitluka Gačići i zauzeli brda oko Belih Stena (28 k.; Sv. Ignjatije).
Od 1834. doseljavali su se:
Đurići na Momiću i Jelici, došli su iz Zaovina (20 k.; Sv. Đurđe).
Živanovići i Jerinići došli su iz Gvosca (10 k.; Sv. Nikola).
Jeremići iz Donje Bukovice (10 k.; Sv. Stevan).
Čobići došli su iz Čitluka od Gačića (18 k.;Sv. Ignjatije).
Mitrovići su od Matijića u Torniku (18 k.; Sv. Jovan).
Vasići su Vasići iz Tornika (8 k.; Sv. Jovan).
Lazići su od Lazića iz Gornje Orahovice (11 k.; Đurđic).
Savići su od Maksimovića u Babinu (15 k.; Sv. Avramije).
Aleksići su iz Vršića u Gornjoj Bukovici (5 k.; Sv. Nikola).
Nenadovići su od Kneževića u Gornjoj Bukovici (3 k.; Sv. Nikola).
Neškovići su od Vesića u Torniku (4 k.; Sv. Jovan).
Radosavljevići su Margitići iz Gornje Orahovice (3 k.; Đurđic).
Gajići i Pureševići su od Gligorića iz Gornje Ljuboviđe (9 k.; Sv. Đurđe).
Ivantići su iz Lještanskog (3 k.; Sv. Jovan).
Milovanovići su iz Beolovina u Donjoj Bukovici (3 k.; Sv. Nikola).
Akšamovići su Jelovci Vasići iz Gornje Bukovice (3 k.; Sv. Trifun).
Vasarići su iz Čitluka (3 k.; Sv. Đurđe).
Popovići su iz Osata iz sela Loznice (3 k.; Sv. Ilija).
Tešići su iz Čitluka (4 k.; Sv. Nikola).
Stanišići su iz Gvosca (2 k.; Sv. Nikola).
Sevići su od Tatića iz Gornje Ljuboviđe (4 k.; Sv. Đurđe;).
Damnjanovići su iz Gornje Orahovice (4 k.; Sv. Stevan)).
Savatići iz G. Bukovice (4 k.; Miholj dan).
Pantići su iz Šljivove (2 k.; Sv. Nikola).
Na Pluževinama su Cigani:
Bebići. Bebići su 1890. god. pokršteni; poreklom su od one sirotinje iz Sokola i sokolskih sela koja nije imala s čime iseliti se. Oni su ranije radili zemlju bogatijim seljacima, begovima i agama u Sokolu, danas su svirači, kovači, potkivači, pletari i zemljodelci (22 k.; Sv. Vasilije).
U Donjoj Ljuboviđi ima 25 rodova sa 219 domova.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 465-467), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
16. maj 2013. u 18:33
Pavlović
Veoma zanimljiv sajt! Pokušao sam da pronađem nešto više o Pavlovićima iz Donje Ljuboviđe, pošto je moj otac rođen u ovom selu, ali ne vidim ih na ovom spisku. Slavimo Svetog Ignjatija, a jedini koji su slavili tu slavu, prema ovom spisku, su bili Gačići i Čobići. Ne znam mnogo o poreklu familije, moguće da su ti Gačići i Čobići moji preci. Lokacija gde su se naselili u Donjoj Ljuboviđi odgovara mestu gde je rođen moj otac i gde se nalaze Pavlovići. Negde južno od Belih stena, ne više od kilometar, na uzvišici ispod koje se pruža dolina. Bilo bi mi drago ako bi ovo prokomentarisao neko ko više zna. Pozdrav!
29. decembar 2017. u 21:11
Ljubisa
Izvinite,a koji ste vi od pavlovica,svoji smo pa da cisto znam
31. avgust 2013. u 23:13
ljubisa
Kao i prethodni komentar,takodje me interesuje poreklo Pavlovica koji slave SV.IGNJATA?Koliko ja znam PAVLOVICI zive u zaseoku stanisici vise vekova.Antonije i njegov sin Cvetin bili su poznati u bivsoj Jugoslaviji po proizvodnji suvih sljiva…zato me interesuje zasto nas nema na ovom sajtu.Takodje bi bio zahvalan ako bi prokomentarisao neko ko zna nesto vise. [email protected]
1. septembar 2013. u 00:17
Aleksandar Marinković
Ljubiša,
knez Aleksandar Karađorđević je ukazom 1851. godine uspostavio trajna prezimena u ondašnjoj Srbiji. Kako se ovde radi o doseljenicima nakon 1834. godine, moguće je da su neki i promenili prezime koje im je nakon 1851. postalo trajno i do današnjih dana. Isto se odnosi i na starosedeoce.
To što se, u vašem slučaju Pavlovići, ne pominju ne znači da nisu postojali već da su možda imali drugačija prezimena koja su se menjala kroz generacije. Možda su vaši Pavlovići zapravo ovde pomenuti Gačići i Čobići.
28. novembar 2014. u 23:14
Dragan
i mene zanima poreklo Zivkovica posto se ovde ne spominju -mada kazu da poticemo iz Crne Gore a slavimo sv. Stevan (9 januar)
13. mart 2015. u 21:38
Marina
Takodje me interesuje zasto na ovom spisku prezimena nema familije Blagojevic.Krsna slava je Sveti Ignjatije,a u pitanju je Donja Ljubovidja.
14. mart 2015. u 03:37
Šarko
Marina,
Ja sam siguran da su vaši Gačići-Čobići po starom prezimenu. I ovaj Pavlović što je ostavio komentare isto je od Gačića-Čobića on je vaš srodnik. Pitajte nekog starca od vaše familije za staro prezime.
25. decembar 2015. u 15:04
dragan Jerotic
U knjizi sokolska nahija nema prezimena jerotic koji slave svetog Djurdja a preslavljaju spasovdan nastanjeni u Boljavini Donja Ljubovidja
13. april 2016. u 22:58
Zoran Jerotic
dragan Jerotic -dok je bio ziv,deda mi je govorio da mi Jerotici (koji slave sv.Djurdja) iz Gornje Ljubovidje poticemo od Djurića(a,Djurici izgleda da poticu od Karadzica,po nekom mom dosadasnjem istrazivanju) i da su bila tri brata Djurića,od kojih se jedan zvao Jera i da smo po njemu dobili prezime-Jerotić….Da su se ti Djurici doselili iz Pljevlja (posle ubistva nekih turaka,posto im tamo nisu dozvolili “pravo na prvu bracnu noc”.Odatle beze u Hercegovinu,gde se kratko vreme zadrzavaju,pritom ne svidevsi im se zivot tamo,prelaze u Srbiju…..
Ono sto sam do sada uspeo da nadjem o Djuricima(Karadzicima),predacima Jerotica iz Azbukovackog kraja-Drobnjaci su na Đurđevdan 1604. godine dobili Turke, kada su se svi pobratimili i uzeli da slave Đurđevdan kao glavnu slavu i prislavu.
KARADŽIĆI u Tršiću kod Loznice porijeklom su od Karadžića iz drobnjačkog sela Petnjice, odakle se doselio Joksim, zvani Bandula.
KARADŽIĆI u naselju Blace, u topličkom kraju, došli su iz Raške, a u Rašku su se doselili iz drobnjačkog sela Petnjica. I Karadžići u Statovcu su porijeklom iz Petnjice. Karadžići – Petar, Mijat i Miloš došli su iz Drobnjaka 1813. godine u Rudare kod Kosovske Mitrovice, odakle su se raselili: Mijat u Strmce; Miloš u Lovac. Slave Đurđevdan. Prezime Karadžić promijenili su u AKSENTIJEVIĆE, TEODOSIJEVIĆE, ĐORĐEVIĆE i ORLOVIĆE.
ĐURIĆI u Zaovinama kod Bajine Bašte su od Karadžića iz Petnjice.
ĐURIĆI u selu Ježevici na obroncima Maljena su iz Zaovina, a tu su došli iz Drobnjaka, odakle je došao Đuro Karadžić iz sela Petnjice i po njemu njegovi potomci uzeše prezime; ima ih i u selu Kalenić, gdje su prešli iz Zaovina.
Poreklo stanovništva sela Donja Ljuboviđa, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji „Sokolska nahija“ Ljube Pavlovića.
Đurići na Momiću i Jelici, došli su iz Zaovina (20 k.; Sv. Đurđe).
Đurići. Pop Đuro Drobnjak, a i Samouk, došao je preko Pljevalja neposredno u ovo selo iz sela Petnjice u Drobnjacima; došao je da popuje ovom selu i drugima oko njega. Sa pop Đurom su došla i dva njegova rođena brata: Trifko i Kostadin. I Đura se prvo nastanio u Starom Selu među još zatekle stare neiseljene rodove, ali jedno zbog teskobe, a drugo zbog toga da bude bliže crkvi u Kršanji, u Mokroj Gori, koju je opsluživao, izađe s braćom iz Starog Sela i spusti se nisko niz Rzav, držeći se njegove prisojne strane i već napuštenih naselja. Još se tu podelio s braćom i od sebe ih oturio, a on ostao na najboljem mestu. Po njemu se svi njegovi potomci počnu zvati Đurići i Samoukovići, pa se po tom imenu skoro 200 godina zove i ovaj kraj Zaovina Đurićima. Ovaj veliki rod brzo se množio i povećavao, dao je mnoge kaluđere i sveštenike, dao je vredne radnike i privrednike. Đurići u Karanu, Ježevici, Trnavi i Kaleniću od ovog su roda. Tek od pre nekoliko godina prestali su popovati. Đurići su danas najveća mahala, podeljena na 7 manjih džemata, i to su: Đurići — Spajići (od Spasoja, Spaje), Đurići — Popovići (od prvog Đure), Đurići — Goahovci (po brdu Grahovu), Đurići — Veselinovići (na Polomu), Đurići — Radovanovići (na Vranjaku), Đurići — Trifkovići (po starom Trifku) i Đurići — Kostići (po unuku starog Kostadina) do Kršanje (ukupno 38 kuća; Sv. Đ.
Ovo moje dosadasnje istrazivanje nije jos potpuno voleo bih,ako jos neko ima kakva saznanja o nasem prezimenu-da ih dopunim,a ako gresim da me ispravi….
1. april 2018. u 18:54
Dragan Duric
Zorane, jako interesantno. Mislim da sam i ja citao knjigu poreklo Djurica u Azbukovici od DR. Djurca, istoricara iz N.Sada. JA sam ic Gornje Ljubovidje, tebe licno ne poznajem, verovatno si mladja generacija, ali Dragana Jerotica mislim da poznajem. Isli smo u skolu u D.Ljubovidju, on je generacija starija od mene. Zvali su ga ERO. Druzeljubiv covek. Cesto sam sa drugarima dolazio na igranke u Boljavinu. Predivni ljudi. Uvek su nas dobro ugostili sa sljivovicom kao goste sa daljine.
14. april 2016. u 10:18
Zoran
I da ne ostanem nedorecen-trenutno nemogu u spisima da nadjem tu povezanost izmedju Djurića i Jerotića,koja mi je po usmenom predanju prenesena…..Pa ako neko zna neka se nadoveze i dopuni moja dosadasnja saznanja…
2. mart 2018. u 20:51
Marko
Zorane, možda vam mogu pomoći ako niste do sad otkrili povezanost između prezimena Đurić i Jerotić. Hoćete li da mi date mejl adresu ili da napišem ovde šta znam?
27. januar 2019. u 20:13
Zoran
moj mejl-
[email protected]
hvala unapred….
16. oktobar 2020. u 19:51
mico
Gajin otac se zvao jerotije djuric
14. novembar 2019. u 21:34
Vladimir
Molim za komentar ako neko zna nesto o poreklu Jakovljevića iz Donje Ljubovidje koji su se spustili iz Boljavine. Slavimo Sv. Ignjatija, a primecujem da dosta porodica slavi Ignjatije. Znam da prezime nosimo po Jakovu, jednom od tri brata, a da smo se pre toga prezivali Jovanovići , a i Smiljanici po nekoj Baba Smiljani.
16. jul 2021. u 01:40
Ljubomir
Jakov Jovanović i Smiljana, imali su sina Simeuna, rođ. 1858. godine.
Jakov Jovanović imao je braću Petra i Branka, otac mu se zvao Jovan Stanković. Ovo su podatci iz aračkog teftera zaseoka Brđani iz 1831 godine. Kontaktirajte me na mejl [email protected]
22. novembar 2020. u 21:19
MILKA
ZASTO NEMA NISTA O PERICIMA SLAVIMO SV DIURDJA
23. novembar 2020. u 06:51
Đoka
Perići su doseljeni iz Gornje Ljuboviđe, od roda Tatića.
29. oktobar 2021. u 02:15
Ljubomir Jevremović
Perići su potomci Petra Milanovića, koji je imao sinove Jovana, Marinka i Dimitrija, koji su po ocu uzeli prezime Perići..