Poreklo stanovništva sela Donja Bukovica, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Ovo i suviše izduženo drinsko selo počinje od ušća Orahovičke Reke pa se levom stranom reke Ljuboviđe proteže niz reku sve do njenog ušća u Drinu. Samo pri ušću Babina prekinuto je selo. Donji i srednji tok sa svima naseljima i stranama, koliko se iz rečnog korita daje videti, zove se Babin i uračunat je u susedno selo Čigluk. Gornji tok Babina pod samim Baurićem, nazvani Berlovine, računa se u ovo selo. Od ušća Orahovičke Reke pa celom dužinom iznad Ljuboviđe visoka planinska kosa Drmnik daje selu pravi brdski karakter. A kad se baci pogled na BISOKI i plećati Baurić, koji se završuje kao iz mora izvučenim Nemićem, a vidi se iz cele Azbukovice i to onog kraja, koji je neposredno nagnut Drini, onda to još više pojačava sliku brdskog sela. S istočne strane Nemića ima prava pruga do u Drinu, kojom se odvajaju donji delovi sela G. i D. Bukovice. Kad se od zapadnog oboda Nemića put počne spuštati Ljuboviđi hvata se jednog potoka, koji se zove Duboki Potok a njegova dolina Duboko i njome slazi na reku Ljuboviđu. Na desnoj strani ovog potoka nad rekom Ljuboviđom i rečicom Babinom stoji visoko i zaravnjeno brdo, čije su severne strane u Čitluku a sve druge u ovom selu i nad varošicom Ljubovijom. Levo od Dubakog Potoka zemljište ispod Nemića spušta se u drinsku ravnicu dosta strmo. Nemić je go i stena s južne strane i tek od polovine počinje se zemljište sa plazevima i grotom spuštati dosta daleko. Pod Nemićem su jaka vrela i jedno od tih je Bele Vode s jakim potokom koji ide u Duboko.
Ispod Nemića i Dubokog nastaje donjo bukovičko drinsko plodno polje, takozvane Kašice. Kašice se dele na Begovine, Grabovicu, Durutovaču i Smajilovaču. Istočni deo Polja, do same Drine, zove se Sikorić, nazvat po svom spoljašnjem izgledu.
Oko sela su: od zapada Ljuboviđa, Orahovica, od istoka Dubovski Potok do Rusimovca, odatle Baurić, Nemić i Podnemić.
U selu su rečice: Babinska Rijeka, Berlovački Potok, Skrajnički Potok, Duboko.
U selu su ove vode: Amzino Vrelo, Vrelo u Gledeći, Vrelo u Dubokom, Hladna Voda, Česma u Podnemiću, Česma na Bauriću i Vrela u Berlovinama.
Njive nose ove nazive: Vrela, Amzovača, Ravan, Luke, Rosulje, Bare, Kose, Sopot, Doline, Dolovi, Vrtače, Begovine, Podrumine, Lokva i Žeravija. Livade su Luke i Lukavice.
U selu su brda: Kik, Gledećska Kosa, Gledeća, Duboka Jaruga, Nemić, Baurić, Berlovsko Brdo, Rosulje, Skrajnik, Šarampov, Popovača, Drmnik i Popovac.
Zaseoci su: Berlovine, Gledeća, Duboko, Drmnik, Ravni, Skrajnik, Podnemić i Amzići.
Stara groblja u Kašicama i Dubokom, stare zidine na Nemiću i Bauriću, stare iskopine po Berlovinama i Dubokom dokaz su starosti i ranijeg života u ovom selu.
Do 1834. god. u hataru sela bili su:
Amzići, čisto muslimansko selo. Amzići su bili u mahali Podnemiću, oko Belih Voda i istočno podilazili pod Šapare, opet muslimansko selo. Amzići su 1820. god. imali 10, a 1832. god. 9 kuća. Oni su 1834. god. raseljeni, a njihove su zemlje otkupljene i prodate seljacima iz sela i sa strane.
Stariji su rodovi:
Manojlovići u Ravnima. Došla su tri brata iz crnogorskog Kolašina. Jedan se od njih zvao Rađen i imao je sina Manojla. Stariji brat je otišao u Rađevinu u sokolska sela, a ona dvojica ostala su ovde i od njih su Manojlovići i Nikolići u Belim Vodama, Timotići, Ostojići i Nikolići u Ravnima, Alimpići u Skrajniku. Ima ih i odseljenih u valjevska sela kod Obrenovca, a i po zanatima i trgovini (36 k.; Sv. Nikola).
Stari rod su i:
Milovanovići. Ovim prezimenom prozvati su po đačetu Milovanu iz narodne pesme „Boj na Bariću.“ Oni su iz Pive došli preko Osata u ovo mesto, i poseli Berlovine i od starina gospodari Baurića i njegovog polja. I oni se seljakaju i idu po zanatima i trgovini. U selu se zovu: Milovanovići, Ristanovići, Lazići, Aćimovići u Berlovinama i Spasojevići u Drmniku (29 k.; Sv. Nikola).
Stari su rod na Belim Vodama:
Radanovići. Predak Radan došao je u Amziće nekom Amziću u službu iz Belih Voda u Dugim Poljanama kod Sjenice; od njega su osgali Radanovići (15 k.; Sv. Arhanđel).
Iz doba opštih pokreta pred kraj XVII veka su:
Stojanovići, došli iz Grčića od tamošnjih Jovanovića (12 k.; Đurđic).
Kedići su iz Beserovine od Jugovića Vimića (13 k.; Sv. Stevan).
Stanišići su iz Gvosca i nad Babinom (12 k.; Sv Nikola).
Radivojevići i Srećkovići su iz Babina od Maksimovića (12 k; Sv. Avramije).
Stanojevići su od Hercegovaca u G. Košljama (7 k.: Sv: Srđ).
Posle 1834. god. su došli:
Vasarići (Mitrovići) iz Ploske u Godečevu i izašli na Ravni (8 k.; Sv. Nikola).
Jevremovići od Kneževića u Gornjoj Bukovici (5 k.; Sv. Nikola).
Jovići su od Erića s Carine (5 k.; Sv. Vasilije).
Krstići iz Osata. Krstu dovela mati preudajom u Manojloviće iz sela Zalužja (4 k.; Sv. Đurđe).
Erići (Džankovići) su od Jankovića iz Grčića (4 k.; Sv. Nikola).
Vasići su od Vasića iz Leovića (6 k.; Sv. Đurđe).
Jeremići su iz Gornje Ljuboviđe. Mati preudajom dovela u Milovanoviće dete Jeremiju a ono u selu ostalo (4 k.; Sv Stevan).
Jankovići su iz Gornje Orahovice (4 k.; Sv. Jovan).
Vasići su od Vasića iz Gornje Bukovice (5 k.; Sv. Trifun).
Nikolići su iz Zalužja u Osatu (4 k.; Sv. Đurđe).
Lazarevići su iz drugog sela u Osatu (4 k.; Mratindan).
Valetići su iz Gornje Bukovice (3 k.; Sv. Alimpije).
Nedeljkovići su od Kurevija iz Donje Orahovice (2 k.; Sv. Nikola).
Vujići su od Sarića u Leoviću (2 k.; Miholjdan).
U Donjoj Bukovici ima 23 roda sa 201 domom.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 467-469), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)