21. децембра 1881. – У Београду, престоници тадашње Краљевине Србије, основано Српско новинарско друштво, чији је следбеник данашње Удружење новинара Србије. Реч је о једном од првих професионалних новинарских удружења насталих у свету.
У Београду су крајем 1881. године излазила 22 листа и часописа. У то време у главном граду Србије бар десетак људи је као основно занимање имало писање за новине и часописе.
Прве новине на српском језику изашле су у Бечу 14. (27) марта 1791. године и звале су се “Сербскија повседневнија новини”.
Прве новине у Србији појавиле су се у Крагујевцу 1834. године под називом “Новине србске”.
Први Закон о штампи донет је 1870. године када је у Србији излазило 37 листова.
Утемељивачи
Како новинарство у то доба није било признато као професија, неколицина београдских новинара и уредника почела је да припрема оснивање новинарског удружења. Идејни творац био је Милан Ст. Марковић, уредник часописа “Порота”. Након припремних разговора и састанака, 21. децембра 1881. године одржан је збор новинара на којем је одлучено да се формира Српско новинарско друштво. Усвојена су и прва правила или “Штатут”, која је израдио Милан Ст. Марковић.
Правилима су дефинисана три основна циља удруживања новинара:
1. Да раде на унапређењу српске публицистике;
2. Да се узајамно потпомажу у случају потребе;
3. Да штите углед и интересе публицистике.
Потписници Правила били су: Милан Ст. Марковић (Порота), Стеван Д. Поповић (Просветни гласник), др Владан Ђорђевић (Отаџбина, Народно здравље), Стеван Ћурчић (Српске новине, Србадија), др Лаза Костић (Српска независност) и Манојло Ђорђевић Призренац (Народно ослобођење).
До успостављања Друштва све послове су водили Милан Ст. Марковић и Владан Ђорђевић који су, заправо, са потписницима правила, били и прва привремена управа Српског новинарског друштва.
Оснивачка седница Српског новинарског друштва одржана је 20. децембра 1882. године, а за првог председника изабран је др Лаза Костић, уредник опозиционог либералног листа Српска независност.
Друштво је редовно заседало и бавило се задацима утврђеним на оснивачкој седници све до Тимочке буне и тајног одласка др Лазе Костића из Србије 1883. године.
ИЗВОР: Сајт Удружења новинара Србије
5. фебруар 2013. у 21:25
Србска Ћирилица
И овде је страдао придев СРПСКИ, као код железнице, војске, олимпијског комитета…
Број је скоро бесконачан 🙁
Жалосно…
5. фебруар 2013. у 21:25
Србска Ћирилица
Основано је 21. децембра 1881. године у Београду под именом
„Српско новинарско друштво“.