Poreklo stanovništva sela VIŠESAVA, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1903. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo nije u ravnici nego visoko pod Začajicom i Dubočicom. Ispod najvišeg vrha Višesave ističu pet rečica jakih izvora, koji su u ravni i oko njih su kuće. Svaki potočić na svojim izvorima čini veću ili manju seosku mahalu. Čim se potočić počne bližiti glavnoj reci, dolina se sužava, korito postaje klisurasto, strane strme. I potoci u srednjem i donjem toku nemaju naselja.
Oko sela su uzvišenja: s istoka Musino Brdo, Trstena, Vojić-Brdo, Višesava, sa severa Grad, Crvena Stijena i Križevac.
U selu su reke: Vojića Reka i Musina Reka. Na Gradu su izvori: Lađevac, Hajdučka Voda, Crvena i Dobra Voda.
Polja se zovu: Vejzino Polje (po Turčinu Vejzi), Šarampov (do Baj. Bašte), Barice, Kameno Polje (do Drine).
Po Šumaricama su zajednički ispusti susednih sela, a ovde onde su i letnji stanovi pojedinih, stokom bogatijih seljaka. Delovi Šumarica: Stanovi, Trla, Prisadi i Priboj počinju se pretvarati u njive.
Selo je brdovito i razbijeno. Podeljeno je od najranijih vremena na dva dela: Vojiće i Višesavu. Do 1834. god. bila su dva sela: muslimanska Višesava i pravoslavni Vojići. I onda i danas bila su sela sa zasebnim hatarima, i to Višesava pod Začajicom, niz r. Pilicu do Drine, a Vojići na izvoru reke i u planini Višesavi, a niz reku ispod brda i po Križevcu su Vejizovići i Križevac.
Grad na Kiku, grad na Višesavi, groblje na Kiku, na Drini blizu ušća Pilice, dokazi su starine ovog sela. Muslimanska naselja ovo još više utvrđuju, a ona su bila naselja naših poturčenih porodica. Muslimani su preka Drine u Osatu, a stare pravoslavne porodice morale su se iseliti u Šumadiju, kako seljaci ovog kraja zovu sva mesta ispod užičko-valjevskih planina. Stari rod su Vojića (52 k.;. Sv. Jovan Zlatoust). Ovo je toliko star rod, da se bez malo može uzeti da je i starosedelački. Stari Vojići pričaju, da je u Višesavi bilo pri njihovom doseljenju pet kuća, od kojih su tri primile islam, a dve otišle niz Drinu. Od onih pomuslimanjenih porodica došlo se do 1834. god. do 17 porodica. I od muslimana se selilo u Bosnu i na jug u toku vremena. I od Vojića se selilo niz Drinu, a u toku 19. veka i po gradovima, te ih je dosta u Beogradu, Valjevu, Šapcu i Loznci. Kad se ozdo iz polja pogleda na Vojiće, lepo se vidi, kako se Vojići nalaze pod planinom i po mahalama koje se zovu: Petkovići, Trišići, Dakići, Jakići, Đorđevići, Radosavljevići, Davidovići, Ignjići, Antići, Mićići, Krsmanovići, Gavrilovići i Kneževići. Svi i danas znaju da su rod i da su se doselili odnekuda od Skadra. Došla su tri brata, jedan otišao u Bosnu dole Bijeljini, a dva ostala ovde. Među Vojićima ima osam porodica došlih sa strane, koje su danas Vojići, primile su njihovu slavu i potpuno se u njih pretopile.
U Vojiće se odvajkada niko nije mogao doseliti; mogao je ući u njihove porodice samo kao samac i tako ostati. Otuda među njima i nema naseljenika ni ranijih ni poznijih.
Posle izlaska muslimana došli su na kupljena imanja:
_ Vilotijevići ili Partići (5 k.; Sv. Arhanđel) iz Sijerča.
— Vejizovići (22 k.; Sv. Marko) iz Lještanskog,
— Lukići (5 k.; Sv. Jovan) iz Lještanskog,
— Mitrovići (9 k.; Sv. Nikola) iz Solotuše,
— Krnići (5 k.; Sv. Stevan) iz Jagoštice,
— Jelisavčići (5 k.; Sv. Jovan) iz Zaovina,
— Milovanovići iz Zarožja (4 k.; Sv. Jovan),
— Tošići (9 k.; Sv. Arhanđel) iz Dobrotina,
— Jovanović (1 k.; Sv. Andrija) iz Svojdruga,
— Jevtić (1 k.; Sv. Srđ) iz Kremana.
U Višesavi ima 19 rodova sa 118 domova.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 388-389), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)