
Октоих – осмогласник, штампан у 4. јануара 1494. у Ободској штампарији. Димензије 254 х 186 mm, обим 269 листова (538 страна). Штампан је на папиру у две боје (црна и црвена), у стилу ренесансе. Украшен иницијалима и заставицама, на насловној страни заставица са укомпонованим грбом Црнојевића и иницијалом П. Штампање и украшавање Октоиха извело је седам монаха под будним оком јеромонаха Макарија у Ободској штампарији. Штампарија је позната као Штампарија Црнојевића, прва јужнословенска ћирилична штампарија и прва државна штампарија у свету. Октоих је штампан у релативно великом броју, од чега је до данас сачувано 105 примерака. То указује жељу издавача да књига буде дистрибуирана и у околне просторе.
Ђурађ Црнојевић је био образован човек и љубитељ књиге, свестан да књига има вечни смисао и значај. Изум технике, штампарију за печатање књига подарио је своме народу као настављач и наследник славних претходника.
Ово културно-историјско и патриотско дело је имало за циљ да штампање књиге надомести, у време турских освајања, разарања угашене скрипторије у црквама и манастирима.
Из типографије Црнојевића штампарије изашло је, колико се до сада зна, пет дела:
1. Прва икунабула – Октоих првогласник, штампан током 1493, године, а завршен 4. јануара 1494. године.
Октоих је најзначајнија, најсадржајнија и највише коришћена богослужна књига православне цркве, настала још у осмом вијеку.
2. Октоих петогласник, штампан вероватно у току 1494. године је друга књига и логичан наставак претходне. Он је прва илустрована јужнословнеска књига која је сачувана само у фрагментима који чине једва 1/6 књиге.
3. Трећа по реду, а највећа по обиму је књига Псалтир с посљедовањем, која је с техничке стране најсавременија, а нарочито се истиче по лепоти насловних слова и иницијала.
4. Наредна књига је Молитвеник, која је првобитно садржавала текстове литургија за посебне потребе и она је сачувана само у фрагментима.
Најпотпунији је онај из манастира Тројице у Пљевљима који садржи 184 странице.
5. Последња позната Црнојевића икунабула је Четворојеванђеље, штампано вероватно 1496. године. До сада није пронађен ниједан примерак ове књиге и о њему се сазнаје на основу података да је препис „извод од форми Црнојевић од сложенија Макарија” урађен 1548. године у Буђеновцима у Срему.
Поред наведених књига сматра се са разлогом да је у Црнојевића штампарији „било још и више али да нијесу пронађене”. Од двадесетак богослужних књига источне цркве у Црнојевића штамаприји било би места и за друге књиге осим наведених.

Први црногоски штампар, који је одштампао све књиге из Црнојевића Штампарије био је штамапар Макарије, особити мајстор „да му је тешко било наћи такмаца у јужнословнеском свијету, чак и међу најбољим штампарима”. (Б. Шекуларац 500 година Ободске Штамаприје, 38) (слика 41. стр.)
Макарије је био главно техничко лице и руководилац Штампарије, а радио је са још 7 мајстора. Претпоставља се да је штампарску вештину учио у Венецији. Био је не само талентовани штамапар већ и даровити и уман мислилац и богослов.
Када је 1496. године Ђурађ Црнојевић пред турском најездом напустио Цетиње и Црну Гору престала је са радом и Штампарија али су остале књиге, штампане у њој као моћни сведок времена које се осим квалитетне двобојне штампе истичу и уметнички веома успелим илустрацијама, што им обезбеђује примат међу староштампаним књигама.
Више о династији Црнојевића прочитајте ОВДЕ.
ИЗВОР: СРНА, РТС, stamparijaobod.com
ПРИЛОГ: Дигитализован примерак књиге “Октоих првогласник” из фонда Дигиталне библиотеке Матице српске можете да погледате ОВДЕ.




11. март 2019. у 03:38
Војислав Ананић
МОЛИТВЕНИК ЂУРЂА ЦРНОЈЕВИЋА
http://www.sedmica.me/65hz56/