Порекло презимена, село Доња Буковица (Љубовија)

24. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Доња Буковица, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Ово и сувише издужено дринско село почиње од ушћа Ораховичке Реке па се левом страном реке Љубовиђе протеже низ реку све до њеног ушћа у Дрину. Само при ушћу Бабина прекинуто је село. Доњи и средњи ток са свима насељима и странама, колико се из речног корита даје видети, зове се Бабин и урачунат је у суседно село Чиглук. Горњи ток Бабина под самим Баурићем, названи Берловине, рачуна се у ово село. Од ушћа Ораховичке Реке па целом дужином изнад Љубовиђе висока планинска коса Дрмник даје селу прави брдски карактер. А кад се баци поглед на БИСОКИ и плећати Баурић, који се завршује као из мора извученим Немићем, а види се из целе Азбуковице и то оног краја, који је непосредно нагнут Дрини, онда то још више појачава слику брдског села. С источне стране Немића има права пруга до у Дрину, којом се одвајају доњи делови села Г. и Д. Буковице. Кад се од западног обода Немића пут почне спуштати Љубовиђи хвата се једног потока, који се зове Дубоки Поток а његова долина Дубоко и њоме слази на реку Љубовиђу. На десној страни овог потока над реком Љубовиђом и речицом Бабином стоји високо и заравњено брдо, чије су северне стране у Читлуку а све друге у овом селу и над варошицом Љубовијом. Лево од Дубаког Потока земљиште испод Немића спушта се у дринску равницу доста стрмо. Немић је го и стена с јужне стране и тек од половине почиње се земљиште са плазевима и гротом спуштати доста далеко. Под Немићем су јака врела и једно од тих је Беле Воде с јаким потоком који иде у Дубоко.

Испод Немића и Дубоког настаје доњо буковичко дринско плодно поље, такозване Кашице. Кашице се деле на Беговине, Грабовицу, Дурутовачу и Смајиловачу. Источни део Поља, до саме Дрине, зове се Сикорић, назват по свом спољашњем изгледу.

Око села су: од запада Љубовиђа, Ораховица, од истока Дубовски Поток до Русимовца, одатле Баурић, Немић и Поднемић.

У селу су речице: Бабинска Ријека, Берловачки Поток, Скрајнички Поток, Дубоко.

У селу су ове воде: Амзино Врело, Врело у Гледећи, Врело у Дубоком, Хладна Вода, Чесма у Поднемићу, Чесма на Баурићу и Врела у Берловинама.

Њиве носе ове називе: Врела, Амзовача, Раван, Луке, Росуље, Баре, Косе, Сопот, Долине, Долови, Вртаче, Беговине, Подрумине, Локва и Жеравија. Ливаде су Луке и Лукавице.

У селу су брда: Кик, Гледећска Коса, Гледећа, Дубока Јаруга, Немић, Баурић, Берловско Брдо, Росуље, Скрајник, Шарампов, Поповача, Дрмник и Поповац.

Засеоци су: Берловине, Гледећа, Дубоко, Дрмник, Равни, Скрајник, Поднемић и Амзићи.

Стара гробља у Кашицама и Дубоком, старе зидине на Немићу и Баурићу, старе ископине по Берловинама и Дубоком доказ су старости и ранијег живота у овом селу.

До 1834. год. у хатару села били су:

Амзићи, чисто муслиманско село. Амзићи су били у махали Поднемићу, око Белих Водa и источно подилазили под Шапаре, опет муслиманско село. Амзићи су 1820. год. имали 10, а 1832. год. 9 кућа. Они су 1834. год. расељени, а њихове су земље откупљене и продате сељацима из села и са стране.

Старији су родови:

Манојловићи у Равнима. Дошла су три брата из црногорског Колашина. Један се од њих звао Рађен и имао је сина Манојла. Старији брат је отишао у Рађевину у соколска села, а она двојица остала су овде и од њих су Манојловићи и Николићи у Белим Водама, Тимотићи, Остојићи и Николићи у Равнима, Алимпићи у Скрајнику. Има их и одсељених у ваљевска села код Обреновца, а и по занатима и трговини (36 к.; Св. Никола).

Стари род су и:

Миловановићи. Овим презименом прозвати су по ђачету Миловану из народне песме „Бој на Барићу.“ Они су из Пиве дошли преко Осата у ово место, и посели Берловине и од старина господари Баурића и његовог поља. И они се сељакају и иду по занатима и трговини. У селу се зову: Миловановићи, Ристановићи, Лазићи, Аћимовићи у Берловинама и Спасојевићи у Дрмнику (29 к.; Св. Никола).

Стари су род на Белим Водама:

Радановићи. Предак Радан дошао је у Амзиће неком Амзићу у службу из Белих Вода у Дугим Пољанама код Сјенице; од њега су осгали Радановићи (15 к.; Св. Арханђел).

Из доба општих покрета пред крај XVII века су:

Стојановићи, дошли из Грчића од тамошњих Јовановића (12 к.; Ђурђиц).

Кедићи су из Бесеровине од Југовића Вимића (13 к.; Св. Стеван).

Станишићи су из Гвосца и над Бабином (12 к.; Св Никола).

Радивојевићи и Срећковићи су из Бабина од Максимовића (12 к; Св. Аврамије).

Станојевићи су од Херцеговаца у Г. Кошљама (7 к.: Св: Срђ).

После 1834. год. су дошли:

Васарићи (Митровићи) из Плоске у Годечеву и изашли на Равни (8 к.; Св. Никола).

Јевремовићи од Кнежевића у Горњој Буковици (5 к.; Св. Никола).

Јовићи су од Ерића с Царине (5 к.; Св. Василије).

Крстићи из Осата. Крсту довела мати преудајом у Манојловиће из села Залужја (4 к.; Св. Ђурђе).

Ерићи (Џанковићи) су од Јанковића из Грчића (4 к.; Св. Никола).

Васићи су од Васића из Леовића (6 к.; Св. Ђурђе).

Јеремићи су из Горње Љубовиђе. Мати преудајом довела у Миловановиће дете Јеремију а оно у селу остало (4 к.; Св Стеван).

Јанковићи су из Горње Ораховице (4 к.; Св. Јован).

Васићи су од Васића из Горње Буковице (5 к.; Св. Трифун).

Николићи су из Залужја у Осату (4 к.; Св. Ђурђе).

Лазаревићи су из другог села у Осату (4 к.; Мратиндан).

Валетићи су из Горње Буковице (3 к.; Св. Алимпије).

Недељковићи су од Куревија из Доње Ораховице (2 к.; Св. Никола).

Вујићи су од Сарића у Леовићу (2 к.; Михољдан).

У Доњој Буковици има 23 рода са 201 домом.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 467-469), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.