Порекло презимена, село Рогачица (Бајина Башта)

19. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Рогачица, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Рогачица (варошица) је на ставама Својдрушке Реке и Рогачице, само један километар од ушћа реке Рогачице у Дрину. Њен је положај врло рђав, укљештена је Стрмењачом и Товарницом, тако да нема места за ширење и светлост јој тешко прилази. Стара Рогачица била је на ушћу Рогачице с десне стране и наслањала се на Дрину, што се види из зидина и гробаља.

Варошица је врло старо насеље, на главном путу којим се из Босне најлакше и најзгодније прелазило преко Дрине за ужичке и моравске крајеве. За њу вели Лазар Јовановић да је старија од села и да је увек пунила Ваљево и Ужице трговцима и занатлијама. Она је до пре 80 година имала доста трговаца, пореклом од Далмације, Херцеговине и Сарајева.

Они су имали ту рђаву страну, те су се ретко женили па умирали без потомства, или су за живота своје потомке удаљивали из овог места. До пред наш устанак варошица је имала и Турака трговаца и занатлија, који су се нешто око устанка нешто пред 1834. годину иселили у Босну. У првој половини XIX века овде је био центар горњег дела Соколске Нахије, али је тај центар прешао у Бајину Башту. Кад је била центар горњег дела Подриња подигла је себи цркву и отворила школу, које су до скора биле једине у целом доњем делу среза рачанског.

Становници су трговци и занатлије. Куће су им у једној улици; школа, судница и црква су на Беговцу. Река дели варошицу на два дела. Први део, где су главне радње, где су црква и школа, судница и пошта, зове се Врачар, а доњи нови део, који иде Дрини и пољу, зову се Беговац.

На Беговцу су:

Јовановића занатлијска кућа из Субјела.

Вујетића трговачка кућа из Зарожја.

Ђокића занатлијска породица из Заглавка.

Јанковића занатлијска поролица из Тоци. Сви ови славе Св. Јована.

Михаиловића занатлијска породица из Радоине (Св. Ђурђе).

Матића земљорадничка породица из Сијерча (Св. Арханђел).

Јеремића свештеничка породица из Пилице (Св. Марко).

Јевтића земљ. породица од Ћеранића (Св. Јован).

Глишића земљ. породица од Милатовића (Св. Јован).

Јовановића земљ. и трг. породица од Милошевића (Св. Андрија).

Вукашиновића земљ. породица од Неранџића (2 к.; Св. Јован).

На Врачару су:

Поповићи, потомци попа Луке, сестрића раније поменутог попа Димитрија, досељеног из Ватољевића у Осату 1810. год. (3 к.; Св. Стеван).

Павловића занатлијска кућа из Љештанског (Св. Марко).

Максимовића земљорадничка кућа из Јакља (Св. Јован).

Николића трговачка кућа из Пилице (Св. Стеван).

Јовановића Чугурске, две куће трговачке из Костојевића (Јован Милостиви).

Јукмановића трговачка кућа је из Сијече Ријеке (Св. Јован).

Јовановића две куће трговачке су од Милошевића (Св. Андрија).

Глигоријевића трговачка кућа је из Злодола (Св. Арханђел).

Симића трговачка кућа је из Овчине (Св. Никола).

Лукића занатлијска кућа је из Семегњева (Св. Јован).

Гајића трговачка кућа је из Сијерча (Св. Арханђел).

Јоксимовића три трговачке куће су из Љубиша (Св. Ђурђе).

Карадаревића пет муслиманских кућа су из Бајине Баште, баве се занатима и надничењем.

Вуковића трговачка кућа је из Црвице (Св. Ђурђе).

Читаковића трговачка кућа је из Својдруга (Св. Јован).

У Рогачици има 28 родова са 38 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 405-406), Љубомир Павловић, приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.