Правила понашања и казне за ђаке у Краљевини СХС Reviewed by Momizat on . Портал Порекло објављује правила која су стајала у ђачким књижицама за гимназијалце у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Књижица (о успеху и владању) из које с Портал Порекло објављује правила која су стајала у ђачким књижицама за гимназијалце у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Књижица (о успеху и владању) из које с Rating: 0
You Are Here: Home » Инфо » Документи » Правила понашања и казне за ђаке у Краљевини СХС

Правила понашања и казне за ђаке у Краљевини СХС

Портал Порекло објављује правила која су стајала у ђачким књижицама за гимназијалце у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Књижица (о успеху и владању) из које су преписана дисциплинска правила и поуке о чувању здравља је из 1928. године.

Ђачка књижица штампана је у Државној штампарији Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Београд 1925. године), на ћириличном и латиничном писму и српско-хрватском и словеначком језику.

Поред доле наведених напомена, правила и поука, у конкретној књижици стоји да она припада ђаку V1 разреда Приштинске гимназије Душану Ј. Ковачевићу, рођеном 1. јуна 1911. у селу Вилусе, округ Никшићски, за којег се наводи да станује код Петра Пејовића у улици Краља Петра бр. 69. Приштина. Као разредни старешина потписан је Р. Павићевић. Ковачевић је у пети разред гимназије кренуо 1. октобра 1927. године.

Просветна власт Краљевине СХС није штедела простора да у ђачкој књижици до у најситније детаље да до знања шта се сме, а шта не сме.  За читаоце портала Порекло преписали смо све напомене, правила и поуке. Верујемо да ће вам п(р)обудити различита мишљења и осећања, па очекујемо да ће испод текста бити доста ваших коментара.

 

Ево шта све пише у Ђачкој књижици (о успеху и владању):

 

НАПОМЕНЕ 

1. Родитељ или старатељ који не живи у месту школовања свога ђака, дужан је одредити једно лице из тога места, које ће се извештавати о успеху ученикову и потписивати књижицу.

2. Ученик који би сам исписивао или поправљао или брисао оцене свога успеха, владања, изостанке итд. или би другом допустио да то чини, казниће се удаљењем из школе, на основу чл. 31. Закона о средњим школама.

3. Тако ће исто бити удаљен из школе и онај ученик који би фалсификовао потпис родитеља или старатеља или лице које књижицу треба да потпише.

4. Ученик који би изгубио или ма на који начин упропастио своју књижицу, дужан је о своме трошку набавити другу. Цена је дупликату књижице 2 динара. Ко би књижицу хотимично упропастио још ће се и казнити.

 

ДИСЦИПЛИНСКА ПРАВИЛА

за ученике средњих и сручних школа, које стоје под Министарством Просвете.

Члан 1. Од ученика очекује се, да ће се у школи и ван ње владати онако, како доликује васпитаним младићима и да ће се клонити свега, што би било штетно по њихов углед, здравље и ђачко достојанство. Старији ученици треба у овоме да предњаче млађима добрим примерима.

Члан 2. Ученици треба да су часни и искрени, спрам старијих да су скромни, пажљиви и послушни, према свакоме уљудни, а према друговима још и дружељубиви. Млађе од себе треба да чувају и подучавају. Лагање, претварање и неискреност нису достојни ученика.

Члан 3. Своје послове треба да раде марљиво и са љубављу, јер такав рад води напретку и задовољству.

Члан 4. Ученици треба да пазе на чистоту хране, тела и одела и да чувају своје здравље, као извор среће и напретка. У одевању и дотеривању треба да су скромни. Забрањује се свако претеривање у овоме.

Члан 5. Забрањено је ученицима употребљавати псовке и погрдне речи. За нанесену увреду не сме нико сам себи прибављати задовољење, већ се има жалити школској власти.

Члан 6. Забрањује се ученицима крађа, картање и коцкање у каком било облику.

Члан 7. Забрањује се ученицима скупљање новца у ма коју сврху без допуштења школске власти.

Члан 8. Ученици треба да се клоне пушења, јер је врло шкодљиво за млађано доба. Забрањено је пушење у школским одајама и на јавним местима.

Члан 9. Ученици треба да врше уредно прописане верске дужности. Од суделовања у верозаконитим актима, свечаностима, и вежбама, сем државних празника и свечаности, могу бити ослобођени само они, чији родитељи или тутори затраже то писмено од школске Управе на основу чл. Устава наше Краљевине.

Члан 10. Ученици поздрављају наставника и друге познате старије личности скидањем капе или поклоном, ако су гологлави, а ученице само поклоном.

Члан 11. Ученик је дужан стално носити собом своју Ђачку Књижицу и на захтев сваке власти показивати је ради легитимације.

Члан 12. Ученици не треба да долазе у школу раније од 15 минута пре првог часа, сем ако саобраћајне прилике захтевају друкчије. Забрањено је свако непотребно задржавање у школским просторијама и дворишту.

Члан 13. Сваки ученик дужан је, да добро очисти обућу на улазу школе. Кишобрани, крпе, горње хаљине и каљаче остављају се на за то одређено место.

Члан 14. У учионици ученик сме седети само на месту, које му одреди разредни старешина.

Члан 15. За одржавање реда у учионицама, кад наставници нису у њима, старају се редари, које у потребном броју одређује разредни старешина на одређено време. Њихове су дужности: 1) да пазе на чистоћу у учионици; 2) да пријављују наставницима или разредном старешини ученике, који су реметили ред и стварали нечистоћу; ако их не кажу, одговорни су сами; 3) да се старају да увек буде сав потребан школски прибор на свом месту и у реду; 4) да се старају о проветравању учионице за време одмора; 5) да читају молитве пред почетак и на свршетку дневних предавања; 6) да јављају изостале ученике; 7) да извршују и друга наређења школске власти, која суу вези са испуњавањем обележених задатака.

Члан 16. Забрањено је ученицима, да по учионицама и ходницима јуре, вичу и у опште ремете ред, чистоћу и тишину.

Члан 17. Ученици дочекују и испраћају наставнике устајањем. Седају тек кад наставник седне или изађе из учионице или им да знак за то.

Члан 18. У школи ученици могу доносити само оно што је потребно за наставу.

Члан 19. Не сме долазити у школу ученик прљав, поцепан, неумивен и неочешљан.

Члан 20. Ученици су дужни, да донесене предмете и књиге за учење у школи чувају и односе по свршетку предавања, не остављајући их у учионици, сем ако нема нарочито удешених ормана за оставу. Школске и другарске ствари морају ученици чувати као своје. Ко учини штету накнадиће је; за намерну штету казниће се уз то. Не пронађе ли се кривац, штету плаћа цео разред или цела школа.

Члан 21. Забрањено је ученицима неоправдано изостајање са часова и верских дужности. За неоправдане изостанке од 1-7 кажњаваће разредни старешина, од 1-15 разредно веће, а преко 15 Наставнички Савет. Неоправдани изостанци сабирају се са неоправданим изостанцима из претходних тромесечја у истој школској години.

Члан 22. Ученик може изостати по одобрењу предметног наставника само са његовог часа. За изостанак са других часова до једног дана потребно је одобрење разредног старешине или директора, ако разредни старешина није ту, а за изостанак више од једног дана директора школе.  Ако ученик изостане због болести иил какве друге изненадне недаће, мора најдаље у року од 48 часова известити о томе разредног старешину или директора. Овако учињене изостанке дужан је оправдати првог дана по доласку у школу родитељским или старатељским уверењем. Ако се посумња у донесено уверење, издато због болести, ученик је дужан, на захтев директора, донети лекарско уверење.

Члан 23. Задоцњени  а неоправдани улазак на час сматра се као неуредност, за коју се ученик казни.

Члан 24. Забрањује се ученицима, у чијим се становима појавила заразна болест, да долазе у школу док она траје.

Члан 25. Излазак са часа допуштен је само по одобрењу предметног наставника.

Члан 26. Забрањен је излазак ван дворишта за време одмора, ако нема претходног одобрења.

Члан 27. Ученици могу управљати своје молбе или жалбе само разредном старешини и директору или преко њих.

Члан 28. Заказане школске екскурзије и излети обавезни су. Изостанци са њих рачунају се као изостанци са часова.

Члан 29. Забрањено је брљање и шарање књига, свезака, прибележака, зидова и других школских и приватних ствари.

Члан 30. Забрањује се ученицима свако трговање или задуживање без претходног одобрења.

Члан 31. При упису у школу сваки ученик казује улицу и број стана, име домаћина и где се храни. Сваку промену у овоме у току школске године дужан је пријавити разредном старешини. Ако школска власт нађе за потребно, ученик мора променити стан или место, где се храни.

djacka knjizica 2

Члан 32. Забрањено је ученицима скупљати се у веће гомиле по улицама и јавним местима и правити нереде.

Члан 33. Ходање улицама зими после 20., а лети после 21. сата допушта се само по прекој потреби, коју ученик има доказати потврдом родитеља или старатеља.

Члан 34. Забрањено је ученицима ношење штапова и свих знакова, сем знакова Црвеног Крста, Соколског, Феријалног Савеза и оних које одобри Министарство Просвете.

Члан 35. Допуштено је ученицима походити све позоришне, биоскопске, орфеумске и циркуске представе, које не би биле забрањене омладини, ако се дају дању или се свршавају најдаље до 23. часа. Ученици могу овакве представе, кад се дају ноћу походити само у пратњи својих старијих укућана или сродника.

Члан 36. Гостионице и кафане могу ученици походити само у изузетним случајевима у пратњи родитеља или старатеља и то само до 23. часа. Не смеју се никако походити барови и друга ноћна забавишта која нису поменута у члану 35.

Члан 37. Свадбе и јавне забаве могу ученици походити само са родитељима и на њима могу остати ноћу најдаље до 24. часа.

Члан 38. Ученицима двају највиших разреда, ако имају добар успех и примерно владање, може школска управа допустити похађање признатих школа играња и њихових јавних кгранака са ограничењима из члана 35.

Члан 39. Без одобрења школске власти забрањено је ученицима:

1) да сазивају ма какве зборове или учествују на зборовима;
2) да састављају своје дружине или да ступају у друге дружине; и
3) да објављују своје саставе или да покрећу или уређују листове.

Члан 40. Ученици могу иступити из школе само по писменом одобрењу или писменој молби својих родитеља или старатеља.

Члан 41. Школска сведочанства и уверења јавне су исправе и свако њихово фалсификовање казниће се по казненом закону.

Члан 42. Кривице, које би биле учињене за време празника и школских одмора, казниће се после празника или одмора као да су учињене за време школског рада.

Члан 43. Казне, којима се ученици могу казнити, ове су:

а) опомена и стајање ван клупе (само за ученике нижег течаја);
б) укор разредног старешине;
в) укор директора;
г) укор Разредног Већа;
д) укор Наставничког Већа;
ђ) удаљавање из школе (consilium abeundi);
е) отпуштање из школе;
ж) искључење из завода за дотичну или више школских година;
з) искључење из свих истоврсних завода у истом месту за дотичну или више школских година;
и) изгнање из свих истоврсних школа у Краљевини; и
ј) изгнање из свих средњих и стручних школа у Краљевини.

Последње две казне извршне су кад их одобри Министар Просвете, а све остале чим се изрекну.

djacka knjizica 1

Члан 44. Опоменом и стајањем ван клупе може казнити ученике сваки наставник. Стајањем ван клупе (само за ученике нижег течаја) може казнити ученика наставник само на свом часу. Ове се казне први пут не бележе, а изречене други пут убележавају се у дневник и ђачку књижицу. Не могу се даље понављати. Веће кривице, за које наставник не може изрећи казну, убележава у дневник, да би казну изрекао разредни старешина, директор, Разредно Веће или Наставнички Савет.

Члан 45. Укор, који изриче разредни старешина, директор, Разредно Веће или Наставнички Савет, држећи се начела поступности у кажњавању, саопштава се увек пред разредом. Убележава се у уписницу и ђачку књижицу. Ову казну не може поновити инстанца, коа ју је једанпут изрекла.

Члан 46. Удаљење из завода за дотичну школску годину (consilium abeundi) изриче директор из властитих побуда иил на предлог Разредног Већа. Тада се издаје уверење удаљеном ученику, стављајући у напомени да се издаје на основу овога члана правила. Ова се казна убележава у уписницу и ђачку књижицу.

Члан 47. Отпуштањеиз школе може изрећи Наставнички Савет, на предлог Разредног Већа, после другог тромесечја ученицима неспремним, немарљивим и неуредним с тим, да они имају право да полажу разредни испитна крају исте школске године (у јуну) и свију предмета тог разреда. После тога одлучиће се о њихову преласку у старији разред. За ученике поновце ова се казна може изрећи после првог тромесечја. Ако оваки ученици добију на испиту ма и једну слабу оцену, остаће да понављају разред или, ако су поновци, изгубиће право на даље редовно школовање. Изузетак је од овога, ако су слабе оцене из обавезних вештина, а добију из научних предмета толики исти број одличних или врло добрих оцена; у том случају преводе се у старији разред.  Ова казна уноси се у уписницу и ђачку књижицу.

Члан 48. Искључења (чл. 43., ж. и з.) и изгнања (чл. 43. и. и ј.) изриче Наставнички Савет и то: искључења, ако за њих гласају најмање две трећине, а изгнања, ако за њих гласају најмање три четвртине од укупног броја чланова Наставничког Савета. Ове се казне бележе у уписнице, ђачке књижице и уверења.

Члан 49. Свака казна, према величини учлањене кривице, утиче на оцену из владања. Тај се утицај може ублажити или сасвим уништити, ако се ученик доцније очито поправи у владању.

Члан 50. Кад се ова правила објаве у „Службеним Новинама“, престају важити сва правила и наредбе, издане од Министарства Просвете и бивших Покрајинских Управа, у колико се односе на владање и кажњавање ученика средњих и стручних школа.

Министарство Просвете, Одељење за Средњу Наставу, СН Број 11287 од 5. јуна 1925. године.

 

ПОУКЕ О ЧУВАЊУ ЗДРАВЉА

I   Чување тела.

1. За одржавање здравља преко су потребни свеж ваздух и сунчана светлост; стога их пуштај што више у собу у којој живиш, а нарочито у којој спаваш.

2. Очврснућеш ако цело тело често переш хладном водом.

3. Преко лета купај се редовно у текућој води; у води буди највише пола часа, а после купања се добро изатри убрусом, па се онде обуци и загреј ходањем, у хаљинама не сасвим закопчаним.

4. У пољу се крећи што можеш више и живље: играј се, трчи, скачи, гимнастиши, пливај, клизај се, ради у врту. Чувај се претераног клизања и сувишног загревања.

5. Влажно одело, нарочито обућу и чарапе, гледај да што пре пресвучеш и замениш сувим.

6. Буди умерен у јелу и пићу. Нека ти јела и пића не буду ни топлија од твоје унуташње топлоте (+36 C.) нити пак студена. За желудац је шкодљиво ако је вода хладнија од + 10 С., или ако је врела. Једи полако и жваћи добро. Избегавај јако надражљиве зачине (кафу, паприку, бибер, многу со, дуван); не пиј алкохолна пића; непечено и некувано месо не једи.

7. Рано лежи и рано устај.

 

II   Чување органа за дисање.

1. Диши увек на нос; уста нека су ти затворена.

2. Чувај се ваздуха у коме има прашине или који заудара. Не подижи прашину ни у соби ни у пољу.

3. Гледај да по могућству радиш у соби при отвореним прозорима. Зими пак и кад је рђаво време, обнављај собни ваздух више пута преко дана отварањем врата и прозора. Не стој на промаји, нарочито не кад си загрејан.

4. Испирај гушу јутром и вечером; опери уста свежом водом после сваког обеда.

5. Пази да при раду груди не наслањаш и трбух не гњечиш.

 

III   Чување очију.

1. Не читај и не пиши никад у сумраку.

2. Гледај да за време рада седиш обдан на месту одакле ћеш моћи видети део неба и да ти је прозор с лева. Сунчани зраци не смеју ти никад падати на посао који радиш.

3. Лампу не покривај одвећ тамним штитом, и нека ти је најдаље за пола метра пред тобом и мало у лево. Очи се кваре ако светлост трепери или ако читаш за време вожње или лежећи. Нека ти лампа никад није без стаклета и без млечног звона („кугле“).

4. Кад пишеш, нека ти горњи део тела стоји право; не наслањај прса на ивицу стола, а главу нагни само мало напред.

5. Оно на чем пишеш нека ти је према средини груди и тако накренуто да потези падају управно на ивицу од стола.

6. Ако те очи заболе или ти се вид почне кварити, питај одмах лекара; само лекара слушај о томе: јесу ли ти потребне наочари, кад ћеш их носити и који ћеш број наочара узети.

 

IV  Чување ушију.

1. Чувај уши од јаких потреса. Не ударај никог по уву, не вичи другоме на уво.

2. Не чаркај уши ничим шиљатим: пером, чачкалицом итд.

3. Ако ти што падне у уво, извадићеш га пажљиво испирањем ува млаком водом. Али је најбоље потражити одмах лекара.

4. Уђе ли ти у уво каква бубица, нагни одмах главу на другу страну, па у уво сипај полако, капљицама, зејтин, док се буба не угуши.

 

V  Како треба код своје куће седети при читању и писању.

1. Гледа да увек седиш тако да ти прозор или лампа буде с леве стране.

2. Кад пишеш, подвуци столицу под сто толико да је предњи део њен за неколико сантиметара (5-6) под стоном плочом. Седи право и пази да ти груди не додирују ивицу стола.

3. Столица на којој седиш нека ти је толико висока да ти је површина стола наспрам лактова кад руке спустиш.

4. Нека ти ноге стоје на поду целим стопалима; ако ти ноге не додирују под, подметни што под њих (какву клупицу или столицу).

5. Руке нека ти на столу буду скоро до лаката; левом руком држи хартију на којој пишеш и полако је помичи колико ти треба.

6. Кад читаш и кад пишеш, нека су ти очи најмање 35 сантиметара далеко од онога што читаш или пишеш.

 

VI   Како се треба чувати од заразних болести.

1. Сваки ученик који би лежао од заразних болести (богиње, шарлах, дифтерија, велики кашаљ, шуга, врућица, срдобоља, заразна окобоља и др.) не сме долазити у школу, све док не оздрави.

2. Тако исто не сме долазити у школу ни онај ученик који станује у кући у којој има болесника што болује од какве горе поменуте заразне болести, све док болест сасвим не прође.

3. Ученик не сме улазити ни у кућу у којој има болесника од какве заразне болести.

4. Ученик не сме ни сам ни у друштву ићи на погреб умрлим од заразних болести.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top