Порекло презимена, село Свињаре (Косовска Митровица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Свињаре, општина Косовска Митровица. Према студији "Косово" Атанасија Урошевића Свињаре је најсеверније село на падини Чичавице према Порекло становништва села Свињаре, општина Косовска Митровица. Према студији "Косово" Атанасија Урошевића Свињаре је најсеверније село на падини Чичавице према Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Свињаре (Косовска Митровица)

Порекло презимена, село Свињаре (Косовска Митровица)

Порекло становништва села Свињаре, општина Косовска Митровица. Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића

Свињаре је најсеверније село на падини Чичавице према Косовској котлини. Пружа се по једној коси за свега тридесетак метара изнад алувијалне равни Ситнице. Збијеног је типа. На махале се не дели. Раије је било празног простора у селу, којим се село  јасно делило на два дела, али и тада ти делови нису имали имена.

Трагови од старог насеља (темеља од зграда) има поред друга Вучитрн – К. Митровица и јужније од села – у Палића потоку. Садашње село је постало око 1830, „у доба Бошњака“, тј у доба похода Хусејина Градашчевића на Косово. У то је време земљиште садашњег села било под лугом. Насеља није било, једини је можда кућу имао неки Качмер, у чијој је својини било сеоско земљиште, јер има његовог гробља, у које се сахрањују и садашњи муслимани села. Качмер је потом продао земљу и одселио се некуд.

 

Родови: 

Јефтовићи (10 к, Св. Никола). Досељени око 1830. (у доба похода Хусејина Градашчевића на Косово) из Дедилове (Ст. Колашин), коју су напустили да избегну крвну освету.

Млађовићи ( 5 к, Ђурђевдан). Из Пресеке у Ибарском Колашину прешли у колашинско село Прељез, па у Мало Свињаре (код Кос. Митровице), одакле се доселили у Свињаре после Јефтовића.

Шарчевићи (9 к, Петковдан). Доселили се из Зупча у Ст. Колашину после Млађовића.

Кошани ( 5 к, Петковдан). Досељени из Резала (Ст. Колашин) после Шарчевића.

Шљакићи (3 к, Св. Врачи). Досељени из Житковца (Ибарска клисура) кад и Кошани.

Крљегаћани ( 2 к, Св. Арханђео). Досељени из Крљегата (Ст. Колашин) кад и Шљакићи.

Леповићи ( 2 к, Петковдан). Из Тушића у Ст. Колашину прешли у М. Свињаре (код К. Митровице), где су живели око 20 година и одатле се доселили око 1865.

Чукић (1 к, Св. Арханђео). Досељен из Међеђег Потока после Леповића.

Савићи (2 к, Св. Лука). Из Житковца (Ибарска клисура) досељени у Пантину, где су живели око 50 година и одакле се преселили 1908. и 1912.

Поисламљени и поарбанашени српски род су Мустафићи (7 к). Досељени су у православљу из Међеђег Потока (Ст. Колашин) после Јефтовића. Око 1865. им је од породице (тад била 1 кућа) остао само један младић по имену Цветко. Он се као сиромашак најми за слугу код Хаџи Махмуда из Вучитрна, где пређе на ислам и нешто доцније се врати у Свињаре на чифлик. По имену Мустафа које је добио при прелазу на ислам његов се род сад зове Мустафићи. Син Мустафин, Рамадан 1934. је имао 60 година.

 

Арбанашки родови:

Шегачани (1 к.), од фиса Шаље. Презиме им је по насељу Сегашу (Лаб), где су некад живели. У В. Свињаре су се доселили из Кутловца (Копаоничка Шаља) око 1865. за чифчије.

Статовц (4 к.), од фиса Краснића. Доселили се 1878. као мухаџири из Г. Статовца (Топлица) у Пантину, одакле су 1916. прешли у Свињаре.

 

Колонисти:

Ђерасимовић (5 к.) 1929. из Придворице (Смедерево).

Радовановић (1 к.) 1929. из Јагњила (Рача).

Минчуновић (2 к.) Власи Царани. Досељени 1929. из Грљана (Зајечар).

 

ИЗВОР: Косово, Атанасије Урошевић, НУБ „Иво Андрић“, Приштина, 2006, стр. 286-287.


Коментари (9)

  • иља

    Мене занима шта је било са фамилијом Шљакића која је остала у Житковцу код Звечана јер од ње потичу Јездовићи за чијим пореклом трагам.

    Да ли неко зна нешто о томе?

    Одговори
  • Живојин

    Одакле су дошли Шарчевићи у село Зупче, Ст. Колашин? У фамилији се помиње презиме Шарац и место Бјелопавлићи.

    Одговори
    • Aleks

      Moji su po ocu poreklom iz svinjara po pricu moju babe oni su poreklom od Belopavlica iz Crne Gore prezime nose od Petra Sarca Belopavlica koji je imao tri sina Vasa ,Sima i Milenka pa da bi zbog neke osvete u vreme turaka zameli trag svi su uzeli prezimena po svojim imenima.Vasici,Simici,Milenkovici.Slava je Sima Sveta Petka.

      Одговори
      • gile

        Petar Sarac je imao sina Andjelka,a Andjelko je imao tri sina Sima,Vasa i Dimka,pa su neki uzeli prezime po Simu – Simici,po Vasi – Vasici,a mi tj.moja familija je trebalo da uzme prezime po Dimku – Dimkovic medjutim to nisu uradili tako da se i dalje prezivamo Andjelkovic po njihovom ocu,cak su jednu moju tetku po rodjenju krstili kao Dimkovic sto je kasnije promenjeno na Andjelkovic.

        Одговори
  • Милош

    Савића који славе св. Луку није било у Житковцу, већ у Грабовцу, селу са друге стране Ибра. вероватно је Атанасије Урошевић ту направио грешку. Дакле тада у селу Свињаре у две куће живели су Савићи, који су се средином 19. века доселили из Грабовца код Звечана (Ибарска клисура) у Пантину, а затим одатле у Свињаре почетком 20. века.

    Одговори
  • Milos

    Nije Atanasije napravio gresku vec Savici koji su njemu ispricali odakle su.

    Одговори
  • Dragan Gagi Antic

    Ziveli moji Svinjarcani i moje pleme cestitoga junackoga srca i obraza ANTICI dosseljeni iz Kolasina zbog krvne osvete koja traje do dan-danas!!!

    Одговори
  • Budimir

    Pozdrav svim svinjarcanima!

    Одговори
  • Boban

    Pozdrav za sve Svinjarcane. Savici su kasnije kako to biva kod nas Srba promenili prezimena pa smo sada Mirkovici i Markovici

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top