РОЂЕН: 19. марта 1994. у Војнићу (Кордун, у тадашњој Републици Српској Крајини)
РОДИТЕЉИ: Отац Ђорђе Станић (18.01.1964), рођен у Сврачковом Селу (Лика), бави се музиком, певањем; мајка Загорка (Вукобратовић), рођена у Кореници (Лика) 14.10.1969, завршила Педагошку школу.
КРСНА СЛАВА: Св. Арханђел (Станићи), Св. Јован (Вукобратовићи)
О ПРЕЦИМА:
Очева страна: Деда по оцу се зове Чедо, а бака Смиља (дев. Лемајић). Живели су у Сврачковом Селу, одакле су и родом. Бавили су се пољопривредом. Прадеда по очевој мушкој линији се звао Ђуро, а прабаба Боја (дев. Маринковић). Прадеда по очевој женској линији се звао Душан Лемајић, а прабаба Мара.
Мајчина страна: Деда по мајци се зове Бошко, а бака Мира (дев. Жакула). Живе у Кореници, одакле су и родом. Бошко је био трговац, а Мира радила као администратор у општини Кореница. Прадеда по мајчиној мушкој линији се звао Дане Вукобратовић, а прабаба Даница. Прадеда по мајчиној женској линији се звао Коста Жакула, а прабаба Милка.
О ПОРЕКЛУ ПРЕЗИМЕНА: По причама, Зоранови Станићи потичу са Косова. У Сврачково Село Станићи су се населили из Водотеча (Бриње, северна Лика) после протеривања Турака из јужног дела Лике, крајем 17. века.
О ЗАВИЧАЈУ: Станићи су из Сврачковог Села, насеља у Хрватској, које је у саставу општине Удбина. То је родно село Манојла Грбића, аутора књиге Карловачко владичанство. Сврачково Село налази се на 30 километара од Коренице, где су Зоран и његова породица живели до 1995. године, када су у „Олуји“ напустили свој завичај. Одлазак за Србију је трајао пет-шест дана. Пут је, кажу Станићи, био дуг и тужан.
РАТНА ПРИЧА: У Другом светском рату прадеда Коста Жакула је био заробљен у логору у Аустрији.
ПОРОДИЦА: Отац Ђорђе, музичар, мама Загорка, домаћица, брат Милан, запослен у једној фирми у Инђији.
БИОГРАФИЈА: До „Олује“, 5. августа 1995. Зоран Станић је живео у Кореници (Лика). У Србију је дошао са 18 месеци, где се његова породица најпре стационирала у селу Подунавци, између Краљева и Врњачке Бање. Ту су живели три године, да би се одатле преселили у Инђију. У току избеглиштва, Зоран се нашао у здравственом проблему опасном по живот, због чега је провео три недеље у болници.
У Инђији је Зоран кренуо у први разред. До четвртог разреда је био у Основној школи „Јован Поповић“, а онда се пребацио у Основну школу „Петар Кочић“. Основну школу је завршио као вуковац. Уписао је средњу Туристичку школу, коју управо завршава.
Са музиком је почео да се бави у осмом разреду основне школе, са пар другара. Направили су бенд SKY WINGS који је и даље активан. Зоран је прва гитара и први глас бенда. Пријавио се у Први глас Србије и у прошлом такмичењу, али није имао успеха, као што је то сад случај.
ИЗВОР: Породица Зорана Станића за портал Порекло
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=X5wyRvcIW9M&feature=related[/youtube]
16. фебруар 2013. у 15:30
stefan
Zorane, mozes da mi das tvoj broj mobilnog telefona? Ja sam tvoj najveci fan, slala sam ti 10 poruka svakog tvog nastupa u Prvom glasu Srbije. Voli te Kristina Gavrilovic
cmoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooook
cmoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooook
cmoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooook
cmoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooook
cmoooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooook