19. januara 1785. – U Novom Sadu umro Zaharije Stefanović Orfelin, jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka i najistaknutiji srpski književnik, prethodnik Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića.
Školovao se u Budimu, Beču i Veneciji. Bio je pesnik i istoričar, izdavač, kartograf i kaligraf, naučnik i bogoslov, radio je bakroreze i slikao ikonostase. Pripremio je za štampu prvi književni časopis Južnih Slovena, pisao je pouke iz prirodnih nauka, bio prevodilac, leksikograf i botaničar. Izrađivao je geografske karte i grbovnike. Godine 1768, Orfelin je pokrenuo časopis Slaveno-serbski magazin, sastavio Večni kalendar i napisao dela Plač Serbije i Život Petra Velikog. Godine 1778, objavio je stručne radove iz krasnopisa Kaligrafija, što ga je preporučilo za člana Umetničke akademije u Beču.
Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata 1683-1699. Otac mu se zvao Jovan.
Kao pesnik, Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija „Plač Serbiji“ (Plač Srbije, 1761) u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj. To je antiaustrijska, buntovnička pesma. U toj pesmi Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet.
Odlomak:
Kako stade Serbija, slavna i ugodna,
sa množestvom naroda bivša prođe plodna,
presilnima careva i hrabri soldati.
Slavni moji carevi i voždi veliki,
s mojih hrabri vitezi i sini toliki.
Vostok, zapad, polunoć bojali se mene,
slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne.
Među najznačajnija Orfelinova dela ubraja se „Slavenoserbski magazin“ štampan u Veneciji 1768. Zamišljen je kao časopis, odnosno to je prvi časopis na čitavom slovenskom jugu. Izašao je samo jedan broj. U predgovoru u vidu manifesta Orfelin iznosi osnovnu ideju građanske prosvećenosti, ideju demokratizacije kulture, da nauka treba da služi potrebama običnog čoveka, a književnost i filozofija da izađu iz uskog kruga učenih ljudi i da postanu dostupni svima. To je prva srpska svetovna i građansko-prosvetiteljska knjiga.
Godine 1768. Zaharije Orfelin je proklamativno u srpski književni jezik uveo mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u kojoj je uvek bilo mesta i za specifične ruske reči i time praktično osnovao slavenosrpski jezik. Jovan Deretić ga smatra, uz Jovana Rajića, najznačajnijim piscem ruskoslovenske epohe u srpskoj književnosti.
Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece. Drugo izdanje bilo je 1797. Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika. Njegovo najopsežnije delo je „Žitije Petra Velikog“ (Venecija, 1772.) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka. Napisao je i prvi srpski „Večiti kalendar“ 1780, štampan u Beču 1783, gde uz standardne kalendarske podatke daje i obimno poglavlje o astronomiji.
Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao (nedovršenu) knjigu „Veliki srpski travnik“ u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga za svaku biljku je naveo „polza i upotreblenije“ sa podacima o lekovitim dejstvima i terapijama, tj. kako se ta biljka može korisno upotrebiti, što je bilo uobičajeno za to vreme u Evropi, a prvi put kod Srba. Njegova knjiga „Iskusni podrumar“ (Beč, 1783.) ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više od 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka. I ona je prva knjiga ovakve vrste na srpskom jeziku. Tek sto godina kasnije (1883.) Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampalo je kao posebno izdanje „Lekovito bilje u Srbiji“ od dr Save Petrovića.
Bio je uspešan kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu. Jedno od njih predstavlja Svetog Savu. 70-ih godina 18. veka izabran je za člana Umetničke akademije u Beču.
Umro je 19. januara 1785. u Novom Sadu, na Sajlovu.
Po njemu se da danas zove nagrada „Zaharija Orfelin“, koja se dodeljuje na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona.
Postoji izdavačka kuća „Orfelin“ u Novom Sadu.
IZVOR: Vikipedija, RTS
13. decembar 2019. u 08:09
Vojislav Ananić
BILO JE TO VREME KADA SU MALOM SRBIJOM HODALI VELIKI LJUDI …
© 2019 Veliki Ljudi
3. 05. 2018
Autor prvog srpskog štampanog pesničkog dela
Autor: Ana Stjelja
Zaharije (Zaharija) Orfelin predstavlja najznačajniju pojavu u srpskoj poeziji 18. veka. U mnogo čemu je bio pionir, istakavši se kao jedan od najeminentnijih intelektualaca svoga doba. Bio je: pesnik, istoričar, bakrorezac, graver, kaligraf i autor udžbenika, ali i prosvetitelj, pobornik nacionalnih ideja i buntovnik.
Kada je nedavno Narodna biblioteka Srbije povodom povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje biblioteke u bombardovanju 6. aprila 1941. godine, izložila original Orfelinove knjige „Gorestni plač“, otkrivena je zanimljiva propovest o putu jedne knjige za koju se verovalo da je nepovratno izgubljena.
Zaharije Orfelin je rođen 1726. godine u Vukovaru. Iz njegove biografije je poznato samo to da je rođen u srpskoj porodici i da mu se otac zvao Jovan. Njegovo prezime zapravo glasi Stefanović, no on je sebi nadenuo još jedno čije poreklo nije sasvim poznato.
Neki tvrde da je spojio imena dva grčka pesnika ̶ Orfeja i Lina, drugi da je to ime preuzeo od nekog francuskog medaljara, treći, skloni alhemiji, skreću pažnju da se tako zvao najvažniji kamen u kruni, a mnogi pak veruju da je Orfelin svoje prezime posudio iz francuskog jezika, u kom ta reč znači “siroče”.
Zna se i da je Zaharije Orfelin kršten u Crkvi Svetog Nikolaja u Vukovaru, ali se ne zna tačno gde mu se nalazila kuća. Danas, nažalost u ovom gradu ne postoji spomen-obeležje posvećeno ovom velikom čoveku.
Iako je zabeleženo da je Orfelin bio samouk, njegovo znanje i erudicija su ga učinili jednim od najuticajnijih srpskih intelektualaca u Ugarskoj.
Kulturno-prosvetni rad Zaharija Orfelina
Kulturno-prosvetni rad Zaharija Orfelina pokazatelj je njegovog velikog zalaganja za duhovni i kulturni napredak srpskog naroda. Orfelin je kao jedan od najprosvećenijih Srba svoga doba, bio prvi koji je pisao i objavljivao stihove.
Koliko je ovaj Srbin bio napredan, govori u prilog i činjenica da je pokrenuo „Slavenoserbski magazin“ koji je štampan u Veneciji 1768. godine. Ovaj časopis je zapravo bio prvi časopis na čitavom slovenskom jugu.
Orfelin je takođe autor i prvog srpskog bukvara iz 1767. godine iz kojeg su učile generacije dece, ali i autor prvih udžbenika latinskog jezika. Kroz svoje kulturne i književne poduhvate je pokazao koliki je raspon njegovog interesovanja i u kojim se sve oblastima kulture i nauke iskazao.
Svoje zanimanje za astronomiju iskazao je kroz kalendar pod naslovom „Večiti kalendar“ koji je štampan u Beču 1783. godine. Ovaj kalendar zapravo predstavlja prvi srpski kalendar i u sebi sadrži obimno poglavlje o astronomiji.
Orfelin je posebno bio posvećen reformi srpskog jezika te se tako zalagao za mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, čime je zapravo osnovao slavenosrpski jezik.
Orfelin je svoju intelektualnu radoznalost pokazao i kroz interesovanje za lekovito bilje. Još u to vreme, shvatio je značaj lekovitog bilja, a svoje istraživanje je krunisao (nedovršenom) knjigom „Veliki srpski travnik“ u kojoj je obradio veliki broj biljaka, navodeći njihov latinski naziv, ali i naziv na narodnom jeziku.
Tako su zahvaljujući Orfelinu i Srbi, poput drugih naroda Evrope, imali priliku da saznaju koja su sve lekovita dejstva određenih biljaka, te im je, tada farmakognozija u začetku, bila približena na prijemčiv način. Kao veliki poznavalac lekovitog bilja, ali i vina, Orfelin je u Beču 1783. godine objavio knjigu „Iskusni podrumar“.
Knjiga je sadržala nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više od 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka. Ovo je takođe prva knjiga ovakve vrste na srpskom jeziku.
Orfelin se takođe bavio i kaligrafijom, graviranjem i bakrorezom. Za svoj udžbenik krasnopisa, „Slovensku i vlašku kaligrafiju“, naručen od Ilirske dvorske kancelarije koji je otisnut 1778. godine sa bakarnih ploča, dobio je nagradu od austrijske carice Marije Terezije. Orfelin je zbog svog umetničkog dara izabran za člana Umetničke akademije u Beču 70-ih godina 18. veka.
Književno delo Zaharija Orfelina
Najčuvenije književno delo Zaharija Orfelina u kome se ogleda sav njegov književni dar, pubunjenički, nacionalni i prosvetiteljski duh, jeste pesma „Plač Serbiji“ koja je objavljena 1762. godine.
Ova knjiga predstavlja prvu srpsku štampanu knjigu u kojoj je opisano teško stanje srpskog naroda nakon Velike seobe, i u kojoj se izražava njegova jasna težnja za slobodom. Ova pesma je napisana u dve verzije: narodnoj pod naslovom „Plač Serbiji“ i crkvenoslovenskoj pod naslovom „Gorestni plač“.
Prva verzija je bila posvećena običnom narodu, kako bi pesmu lakše mogao da razume i usvoji, a druga je bila posvećena obrazovanijim slojevima stanovništa, onima koji su poznavali ruskoslovenski jezik. I u ovom maniru se može videti veličina Zaharija Orfelina, koji je oduvek na umu imao i one obrazovane, ali i običan narod koji je takođe zaslužio priliku da književnost čita na onom jeziku koji najbolje razume.
„Plač Serbiji“, recituje glumac Marko Nikolić:
Zanimljivo je da je Orfelin pri opisu potlačene zemlje koja je ponižena i bedna upotrebio alegorijsku sliku pri čemu je Srbiju prikazao kao staru izmučenu ženu koja trpi svoje muke i kroz plač i jadikovanje se seća svoje prošlosti kada je imala bogastvo, slavu i kada je bila poštovana. Pesma je ispevana kao monolog i predstavlja jednu od najpotresnijih pesama u istoriji srpske književnosti.
Ono što je u poslednje vreme posebno skrenulo pažnju na predani Orfelinov kulturni, prosvetni i književni rad, te nanovo podsetilo na značaj ove njegove pesme jeste činjenica da je Narodna biblioteka Srbije došla u posed originala knjige „Gorestni plač“ nakon čega je knjiga izložena i to upravo na Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u nacističkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine.
Dugo se verovalo da je ova Orfelinova knjiga izgorela u požaru i da je na taj način zauvek izgubljena, no ipak se 77 godina kasnije ispostavilo da je knjiga preživela. Knjiga je otkupljena od bečkog antikvara Norberta Donhofera, i od sada se na sreću srpske kulture i njenih poklonika može videti kako ponosno, pobednički krasi vitrinu u Narodnoj biblioteci Srbije.
Iako ga je ova pesma proslavila, ipak njegovo životno delo je dvotomna knjiga „Život Petra Velikog“, objavljena 1772. godine u Veneciji, takođe objavljena u dve varijante: anonimnoj i skromnijoj varijanti i luksuznoj, sa posvetom carici Katarini Velikoj.
Orfelin je za svoju monografiju o Petru Velikom prikupio obimnu literaturu, koristeći brojne izvore, kako ruske, tako i zapadnoevropske, među kojima se ističu dela Lomonosova i Voltera. U svom delu on slavnog ruskog cara veliča kao prosvećenog vladara i reformatora.
Knjiga ima izvesnu patriotsku misiju, posebno zato što ruskom dvoru skreće pažnju na srpski narod. Ovom knjigom Orfelin još jednom pokazuje svoje rodoljublje i istinsku posvećenost svom srpskom narodu.
Knjiga je osim kvalitetnog sadržaja bila i bogato likovno opremljena, za šta je zaslužan sam Orfelin, koji je bio poznat i kao kaligraf, graver i umetnik bakroreza. Tako je Orfelin za svoju knjigu izradio bakrorezne karte, ilustrovao je portretima i medaljama učinivši je tako pravim štamparskim i grafičkim remek-delom.
Ova knjiga je ujedno i jedna od najlepše opremljenih srpskih knjiga, ali je zanimljiva i sa književnog aspekta, jer se može smatrati začetkom srpskog istorijskog romana. Knjiga je 1774. godine preštampana u Rusiji, a zanimljivo je da se njome koristio i Puškin.
Orfelinovo zvonce
Kao i mnogi drugi velikani srpske kulture, i Orfelin je umro sam, u bedi i bolesti. Teškom mukom se tokom svog života borio za svoje ideale, branio svoj napredni duh, i čini se da su ga bolest i teško breme života brzo sustigli.
Već u predgovoru „Večitog kalendara“, Orfelin za sebe kaže da je mrtav. On tada o sebi govori u trećem licu i naziva se pokojnikom. Navodi još i da je bolestan od bolesti grudne, jektike, tuberkuloze, sa krvopljuvanjem i ne zna da li će doživeti štampanje svoje knjige, te priznaje da ga je bolest zbunila. Zbog ovih reči će naići na veliku osudu sveštenstva, posebno protosinđela Kirila Živković, igumana manastira Grgeteg, kasnije episkopa pakračkog.
Velika je nepravda stigla Zaharija Orfelina, izuzetne ličnosti celokupne srpske kulture. Umesto da se njegovi napori i njegova dela vrednuju i pohvale, a on da bude slavljen i počastvovan, Orfelin naprotiv biva stavljen na stub srama zbog svoje bolesti i nemogućnosti da i nadalje stvara.
Orfelinov pokrovitelj Josif Šakabenta je u periodu Orfelinove bolesti i sam bio bolestan i nemoćan. Ipak je nešto svoje pre smrti pisao kaluđerima u Velikoj Remeti da Orfelinu pošalju njegovo zvonce, jer Orfelin više ne može da govori pa da mu to zvonce posluži da dok leži u postelji može da pozvoni i pozove nekog da mu dođe u pomoć. Takvo zvonce je u Beču koštalo jednu forintu.
Nažalost, Orfelin nikada nije dobio to zvonce. Umro je sam, u bedi i nemoći 19. januara 1785. godine u Novom Sadu. Ovaj grad je Orfelinu jednu svoju uličicu nazvao po njemu, a Međunarodni salon knjiga u Novom Sadu već godinama dodeljuje nagradu „Zaharija Orfelin“ za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona.
Orfelinov veliki prijatelj i savremenik Jovan Rajić je povodom smrti velikog Orfelina 30. januara 1785. godine zapisao: „Umre ljubezni moj brat Zaharija Orfelin u Novom Sadu, na episkopskom majuru, prebedno.“
Ana Stjelja
13. februar 2021. u 11:07
Voja
ZAHARIJE ORFELIN
https://www.snnovine.hu/post/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0