Poreklo stanovništva sela Zarožje, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo je u gornjem toku reke Rogačice i daleko se podiglo pod Povlen s južne strane. Ono je jedno od najbrdovitijih sela u Gornjem Podrinju. Kroz sredinu sela od zapada na istok ide Gnjila Priseka, visoka poprečna povlenska gredina. S druge strane, iz doline reke, diže se visoka Puška i preko Proseka ulazi u Makovišta. Ova gredina deli selo na Gornje i Donje Zarožje, Gornje uz reku i Donje niz reku. Pašina Ravan je na severoistočnom obodu u vrtačama i dolovima, bezvodna i dobro pošumljena ili u najlepšim livadama i zakosima. Mesto gde je Rogačica rasekla ovu gredinu zove se Rogovi, po kojima je došlo ime selu i reci.
Oko sela su od zapada: Gnjila Priseka, Crvena Stijena, Lipovo Brdo, Zatesa, Plana, Grebenska Stijena, od juga Prosijek, Crvena Stijena, Lučevik, rečica Rogačica, Ploska, Pljoštanske Stijene, Lisine, od istoka Burme, Poljane, Drenova Stijena, M. Povlen, Kneževo i Šeovo Polje, od severa Srednji Povlen, V. Povlen, Stubica i Debelo Brdo.
U selu su reke, i rečice (potoci): Plana, Lazička Reka, Rogačica, Riječica, Triješnjica, Dugi Do.
Ima dosta česama, točkova i izvora: Korita, Hladna Voda, Bela Voda, Biser Voda, Česma, Točak, Čatrnja, Smrdan, Hajdučka Voda, Kneževac, Madžarija, Debela Voda, Stublina i Lipovac.
U Zarožju su brda: Gradina, Sokolina, Puška, Orlov. Krš, Ridovi, Plana, Kopilović, Sova, Bedem, Mrka Stijena, Gredina, Boja, Dumerovac, Pašina Ravan, Kloka, Visoki Rid, Vreoca, Visoko Osoje, Pavlova Gora, Pustopolje i Klanac.
Imena potesa su: Vreoca, Lazice, Barice, Luke, Lučevske Njive, Lokve, Pustopolje, Laze, Plana, Kopilović, Dolina, Lipova Ravan, Debelo Brdo, i Dumerove Livade.
Zarožje se deli na mahale: Barati, Lazarevići, Kosići, Lazice, Jagodići, Vujetići, Vasići, Planinci i Barati.
Stara groblja u Jagodićima, na Pilici i Vujetićima, stara crkvina pod Jagodićima i na mestu gde je danas kapela, mnoge stare putine po Boji i Lučeviku, iskopine po Lučeviku, Baratima i Boji i stara naselja po Lazicama dokazi su ranijeg života ovog sela. Ova su sela u tursko doba bila sklonište mnogim hajdučkim porodicama i to je trajalo do tridesetih godina prošlog veka. Odavde su hajduci Gladovići iz Godečeva otišli u Dublje u Mačvu i tamo se stalno naselili. Ovuda Turci nisu smeli sami prolaziti, zato je ovo selo 1824. god. bila mukada Hasan Bega Srebrnice i plaćali su desetak, žirovnicu, livadsko u gotovom. Stari su rodovi odavde odlazili po drinskim selima i imaju mnogo svojih ranijih i poznijih naselja oko Koceljeve i sela oko nje.
Stari su rod, od pre 200 godina:
Kosići. U selo su došla dva brata, oba nemirna, žive hajdučke prirode, iz Crne Gore, iz Crmničke Nahije, gde su se zvali Kosići. Današnji Kosići tvrde, da u Crmnici ima i danas Kosića. Kad su se podelili, mlađi brat siđe u jadransku Ribaricu i tamo se zadržao i ostavio potomsgvo, a stariji ostane na starom mestu (35 k.; Sv. Jovan).
Vasići su stari rod; oni su pod Puškom i Prosekom, visoko nad Rogačicom, u najplodnijem kraju sela. U selo su, po pričanjima Jovice Matića, člana ovog velikog roda, došla braća Prokopije i Sekula s udovom starijeg brata Matije, sinovi nekog Vase, pa se zato i zvali Vasići a danas čine mahalu Vasića. Braća su poreklom iz Pive iz nekog sela. Prokopije s udovom odeli se od Sekule i Sekula sa svojim narodom odseli se u Simino Brdo u Jarebice i tamo ostane. Posle smrti udove izdele se Prokopije i Matijina deca i tako postane čitava mahala Vasića (42 k. Sv. Jovan).
Barati su stari rod kao i Vasići. Barati su od vrha Lima, lrvo sišli u Berane i tu ostali neko vreme. Odatle su neki sišli Peći i na Kosovo, a drugi otišli u Prijepolje, u selo Dušmaniće, i tu se nekoliko godina zadržali. Iz Prijepolja udare na Užice i zadrže se neko vreme u Buharu, odakle odu u Kosjeriće i preko tamošnjih porodica odsele se u Zarožje. Barati su hajdučki rod ili rod koji je imao veza s hajducima. Samo im se Zarožje svidelo i tu su ostala dva brata, a treći Vukola odseli se negde Loznici i tamo ostane, posle pređe preko Drine pa se izgubi. Ovde su u selu uzeli sve one prostrane laze i padine ispod Roave Kose i Pašine Ravni i danas su tamo. Oni su najjači stočarski rod ovog sela s najlepšim zakosima po Roavoj Kosi i Pašinoj Ravni (22 k.; Sv. Pantelija).
Jagodići prema Rogovima i neposredno pod mehanom na Gnjiloj Priseci su stari rod iz doba Vasića i Barata. Po pričanjima starih Jagodića, udova Jagoda došla je u selo s dva sina, iz sela Sopotnice blizu Goražda i odatle preko Višegrada u Rogačicu, gde su neki njeni dalji srodnici otišli na druge strane, a ona se sme- stila u Zarožje. Posle njene smrti jedan joj se sin odeli i ode u Stupnicu u Jadar i tamo ostane, a drugi ostane ovde. Od ovog sina, koji je imao dosta dece, potomaka njegovih bivalo je na raznim stranama, po zanatima, trgovini, i raznim službama, bivalo ih je po Valjevu, Šapcu, Užicu i Beogradu, a nekolicina se iselila u Tvrdojevac kod Uba. Oni su kao i Vasići preduzimljivi, vredni i ekonomski jaki, smatraju se imućnijima od Vasića (18 k. Sv. Đurđe).
Trebalo je da prođe dosta vremena da se jave nova naselja u Zarožju. Više od 50 godina trajalo je zatišje i posle su došli:
Vujetići pod Lučevikom. Vujetiće su dovela dva brata, oni su iz Kolašina, pa sišli u Maoča, odatle kao umešni došli u Rogačicu u Svojdrug i odatle se ispeli na Lučevik i na njemu ostali. I Vujetići se sele i idu po zanatima i trgovini, ali mnogo manje od svih ostalih u selu (20 k.: Sv. Jovan).
Golići do Vasića, i pod Puškom, po pričanjima Vase Vukosavljevića, Golića, poreklom su iz Kolašina, odakle su i Vujetići, pa su posle sišli Pljevljima, i pod prezimenom Goli došli u Semegnjevo i odatle u Rogačicu, a iz nje u Vasiće i tu ostali; ima ih svuda raseljenih (10 k.; Sv. Jovan).
Lazarevići (18 k.; Sv. Arhanđel) su iz Vasojevića, od Berana došli u V. Drenovu kod Prijepolja, pa se tu izdelili: jedni otišli Užicu i Čačku, drugi Ivanjici, treći preko Višegrada u Rogačicu i odatle u Zarožje. U Rogačicu su došla dva brata, i oba izašla u Zarožje i tu se podelila. Jedan od ove braće otišao je u šabačku Kamenicu i tamo se naselio, a drugi je ostao ovde, čiji su se potomci mnogo iseljavali i danas se sele.
U doba naših ustanaka došli su:
Tejići ili Laaice na ona mesta gde su bila ranije zaroška naselja; došli su iz sela Jaketića u Osatu (8 k.; Sv. Nikola).
Pavlovići su iz Mokre Gore (8 k.; Sv. Jovan).
Jagodići su iz Godečeva, iz Ploske, gde im je predak ušao u Jagodiće, uzeo prezime i promenio slavu (2 k.; Sv. Đurđe; prekađuju Sv. Jovana).
U Zarožju ima 10 rodova sa 183 doma.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 416-419), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)