Порекло презимена, село Зарожје (Бајина Башта)

22. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Зарожје, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је у горњем току реке Рогачице и далеко се подигло под Повлен с јужне стране. Оно је једно од најбрдовитијих села у Горњем Подрињу. Кроз средину села од запада на исток иде Гњила Присека, висока попречна повленска гредина. С друге стране, из долине реке, диже се висока Пушка и преко Просека улази у Маковишта. Ова гредина дели село на Горње и Доње Зарожје, Горње уз реку и Доње низ реку. Пашина Раван је на североисточном ободу у вртачама и доловима, безводна и добро пошумљена или у најлепшим ливадама и закосима. Место где је Рогачица расекла ову гредину зове се Рогови, по којима је дошло име селу и реци.

Око села су од запада: Гњила Присека, Црвена Стијена, Липово Брдо, Затеса, Плана, Гребенска Стијена, од југа Просијек, Црвена Стијена, Лучевик, речица Рогачица, Плоска, Пљоштанске Стијене, Лисине, од истока Бурме, Пољане, Дренова Стијена, М. Повлен, Кнежево и Шеово Поље, од севера Средњи Повлен, В. Повлен, Стубица и Дебело Брдо.

У селу су реке, и речице (потоци): Плана, Лазичка Река, Рогачица, Ријечица, Тријешњица, Дуги До.

Има доста чесама, точкова и извора: Корита, Хладна Вода, Бела Вода, Бисер Вода, Чесма, Точак, Чатрња, Смрдан, Хајдучка Вода, Кнежевац, Маџарија, Дебела Вода, Стублина и Липовац.

У Зарожју су брда: Градина, Соколина, Пушка, Орлов. Крш, Ридови, Плана, Копиловић, Сова, Бедем, Мрка Стијена, Гредина, Боја, Думеровац, Пашина Раван, Клока, Високи Рид, Вреоца, Високо Осоје, Павлова Гора, Пустопоље и Кланац.

Имена потеса су: Вреоца, Лазице, Барице, Луке, Лучевске Њиве, Локве, Пустопоље, Лазе, Плана, Копиловић, Долина, Липова Раван, Дебело Брдо, и Думерове Ливаде.

Зарожје се дели на махале: Барати, Лазаревићи, Косићи, Лазице, Јагодићи, Вујетићи, Васићи, Планинци и Барати.

Стара гробља у Јагодићима, на Пилици и Вујетићима, стара црквина под Јагодићима и на месту где је данас капела, многе старе путине по Боји и Лучевику, ископине по Лучевику, Баратима и Боји и стара насеља по Лазицама докази су ранијег живота овог села. Ова су села у турско доба била склониште многим хајдучким породицама и то је трајало до тридесетих година прошлог века. Одавде су хајдуци Гладовићи из Годечева отишли у Дубље у Мачву и тамо се стално населили. Овуда Турци нису смели сами пролазити, зато је ово село 1824. год. била мукада Хасан Бега Сребрнице и плаћали су десетак, жировницу, ливадско у готовом. Стари су родови одавде одлазили по дринским селима и имају много својих ранијих и познијих насеља око Коцељеве и села око ње.

Стари су род, од пре 200 година:

Косићи. У село су дошла два брата, оба немирна, живе хајдучке природе, из Црне Горе, из Црмничке Нахије, где су се звали Косићи. Данашњи Косићи тврде, да у Црмници има и данас Косића. Кад су се поделили, млађи брат сиђе у јадранску Рибарицу и тамо се задржао и оставио потомсгво, а старији остане на старом месту (35 к.; Св. Јован).

Васићи су стари род; они су под Пушком и Просеком, високо над Рогачицом, у најплоднијем крају села. У село су, по причањима Јовице Матића, члана овог великог рода, дошла браћа Прокопије и Секула с удовом старијег брата Матије, синови неког Васе, па се зато и звали Васићи а данас чине махалу Васића. Браћа су пореклом из Пиве из неког села. Прокопије с удовом одели се од Секуле и Секула са својим народом одсели се у Симино Брдо у Јаребице и тамо остане. После смрти удове изделе се Прокопије и Матијина деца и тако постане читава махала Васића (42 к. Св. Јован).

Барати су стари род као и Васићи. Барати су од врха Лима, лрво сишли у Беране и ту остали неко време. Одатле су неки сишли Пећи и на Косово, а други отишли у Пријепоље, у село Душманиће, и ту се неколико година задржали. Из Пријепоља ударе на Ужице и задрже се неко време у Бухару, одакле оду у Косјериће и преко тамошњих породица одселе се у Зарожје. Барати су хајдучки род или род који је имао веза с хајдуцима. Само им се Зарожје свидело и ту су остала два брата, а трећи Вукола одсели се негде Лозници и тамо остане, после пређе преко Дрине па се изгуби. Овде су у селу узели све оне простране лазе и падине испод Роаве Косе и Пашине Равни и данас су тамо. Они су најјачи сточарски род овог села с најлепшим закосима по Роавој Коси и Пашиној Равни (22 к.; Св. Пантелија).

Јагодићи према Роговима и непосредно под механом на Гњилој Присеци су стари род из доба Васића и Барата. По причањима старих Јагодића, удова Јагода дошла је у село с два сина, из села Сопотнице близу Горажда и одатле преко Вишеграда у Рогачицу, где су неки њени даљи сродници отишли на друге стране, а она се сме- стила у Зарожје. После њене смрти један јој се син одели и оде у Ступницу у Јадар и тамо остане, а други остане овде. Од овог сина, који је имао доста деце, потомака његових бивало је на разним странама, по занатима, трговини, и разним службама, бивало их је по Ваљеву, Шапцу, Ужицу и Београду, а неколицина се иселила у Тврдојевац код Уба. Они су као и Васићи предузимљиви, вредни и економски јаки, сматрају се имућнијима од Васића (18 к. Св. Ђурђе).

Требало је да прође доста времена да се јаве нова насеља у Зарожју. Више од 50 година трајало је затишје и после су дошли:

Вујетићи под Лучевиком. Вујетиће су довела два брата, они су из Колашина, па сишли у Маоча, одатле као умешни дошли у Рогачицу у Својдруг и одатле се испели на Лучевик и на њему остали. И Вујетићи се селе и иду по занатима и трговини, али много мање од свих осталих у селу (20 к.: Св. Јован).

Голићи до Васића, и под Пушком, по причањима Васе Вукосављевића, Голића, пореклом су из Колашина, одакле су и Вујетићи, па су после сишли Пљевљима, и под презименом Голи дошли у Семегњево и одатле у Рогачицу, а из ње у Васиће и ту остали; има их свуда расељених (10 к.; Св. Јован).

Лазаревићи (18 к.; Св. Арханђел) су из Васојевића, од Берана дошли у В. Дренову код Пријепоља, па се ту изделили: једни отишли Ужицу и Чачку, други Ивањици, трећи преко Вишеграда у Рогачицу и одатле у Зарожје. У Рогачицу су дошла два брата, и оба изашла у Зарожје и ту се поделила. Један од ове браће отишао је у шабачку Каменицу и тамо се населио, а други је остао овде, чији су се потомци много исељавали и данас се селе.

У доба наших устанака дошли су:

Тејићи или Лааице на она места где су била раније зарошка насеља; дошли су из села Јакетића у Осату (8 к.; Св. Никола).

Павловићи су из Мокре Горе (8 к.; Св. Јован).

Јагодићи су из Годечева, из Плоске, где им је предак ушао у Јагодиће, узео презиме и променио славу (2 к.; Св. Ђурђе; прекађују Св. Јована).

У Зарожју има 10 родова са 183 дома.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 416-419), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.