Poreklo stanovništva sela Crvica, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Crvica je čisto drinsko i višesavsko selo i najviše ušlo u ovu planinu. Od sela Višesave odvojena je kosom Začajicom, a iznad sela su visovi: Kik, Višesava, Vis i visoki Jelin nad Sijerčem. Po opštem izgledu, posmatrano selo ispod Višesave i Gradine, daje pravu sliku brdskog sela. Ovu brdovitost pojačavaju dve višesavske kose: Križevac i Lađača.
Oko sela su uzvišenja: s juga Križevac, Crvena Stijena, Grad, Višesava, Šumarice, od istoka Šumarice, Bareš i Jelin, od severa kosa Petriča i Drina. Bareš i Šumarice grade brdo Nedeljkov Grob.
U selu su rečice: Crvica i M. Crvica. Izvora nema, ali u Polju ima dva močila, koja ne presušuju i zovu se V. i M. Močilo.
U oba sela osim Lađače nema drugih brda; tu su dva velika polja, Gornje i Donje Polje.
Imena potesima su: Močila, Crvica, M. Crvica, Popov Do, Mutvak, Brdo, Brazda i Blizanci.
Selo je podeljeno na dva velika dela, upravo na dva sela: Gornju i Donju Crvicu. Obe imaju više malih mahala, koje su pod Začajicom. U poslednje vreme mnoge se porodice i jednog i drugog kraja spuštaju na put Drini, te se tako i Polje počinje naseljavati.
I ovo drinsko selo ima gradina, zidina, iskopina po Višesavi, čime se utvrđuje velika starina. Stariji rodovi ili su se iselili ili su primili islam i nisu se održali do danas. U tradicijama seljaka postoje pričanja, da su neki stari i novi rodovi primali islam i odlazili iz sela.
Stari su rod iz velike davnine i više od 250 godina na ovom mestu:
Damnjanovići iz Donje Crvice. Odnekuda iz Bosne, čak s granice Dalmacije, iz okoline Bugojna, došao je u Osat u blizinu Srebrnice, u selo Obade, jedan poveliki rod i tamo se zanimao rudarskim poslovima. Kako je i na koji način jedan deo ovog roda došao u ovo selo, nema pričanja, koja bi se smela uzeti kao pouzdana. Da li su i ovde bili rudari i da li su sami za sebe vadili rude, ne može se doznati, tek oni zastali u Obadima uvek su rudari pa i danas. U ovo selo su došla dva srodnika: Krsman i Damnjan. Damnjan je živeo u Višesavi, a Kuzman na izvoru drugog potoka. Od Damnjana su: Božovići, Vasići, Petrovići, Markovići i Milići, od Krsmana su: Jovičići, Obradovići, Mićići i Todorovići; ova dva roda čine glavni deo sela. I sada, a ranije mnogo više, govorili su i govore zapadnim dijalektom. Oni su sa svih strana upleteni u nove doselje- nike, pa im se dijalekat gubi (58 k.; Miholjdan).
Pre 150 godina doselili su se iz Beserovine:
Obradovići (9 k.; Sv. Lazar).
Božići pod Gradom i pod .Višesavom su od Čelikovića iz Zaovina (15 k.; Sv. Đurđe).
Tadići na Lađači. Došli su iz Duba od Burmaza (22 k.; Sv. Alimpije).
Teodosijevići u Obradovićima došli su iz Rače i ima ih u četiri mahale (23 k.; Sv. Arhanđel).
Milićevići u Božovićima su od Igumanovića iz Zaovina i ima ih u tri mahale (16 k.; Sv. Nikola).
Blagojevići u Mićićima su od Miletića, Rabasovića, iz Solotuše(14 k.; Sv. Nikola).
Vukovići po samom dnu sela do Svojdruga su od Daničića iz Stapara (6 k.; Sv. Đurđe).
Đokići u Križevcu su iz Jagoštice (9 k.; Sv. Đurđe).
Posle 1878. god. su došli:
Gavrilovići iz Kamene Gore, čijeg pretka doselio i na seoskim utrinama naselio pop Vujičić (3 k.; Đurđic).
Petronijevići u Božićima su iz Duba (3 k.; Sv. Alimpije).
Stojanovići na Križevcu su od Babina; kao ustašku porodicu naselio pop Vujičić (3 k.; Sv. Đurđe).
Jovanović u Tadićima je iz Obajgore (1 k.; Sv. Nikola).
Vejzović u Tadićima je iz Višesave (1 k.; Sv. Marko).
Šimnić iz Bijele kod Dobruna (1 k.; Sv. Nikola).
Melentijević u Lazićima je iz Vojića u Višesavi (1 k.; Jovan Zlatousg).
Bukvić u Blagojevićima je iz Kremana (1 k.; Sv. Nikola).
U Crvici ima 18 rodova sa 186 domova.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 400-402), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)