Poreklo prezimena, selo Svinjare (Kosovska Mitrovica)

Poreklo stanovništva sela Svinjare, opština Kosovska Mitrovica. Prema studiji “Kosovo” Atanasija Uroševića

Svinjare je najsevernije selo na padini Čičavice prema Kosovskoj kotlini. Pruža se po jednoj kosi za svega tridesetak metara iznad aluvijalne ravni Sitnice. Zbijenog je tipa. Na mahale se ne deli. Raije je bilo praznog prostora u selu, kojim se selo  jasno delilo na dva dela, ali i tada ti delovi nisu imali imena.

Tragovi od starog naselja (temelja od zgrada) ima pored druga Vučitrn – K. Mitrovica i južnije od sela – u Palića potoku. Sadašnje selo je postalo oko 1830, “u doba Bošnjaka”, tj u doba pohoda Husejina Gradaščevića na Kosovo. U to je vreme zemljište sadašnjeg sela bilo pod lugom. Naselja nije bilo, jedini je možda kuću imao neki Kačmer, u čijoj je svojini bilo seosko zemljište, jer ima njegovog groblja, u koje se sahranjuju i sadašnji muslimani sela. Kačmer je potom prodao zemlju i odselio se nekud.

Rodovi: 

Jeftovići (10 k, Sv. Nikola). Doseljeni oko 1830. (u doba pohoda Husejina Gradaščevića na Kosovo) iz Dedilove (St. Kolašin), koju su napustili da izbegnu krvnu osvetu.

Mlađovići ( 5 k, Đurđevdan). Iz Preseke u Ibarskom Kolašinu prešli u kolašinsko selo Preljez, pa u Malo Svinjare (kod Kos. Mitrovice), odakle se doselili u Svinjare posle Jeftovića.

Šarčevići (9 k, Petkovdan). Doselili se iz Zupča u St. Kolašinu posle Mlađovića.

Košani ( 5 k, Petkovdan). Doseljeni iz Rezala (St. Kolašin) posle Šarčevića.

Šljakići (3 k, Sv. Vrači). Doseljeni iz Žitkovca (Ibarska klisura) kad i Košani.

Krljegaćani ( 2 k, Sv. Arhanđeo). Doseljeni iz Krljegata (St. Kolašin) kad i Šljakići.

Lepovići ( 2 k, Petkovdan). Iz Tušića u St. Kolašinu prešli u M. Svinjare (kod K. Mitrovice), gde su živeli oko 20 godina i odatle se doselili oko 1865.

Čukić (1 k, Sv. Arhanđeo). Doseljen iz Međeđeg Potoka posle Lepovića.

Savići (2 k, Sv. Luka). Iz Žitkovca (Ibarska klisura) doseljeni u Pantinu, gde su živeli oko 50 godina i odakle se preselili 1908. i 1912.

Poislamljeni i poarbanašeni srpski rod su Mustafići (7 k). Doseljeni su u pravoslavlju iz Međeđeg Potoka (St. Kolašin) posle Jeftovića. Oko 1865. im je od porodice (tad bila 1 kuća) ostao samo jedan mladić po imenu Cvetko. On se kao siromašak najmi za slugu kod Hadži Mahmuda iz Vučitrna, gde pređe na islam i nešto docnije se vrati u Svinjare na čiflik. Po imenu Mustafa koje je dobio pri prelazu na islam njegov se rod sad zove Mustafići. Sin Mustafin, Ramadan 1934. je imao 60 godina.

Arbanaški rodovi:

Šegačani (1 k.), od fisa Šalje. Prezime im je po naselju Segašu (Lab), gde su nekad živeli. U V. Svinjare su se doselili iz Kutlovca (Kopaonička Šalja) oko 1865. za čifčije.

Statovc (4 k.), od fisa Krasnića. Doselili se 1878. kao muhadžiri iz G. Statovca (Toplica) u Pantinu, odakle su 1916. prešli u Svinjare.

Kolonisti:

Đerasimović (5 k.) 1929. iz Pridvorice (Smederevo).

Radovanović (1 k.) 1929. iz Jagnjila (Rača).

Minčunović (2 k.) Vlasi Carani. Doseljeni 1929. iz Grljana (Zaječar).

IZVOR: Kosovo, Atanasije Urošević, NUB “Ivo Andrić”, Priština, 2006, str. 286-287.