Порекло презимена, село Вишесава (Бајина Башта)

18. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села ВИШЕСАВА, општина Бајина Башта. Стање из 1903. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село није у равници него високо под Зачајицом и Дубочицом. Испод највишег врха Вишесаве истичу пет речица јаких извора, који су у равни и око њих су куће. Сваки поточић на својим изворима чини већу или мању сеоску махалу. Чим се поточић почне ближити главној реци, долина се сужава, корито постаје клисурасто, стране стрме. И потоци у средњем и доњем току немају насеља.

Око села су узвишења: с истока Мусино Брдо, Трстена, Војић-Брдо, Вишесава, са севера Град, Црвена Стијена и Крижевац.

У селу су реке: Војића Река и Мусина Река. На Граду су извори: Лађевац, Хајдучка Вода, Црвена и Добра Вода.

Поља се зову: Вејзино Поље (по Турчину Вејзи), Шарампов (до Бај. Баште), Барице, Камено Поље (до Дрине).

По Шумарицама су заједнички испусти суседних села, а овде онде су и летњи станови појединих, стоком богатијих сељака. Делови Шумарица: Станови, Трла, Присади и Прибој почињу се претварати у њиве.

Село је брдовито и разбијено. Подељено је од најранијих времена на два дела: Војиће и Вишесаву. До 1834. год. била су два села: муслиманска Вишесава и православни Војићи. И онда и данас била су села са засебним хатарима, и то Вишесава под Зачајицом, низ р. Пилицу до Дрине, а Војићи на извору реке и у планини Вишесави, а низ реку испод брда и по Крижевцу су Вејизовићи и Крижевац.

Град на Кику, град на Вишесави, гробље на Кику, на Дрини близу ушћа Пилице, докази су старине овог села. Муслиманска насеља ово још више утврђују, а она су била насеља наших потурчених породица. Муслимани су прека Дрине у Осату, а старе православне породице морале су се иселити у Шумадију, како сељаци овог краја зову сва места испод ужичко-ваљевских планина. Стари род су Војића (52 к.;. Св. Јован Златоуст). Ово је толико стар род, да се без мало може узети да је и староседелачки. Стари Војићи причају, да је у Вишесави било при њиховом досељењу пет кућа, од којих су три примиле ислам, а две отишле низ Дрину. Од оних помуслимањених породица дошло се до 1834. год. до 17 породица. И од муслимана се селило у Босну и на југ у току времена. И од Војића се селило низ Дрину, а у току 19. века и по градовима, те их је доста у Београду, Ваљеву, Шапцу и Лознци. Кад се оздо из поља погледа на Војиће, лепо се види, како се Војићи налазе под планином и по махалама које се зову: Петковићи, Тришићи, Дакићи, Јакићи, Ђорђевићи, Радосављевићи, Давидовићи, Игњићи, Антићи, Мићићи, Крсмановићи, Гавриловићи и Кнежевићи. Сви и данас знају да су род и да су се доселили однекуда од Скадра. Дошла су три брата, један отишао у Босну доле Бијељини, а два остала овде. Међу Војићима има осам породица дошлих са стране, које су данас Војићи, примиле су њихову славу и потпуно се у њих претопиле.

У Војиће се одвајкада нико није могао доселити; могао је ући у њихове породице само као самац и тако остати. Отуда међу њима и нема насељеника ни ранијих ни познијих.

После изласка муслимана дошли су на купљена имања:

_ Вилотијевићи или Партићи (5 к.; Св. Арханђел) из Сијерча.

Вејизовићи (22 к.; Св. Марко) из Љештанског,

Лукићи (5 к.; Св. Јован) из Љештанског,

Митровићи (9 к.; Св. Никола) из Солотуше,

Крнићи (5 к.; Св. Стеван) из Јагоштице,

Јелисавчићи (5 к.; Св. Јован) из Заовина,

Миловановићи из Зарожја (4 к.; Св. Јован),

Тошићи (9 к.; Св. Арханђел) из Добротина,

— Јовановић (1 к.; Св. Андрија) из Својдруга,

Јевтић (1 к.; Св. Срђ) из Кремана.

 

У Вишесави има 19 родова са 118 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 388-389), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.