Порекло презимена, село Обајгора (Бајина Башта)

18. јануара 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Обајгора, општина Бајина Башта. Стање из 1903. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Ово се село пружа од севера на југ, с Вишесаве до на Жлијебац на Тари.

Око села су узвишења према Вишесави Главица, Мусино Брдо, од Бајине Баште Радошевац и Маћевска Главица, од југа Оскруша, Гумнина и Јеловине, од истока Ђурића Коса, од севера Вишесава и Трстена.

Кроз село тече Пилица. Под Црвенком је јако и лековито врело Црвенка.

Потоци су: Дубоки Поток, Кљајића Поток и Брзица. У селу су воде: Стублина, Врело и Чесма.

Брда се зову: Мусино Брдо, Главица, Дубраве, Дубоко, Кљајића Брдо, Коса и Стране..

Њиве дуж Пилице чине Поље и све се зову тим именом.

Ливаде су у: Дубоком, Црвенки, Вишесави, Брду, Барама и Врелу.

Обајгоре (ова се реч не мења) се дели на ове засеоке и махале: Маћевине, Колари, Ђурићи, Дубрава, Брђани, Дубоко и Јанковићи.

Обајгоре је старије село, мада с много мање старина него по суседним селима. Поред гробља у Дубрави нашло би се вероватно и других старина, али најбољи доказ старине су имена Ђурићи, Колари и Дубрава, имена родова који су насељавали ово место, а данас их нема. Ђурићи су отишли одавде у Јадар или Мачву, а Колари у ваљевску Горњу Буковицу и низ Дрину. Ове сеобе су биле пре 100 година и покренуте су од Турака из непосредне околине.

Најстарији родови су од пре 180 година. То су Кљајићи. (32 к.; Св. Лука). Дошла два брата, Јакша и Маринко, из Роваца, због заваде са својим суседима и сродницимз муслиманима. Они су дошли у оно време, кад су у селу били и Ђурићи и Колари, заузели су највише тачке Вишесаве у Брђанима, и по одласку Ђурића сишли и на њихова имања. Они су се знатно расељавали и по градовима и подринским селима.

Екмешчије (25 к.; Св. Никола) на Коларици, некада међу Коларима, данас и на њиховим имањима; доселила се два брата из непосредне близине Бијелог Поља. Они су месили хлебац у манастиру и отуда су назвати тим именом, иначе се зову Радосављевићи, Дамњановићи, Андрићи и др.

Аксентијевићи (16 к.; Ђурђиц) у Дубрави нису ништа друго до кремански Витаси, дошли поред Ђурића и множењем населили Дубраву.

У почетку Првог и Другог Устанка и до 1824. год. дошли су:

Комушине (9 к., Ђурђиц) из Колашина, дошли изнад Кљајића у Брђане. Презивају се Остојићи, Петровићи и Симићи.

Пејићи у Ђурићима, непосредно на њиховим имањима, дошли су из Бесеровине на имања својих сродника (10 к.; Св. Лазар).

Дунђеровићи у Коларима дошли су из Осата. И онда и данас су главни дунђери ових села (7 к.; Св. Лука).

 

После 1834. год. дошли на муслиманска имања:

Лакетићи из Доњих Бјелица (црногорских) (5 к.; Св. Лука).

Богдановићи из Раче (9 к.; Св. Стеван).

Стаменићи у Ђурићима из Солотуше (10 к.; Св. Никола).

Вилотијевићи на Маћевинама, из Рутоши (4 к.; Мратин дан).

Росићи из Нове Вароши (4 к.; Св. Ђурђе).

Јанковићи из Кремана (2 к.; Св. Срђ).

Чолићи су од Прибоја (7 к.; Св. Јован).

Гавриловићи су из Бистрице (8 к.; Св. Никола).

Петровићи или Доцићи из Растишта (б к; Обретеније Св. Јована).

Митровићи из Солотуше (2 к.; Св. Никола).

Јовановићи од Маленића у Рачи (3 к.; Св. Никола).

Перишићи у Маћевинама су из Пепеља у Пилици (3 к.; Ђурђиц).

Јовановићи или Пејчићи од Рутоши (3 к.; Св. Ђурђе).

Пјевићи у Росићима од Биоске (1 к.; Св. Петар).

Тодоровић у Маћевинама је из Плијескова (1 к.; Св. Никола).

У Обајгори има 22 рода са 170 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 389-391), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Njegić

    Zanima nas kad su se ” Njegići “doselili?
    Nespominje se, ipak su nastanili selo Dubrave.

  2. На платоу Конака кнеза Милоша у Топчидеру (Београд) стоји споменик војнику Тодору Стаменићу из Обајгора. Споменик је овде донешен 1966. године. Текст на споменику гласи:
    “Из Обајгора каплар резерв II чете IV батаљона II пука погинуо је јуначки борећи се у рату противу Бугара 6 новембра 1885 го у 24toj г живота свога и саранијо га је брат Никола на Сливници кои је са Тодором заједно био у рату. Tодор је био пример поштења и доброте оставијо је за спомен међу друговима и пријатељима и ожалостио за навек браћу Јакова и Николу и осталу родбину кои му овај спомен подижу”

    ИЗВОР: Према истраживању Михаила Алића, 2020. године, http://www.ultrahome.in.rs/muska/stamenici.html