Порекло презимена, село Црвица (Бајина Башта) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Црвица, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Порекло становништва села Црвица, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Црвица (Бајина Башта)

Порекло презимена, село Црвица (Бајина Башта)

Порекло становништва села Црвица, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Црвица је чисто дринско и вишесавско село и највише ушло у ову планину. Од села Вишесаве одвојена је косом Зачајицом, а изнад села су висови: Кик, Вишесава, Вис и високи Јелин над Сијерчем. По општем изгледу, посматрано село испод Вишесаве и Градине, даје праву слику брдског села. Ову брдовитост појачавају две вишесавске косе: Крижевац и Лађача.

Око села су узвишења: с југа Крижевац, Црвена Стијена, Град, Вишесава, Шумарице, од истока Шумарице, Бареш и Јелин, од севера коса Петрича и Дрина. Бареш и Шумарице граде брдо Недељков Гроб.

У селу су речице: Црвица и М. Црвица. Извора нема, али у Пољу има два мочила, која не пресушују и зову се В. и М. Мочило.

У оба села осим Лађаче нема других брда; ту су два велика поља, Горње и Доње Поље.

Имена потесима су: Мочила, Црвица, М. Црвица, Попов До, Мутвак, Брдо, Бразда и Близанци.

Село је подељено на два велика дела, управо на два села: Горњу и Доњу Црвицу. Обе имају више малих махала, које су под Зачајицом. У последње време многе се породице и једног и другог краја спуштају на пут Дрини, те се тако и Поље почиње насељавати.

И ово дринско село има градина, зидина, ископина по Вишесави, чиме се утврђује велика старина. Старији родови или су се иселили или су примили ислам и нису се одржали до данас. У традицијама сељака постоје причања, да су неки стари и нови родови примали ислам и одлазили из села.

Стари су род из велике давнине и више од 250 година на овом месту:

Дамњановићи из Доње Црвице. Однекуда из Босне, чак с границе Далмације, из околине Бугојна, дошао је у Осат у близину Сребрнице, у село Обаде, један повелики род и тамо се занимао рударским пословима. Како је и на који начин један део овог рода дошао у ово село, нема причања, која би се смела узети као поуздана. Да ли су и овде били рудари и да ли су сами за себе вадили руде, не може се дознати, тек они застали у Обадима увек су рудари па и данас. У ово село су дошла два сродника: Крсман и Дамњан. Дамњан је живео у Вишесави, а Кузман на извору другог потока. Од Дамњана су: Божовићи, Васићи, Петровићи, Марковићи и Милићи, од Крсмана су: Јовичићи, Обрадовићи, Мићићи и Тодоровићи; ова два рода чине главни део села. И сада, а раније много више, говорили су и говоре западним дијалектом. Они су са свих страна уплетени у нове досеље- нике, па им се дијалекат губи (58 к.; Михољдан).

Пре 150 година доселили су се из Бесеровине:

Обрадовићи (9 к.; Св. Лазар).

Божићи под Градом и под .Вишесавом су од Челиковића из Заовина (15 к.; Св. Ђурђе).

Тадићи на Лађачи. Дошли су из Дуба од Бурмаза (22 к.; Св. Алимпије).

Теодосијевићи у Обрадовићима дошли су из Раче и има их у четири махале (23 к.; Св. Арханђел).

Милићевићи у Божовићима су од Игумановића из Заовина и има их у три махале (16 к.; Св. Никола).

Благојевићи у Мићићима су од Милетића, Рабасовића, из Солотуше(14 к.; Св. Никола).

Вуковићи по самом дну села до Својдруга су од Даничића из Стапара (6 к.; Св. Ђурђе).

Ђокићи у Крижевцу су из Јагоштице (9 к.; Св. Ђурђе).

После 1878. год. су дошли:

Гавриловићи из Камене Горе, чијег претка доселио и на сеоским утринама населио поп Вујичић (3 к.; Ђурђиц).

Петронијевићи у Божићима су из Дуба (3 к.; Св. Алимпије).

Стојановићи на Крижевцу су од Бабина; као усташку породицу населио поп Вујичић (3 к.; Св. Ђурђе).

Јовановић у Тадићима је из Обајгоре (1 к.; Св. Никола).

Вејзовић у Тадићима је из Вишесаве (1 к.; Св. Марко).

Шимнић из Бијеле код Добруна (1 к.; Св. Никола).

Мелентијевић у Лазићима је из Војића у Вишесави (1 к.; Јован Златоусг).

Буквић у Благојевићима је из Кремана (1 к.; Св. Никола).

У Црвици има 18 родова са 186 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 400-402), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top