Порекло презимена, село Клинци (Херцег Нови)

8. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло презимена села Клинци, општина Херцег Нови. Стање из 1913. године. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић.

Село се налази по сата источно од Порто Роса, у једној висоравни, између два брежуљчића, с оне стране полуотока према отвореном мору, у висини над морем 146-189м.

Пије воду кишницу из чатрња живих извора нема. Свака кућа има своју чатрњу. Није толико студено, јер је заклоњено. Дува југ и западњак. Село има земље 458 хектара, од којих је опорезовано 443 и то оранице 35, вртова 88, винограда 1,18, пашњака 10 и шума 309.

У селу нема кметова, нити држе туђу земљу, јер је у опште за то нема.

У свему селу има 4 мазге, 38 говеди, 53 оваца, 34 козе и 37 свиња.

Село се дијели на Клинце и Љумотиће, једно од другог четврт сата удаљено.

У Љумотићима станују Кршанци (5к), којих су куће све једна до друге, тако да између себе чине унакрст улицу. У Клинцима куће су разбијене, али су ипак породице једног братства ближе једна другој, у размаку од 5-15м, а племе од племена једно 5 часака.

Све су куће покрај пута, који води из Порто Роса кроз село, а има их 47 а душа 218 (143 мушких, а 74 женских – 146 прав., а 70 римокатолика). Највеће су породице: Калуђеровићи (8к), Ђураши (4к), Радовићи (5к), Вего (3к), Поповићи (2к) и Бјелица (1к). У Клинцима је пучка школа, тврђава Кабала, Марконијев брзојав, три православне цркве и један дућан. Сва се здања налазе покрај пута, који води кроз село. Клинци су добили име по камењу, који се туда налази, а сличи клинцима. Име је врло старо. Засеок Љумотићи назват је од давнина по Љумотића породици, која се спомиње у 15в у пергамони зетског митрополита Јефтимија, у којој се говори о једној парници, коју је речени митрополит пресудио у корист Љумотића, а у присуству сведока Досе Бабунчића и Богдана Мркова.

Између старина јесу цркве св. Арх. Михаила, мала црква, заокружена високим зидом. Зидарска је техника према другим црквама знатна. Сазидана је 1670, а иконостас је, како се види из натписа, рад из 18в Рафаела Зоографа. У њој има Триод, у коме се спомиње „Стефан од града Скадра“, а то је био онај штампар Стефан Скадарини, који је у Млецима отштампао један Фаризеовац 1561г. Има и један Зборник, ког је написао ердељски митрополит Генадије 1580. – Св. Сава, то је мала црква, грађена 1800. Св. Трифун, црква врло мала. Св. Пантелије црква мала, а близу ње је засеок Љумотићи, гдје је некад живило братство Љумотића, што се дознаје из пеграмене зетског митрополита Јефтимија.

У овом селу има и једна гомила. – Данашње насеље у Клинцима има везе са старијим насељем у толико, у колико и данашње породице стоје у вези са старим породицама, од којих неке тврде да су још од тада.

 

Порекло родова 

Постанак села губи се у недогледној прошлости. Нека од данашњих племена сnомињу се у општој читуљи луштничкој, која се чува у манастиру Савини, а написана је почетком 18. века од калуђера Савинских, који су купили милостињу по Луштици.

Најстарија братства, за која се зна да су у овом селу била, а која се истрачила, јесу:

Љумотићи, који се спомињу у пергамени эетског митрополита  Јефимија у 15. веку, а по њима је, како видесмо, прозван засеок Љумотићи, где живе сада Кршанци. Братство се истричило има 200 год., а славило св. Николу.

Чворићи су староседеоци. По читуљи, звали се и Чорићи. Славе св. Трифуна.

Гуше, Ђурђиновићи, Вицковићи, Милашиновићи и Радовићи, славе св. Николу, а истрачили се има преко 170 година.

Ђурашевићи. Њих зову и Ђураши. Славе св. Харитона, староседеоци. Читуља неког Стијепе Ђурошевића из 18. века налази се у манастиру Савини. Ови тврде да су потомци Ђураша, унука Ђураша Вранчића, витеза у цара Душана, а члана оне замените породице, која, као што се прича, даде име селу Ђурашевићима у Кртолима.

Калуђеровићи. Они су дошли са Црне Горе из Ћеклића има 400 година, а славе св. Трифуна.

Кршанци, дошли у 16. веку из Арбаније и настанили се у засеоку Љумотића. По читуљи, кoja се храни у манастиру Савини, звали се и Кршанчевићи. Славе св. Тројицу.

Бего, староседеоци, славе св. Харитона.

Поповићи из Црне Горе, има 200 година, а славе св. Трифуна, као и Бјелица, који је дошао из Грбља има 20 година.

 

ИЗВОР: Бока, поп Саво Накићеновић, 1913. године

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.