Порекло лажног цара Шћепана Малог

9. децембра 2012.

коментара: 7

Сарадник портала Порекло Војислав Ананић приредио је причу о једном од најтајанственијих српских владара – Шћепану Малом, за којег никад са сигурношћу није утврђено ко је и одакле је. 

Шћепан Мали, који је владао Црном Гором од 1767. до 1773. године, завио је своје порекло тајанственим велом. Како је с ким разговарао, свакоме је другачије говорио о себи. Некима да је из Аустрије, некима из Требиња, некима да је из Босне, из Далмације, из Јањине, Доње Неретве. Понекад да је Црногорац, затим да је из Мостара, док је само једном – кнезу Долгоруком саопштио да се зове Рајичевић. Овај, по свему необични човек, само је у изузетним приликама уверавао своје саговорнике да је он руски цар Петар III. Изговарао је неке непознате речи, чије значење ни данас нико не може да објасни: “Руд данија танија“ или „Пане ируданија“.

Црна Гора је у то доба била једно примитивно друштво у коме није било никаквог реда. Поред разних кабадахија, постојао је и један број оних који су хтели да се у Црној Гори заведе какав-такав ред. Поред својих приврженика, Шћепан Мали је имао и доста противника, који су подговорени од Млечана или Турака, проносили разноразне гласове о њему у намери да га омрзну код народа. Највише су тврдили да је он обична варалица. Али, осетивши да његова популарност узима све више маха, Шћепан Мали је упутио народу Проглас у ком позива народ Црне Горе да учини добар и трајан мир међу собом и да буде веран српском обреду… Резултат је био такав да је цела Црна Гора, подељена у четири дела, дошла да му заклетвом искаже верност и покорност као свом суверену, и том приликом је склопљен општи мир.

Велике силе – Русија, Турска, Аустрија и Млетачка Република, свака из својих разлога, биле су по први пут у нечем јединствене: Шћепана Малог треба уништити или учинити безопасним. Прва је упутила званичног представника да га протера из Црне Горе, друга је припремала велику војску да га убије, трећа је наређивала својим словенским поданицима да се причувају било какве везе са њим, док се четврта припремала да га отрује. У међувремену, он је носећи белу заставу са црвеним порубом на чијем се копљу пресијавао златни крст, благосиљао народ који је у заносу падао пред њим.

Колико год да се зна о Шћепану Малом, још увек се није утврдило ко је он, откуда је и када дошао у Црну Гору. Неки су тврдили да је 1766. године пристигао у Маине, близу Будве, где се првобитно бавио лечењем болесника. Говорило се да је у Русији 1762. свргнут с престола а затим убијен и сахрањен руски цар Петар III. Но, неки су причали да је после дугог пута од око две године, неки странац Шћепан Мали, дошао у Боку у село Столив, где се задржао обрађујући земљу. После је „непознати“ отишао у Грбаљ, а затим у Црну Гору у село Бјелице, где се поред земљорадње бавио и траварењем. За тога странца, суседно становништво је сматрало да је он заправо руски цар Петар III. Шћепан Мали није постао само црногорски „цар“ него и брдски.

После Василијеве смрти, у Црној Гори се појави необичан човек Стеван Рајчевић, кога прозваше Шћепаном Малим (по старијим историчарима). Међутим, по књизи “Шћепан Мали, загонетка је решена”, од Растислава В. Петровића, загонетна личност је био Јован Стефанов Балевић, који је дошао у Црну Гору 1767. и представио се као руски цар Петар III. Балевић је рођен у Братоножићима, вероватно у Пелевом Бријегу 1728. Владао је Црном Гором скоро две деценије. Након смрти митрополита Василија (1766), владика Сава је намеравао да на његово место доведе свога сестрића Арсенија Пламенца, али није успео јер је наишао на велики отпор, нарочито у Његушима. Међутим, када је Шћепан Мали стекао моћ непосредног господара, наредио је да се Арсеније Пламенац завладичи. Он то није урадио да би удовољио владици Сави, већ да би придобио за себе и своје планове брдска племена, поготово Куче, Васојевиће и Братоножиће, у којима је породица Пламенац уживала велики углед.

Популарност Шћепана Малог се повећавала из дана у дан. Док је Шћепан Мали придобијао Црногорце, и док су му Млечани и Турци радили о глави, он се преко Илије Дрекаловића обрати Кучима, Пиперима и Бјелопавлићима, да му са око 6.000 војника притекну у помоћ када буде затребало. Они су му одговорили: “Ако си прави онај цар московски, спремни смо у било које време да пролијемо крв за краљевску част“.

Шћепан Мали није рачунао само на Црногорце и Брђане, него и на Србе из Босне, да сав православни свет треба да буде уз њега. Колика год да је била моћ Шћепана Малог да сугестивно делује на људе, он ипак не би могао да постигне и постане оно што је био да уз себе од првог дана није имао неколико угледних људи, међу којима се налазио и пећки патријарх Василије Бркић, који је као развлашћен поглавар српске цркве, гоњен од Турака, дошао у ове крајеве. Сазнавши за долазак Шћепана Малог, он се са људима од утицаја свесрдно прихватио посла да наводног цара помогне, тако што ће се од њега начинити личност погодна да се око ње окупи православни свет, који би, уз помоћ Русије, борећи се против Турака, коначно дошао до слободе.

Ако су Црногорци и Брђани били задовољни са Шћепаном Малим, представници млетачке власти у Котору све више су били забринути због њега и његових намера. С једне стране су се плашили Турака за које су знали да се спремају за обрачун с њим, па су веровали да могу угрозити и њихову територију, а с друге стране су рачунали да би самозвани цар једног дана могао напасти њихова утврђења. Котор се обезбеђивао двоструком стражом и ноћу и дању, док је седам галија са потребним оружјем стојало спремно. Осећајући опасност од православних поданика, провидур се припремао да похара Поборе, Браиће и Маине, зато што су оберучке прихватили Шћепана Малог као свога господара, отказујући послушност дужду.

Појава Шћепана Малог у Црној Гори и његова све већа популарност забринула је и руску царицу Катарину Велику. Православна црква је упорно ширила вест да Петар III није убијен. У Русији су сељаци веровали да је њихов цар, кога су сматрали доброчинитељем, не само жив него и да ће се једног дана појавити и спасти их од недаћа које им је наметнуо феудални систем. Што су више обесправљивани царским указима, они су бивали све спремнији за побуну против Катарине Велике, која је скинула с престола свог мужа, а њиховог доброг цара. При таквом стању стигла је до царског двора вест као гром из ведрог неба – цар Петар је жив и ето га усред Црне Горе. Царица је наредила да се Шћепан Мали пошто-пото уклони.Тако је наредила Георгију Мерку, саветнику руског посланства у Бечу да отпутује у Црну Гору и приволи тамошњи народ да протера из своје средине Шћепана Малог. Али, млетачки провидур га је упорно одбијао од тога. Црногорцима је ипак успело да се састану са Мерком, када су изјавили „…да најпре верују у Бога, а онда у Петра III“.

Млетачка Република је имала обзира и према Русији и према Турској, а није хтела да га има и према Црној Гори и Брдима. Знајући за намере Шћепана Малог на окупљању православних, од првог дана је била спремна да му се супростави. У том циљу је, у договору с Турцима, издала наредбу да се Црногорцима и Брђанима забрани сваки саобраћај са њеним градовима и да се никоме не сме дати уточиште на подручју њене државе. Када су Црногорци сазнали за ту наредбу, њихове старешине су се састале на Његушима 1768. и упутиле Протест провидуру, где га и моле да допусти долазак Мерка у Црну Гору.

Основна идеја водиља Шћепана Малог је била ослобођење од Турака и стварање јединствене државе. Тај програм је толико опијао људе да су заиста били спремни у свако доба ускочити и у воду и у ватру за њим. Колико је био снажан што га је створио Шћепан Мали, види се и по томе што су први пут претили Млечанима у Протесту. Шћепану Малом су почели да се прикључују и католици из Конавља. Шћепан Мали није седео скрштених руку. Заводећи ред у Црној Гори, окупљао је око себе све оне који су хтели да му се придруже у рату против Турака, очекујући и помоћ од Русије.

Скадарски санџак-бег је обнародовао да ће за главу Шћепана Малог дати онолико злата колико та глава буде тешка. Тако је један турски слуга, Грк, одлучио да оде код Шћепана Малог и постао му слуга. Кажу да је Шћепан Мали претходно ослепео, јер га је при изградњи једног пута повредила мина. Овај слуга, који му се чинио врло одан, једне вечери, када га је опио и видео да је заспао, одсекао му је главу и ставио у торбу, коју је однео скадарском санџак-бегу и за њу добио обећано злато.

 

ИЗВОР: На основу књиге др Растислава В. Петровића „ПЛЕМЕ КУЧИ 1684 – 1796“, Народна књига, Београд, 1981, Штампарија „ПРОСВЕТА“. Приредио сарадник портала Порекло ВОЈИСЛАВ АНАНИЋ, 9. децембра 2012.

 

 

 

 

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Љубинка

    Не би било лоше на ову тему погедати и сазнања Милорада Екмечића (Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом веку (1492 – 1992), Београд, 2008).

  2. DJuro

    Scepan SImov Vujovic, ili kako hoce danas da ga predstave kao laznog Cara Scepana Malog, je naslednom titulom dosao na vlast kao direktni potomak VUJA RAICEVA( zato su ga i prozivali Raicevic) Vojvode i SPahije Crne gore, koji je zlatnim fermanom od sultana dobio priznanje vlasti , potomka Vojvode Vojina Vojinovica, oca od Altomana koji je djed VUku Manitome Vojinovicu u istoriji poznate MEdje Vuka manitoga.
    Vujo Raicev Vujovic je bio veoma blizak porodicno Kuckim vojvodom Lale , pa od toga i potice ta generacijska povezanost i kasnije pomoc Kuca i Bratonozica Scepanu SImovom.
    Sahranjen u Brcelima(ujcevini) u Crmnici, gdje mu je grob ubrzo oskrnjavljen.

    Njegov djed Nikola-Dragov Vujovic (radi se sve o Vujovicima i Ljubotinama iz Peroja na Istri) je sa Vojvodom Vukom Vujovicem posao u rat na stranu Austrije! U bitci kod Nisa 1736 g. Vojvoda Vuko je smrtno ranjen. Na pitanje austrijskog vojskovodje dali za tog covjeka moze nesto da uradi, receno mu je da on i njegov brat imaju pet sinova i zive veoma tesko.
    Austrijski vojskovodja je te-1739.g. obecao da ce uzeti jednog od njegovih sinova i skolovati ga!!! Po zavrsetku rata ovaj vojskovodja je poslao na Komarno pod Straocom(u kuci najblizoj crkvi), 2. svoja covjeka da ispuni obecanje! Izk raj ognjista gdje su bila okupljena djeca i unucad junaka “njegove” vojske odabrao je nekoliko njih a medju njima i Scepana-Simovog ciji djed Nikola-Dragov je poginuo u tom ratu!? Protekle su decenije a nevolja rodnog kraja je pozvala Scepana da pomogne Crnoj Gori

  3. Vucka Gora

    Evo vam tacno do tancina o porijeku Scepana Malog
    Vojvoda Vuk-Maniti-Markov Vojinovic rodjen 1447. kojeg rodjaci iz okupiranog Vucitrna vode na jos slobodne posjede Vojinovica u Zeti koji se po najvisocijem vrhu posjeda Vojinovica na Sharplanini Ljubotin-u zove LJUBOTIN’ i po feudalnom pravu svome prezimenu dodaje ime teritorije kojom gospodari =LJUBOTINA !!! Svoju preostalu zemlju posle izdaje Crnojevica 1496. (Djuradja i Stevan) brani svom zestinom tako da granice njegovih teritorija Turci pocinju nazivati “MEDJE VUKA MANITOGA” Vlast nad teritorijom je preuzeo 1498 a poginuo je u bitci kod Skadra sa SkenderBegom 1523. Ako su ga NEPRIJATELJI OSLOVLJAVALI sa Vuk-Maniti prijatelji su ga dozivljavali kao “VUJO”=vuk prijatelj ! Moj ogranak od tog vremena nosi prezime VUJOVIC !!!
    -Vojvoda Novak -Vukov Vujovic (1523-1543) nasledjuje svoga oca i nastavlja BESPOSTEDNU BORBU sa Turcima. Poginuo je u boju na LJUBOTINU 1543.
    – Vojvoda.Marko-Novakov Vujovic(1543-1568), kao i njegov otac nastavlja bespostednu borbu za slobodu.
    -Vojvoda Raic-Markov Vujovic (1568-1592) nastavlja zadatak ostavljen od svoga oca i djedova. Godine 1584. ujedinjuje crnogorce, brdjane i hercegovce i obracunava se sa poturcenjacima, sto je kasnije dalo inspiraciju jedom pjesniku, vladici i filozofu da napise djelo u sebi “prilagodjenoj” formi o “ISTRAZI POTURICA” vise od 100.godina kasnije ???!
    – VOJVODA VUJO-RAICEV Vujovic =KNEZ I SPAHIJA od 1592 do 1625. : a) Poglasen za gospodara Crne Gore b) podijelio Crnu Goru na 5.ZUPA sa PRAVIMA I DUZNOSTIMA oblasnih upravitelja. 1604.boj sa Turcima U Ljesko-polju. 1612 boj sa Turcima na Chevu. 1613 boj sa Turcima na Morachi. 1614.DOGOVOR U KUChIMA hriscanskih vladara. 1619.dogovor sa UGARSKIM Knezom Betlenom. 1620. Dogovor u beogradu na kome TURSKI SULTAN predaje Vuju-Raicevu Vujovicu FERMAN kojim mu PRIZNAJE VRHOVNU VLAST U Crnoj Gori (izvor Dr.Branislav Djurdjev) !!!
    -Vojvoda Jovan-Vujov Vujovic=KNEZ I SPAHIJA od 1625 do 1648. je uveo Crnu Goru u KANDIJSKI RAT kao saveznicu Venecije protiv Turske !!! Posle poraza u KANDIJSKOM RATU veliki broj branilaca prije kapitulacije Kandije=Krit je odselio na VENECIJANSKU ISTRU i dobio na poklon kuce i imanja u Istarskom selu PEROJ.
    -Vojvoda Marko-Jovanov Vujovic (1648-1669)ucestvuje u razracunavanju nastalom izmedju “struja” koje su podrzavale proTursku orjentaciju a predvodio ih je sin Vojvode Jovana Martin-Jovanov Vujovic?!
    -Vojvoda Nikola Markov Vujovic proglasa ZUPE ZA NAHIJE a za glavno mjesto u Crnoj Gori proglasava Rijeku (“Crnojevica”)
    -Vojvoda Drago-Nikolin Vujovic KNEZ I SPAHIJA od 1669 do 1695 u nekim istorijski izvorima CANU je zabiljezen kao “HAJDUCKI VOJVODA DRAGO NIKOLI’chic” je dao OGROMAN DOPRINOS SLOBODI Crne Gore !!! Crnu Goru je kao saveznika Venecije uveo U MOREJSKI TAT !!! Na VRTIJELJCI 1685.g. je zadao Turcima veoma tezak udarac a 1687. je OSLOBODIO (Herceg) NOVI i predao ga na upravu Veneciji.. Njegov sin Vojin ostaje da zivi u venezijanskom Novom i od njega je nastala porodica Vojnovica koja je dala vise znacajnih trgovaca i moreplovaca, medju kojima i Admirala VoJnovica, koji je dva puta komandovao sa RUSKOM FLOTOM !!!
    -Niko-Dragov Vujovic je ucestvovao u AUSTRIJSKO TURSKOM ratu na stranu Austrije
    -Simo-Nikov Vujovic takodje svoju viziju slobode pronalazi u jedinom ozbilnom turskom neprijatelju toga vremena Austriji i gine u BOJU KOD NISA 1739. godine
    – Scepan-Mali-Simov je od strane AUSTRIJSKOG OFICIRA u cijoj ceti je poginuo njegov otac Simo poveden na ShKOLOVANJE u AUSTRIJU !!! U Crnu goru se vraca ANONIMNO krijuci svoje porijeklo zbog terora AKTUELNIH VLASTODRZACA u Crnoj Gori, koji su ga KASNIJE (100.godina) PROGLASILI ZA “LAZNI CAR SCEPAN MALI”?!!! Kao “TRAVAR” zahvaljujuci ljudima koji su bili UPUCENI U NJEGOVU SUDBINU, preuzeo je CIVILNU VLAST U CRNOJ GORI1766.godine i OD NJE NAPRAVIO DRZAVU PRAVA I PRAVDE, koju su morali da postuju i VLADIKE i POPOVI jer je ZAKON SCEPANA MALOG BIO JEDNAK ZA SVE !!! Takvo stanje PRAVDE nije odgovaralo ZLOTVORIMA Crne Gore, koji su ga (Scepana-Malog) ZAKLALI NA SPAVANJE 1773. a UBISTVO PRIPISALI NAVODNOM SLUGI GRKU ?! Sahrenjen je u Brcelima
    Od Scepana su dalje Bosko. od Boska Ilija, od Ilije Ivo, od Masan, od Masana Mitar, od Mitra Petar, od Petra Dragan, od Dragana Djuro I Savo !!!

  4. Vucka Gora

    A koga zanima od koga je Vuk-Vujo Vojinovic ( Maniti) neka procita pjesmu Seoba Vojinovica u Crno Goru ( Zeta)

  5. Војислав Ананић

    Балевић Стефановић, Јован, правник, официр, писац (Пелев Бријег, Братоножићи, 1728 — ман. Св. Никола, Брчели, Црмница, 1773)

    Као дечак пао је у турско ропство. Откупио га је сарајевски митрополит и школовао у Сарајеву. Из Сарајева прешао је у Темишвар и 1745. као питомац тамошњег презвитера Пантелејмона Стратимировића отишао на студије у Хале и завршио правни факултет (1750). У Халеу је 1752. штампао своју академску дисертацију из области канонских права и историје цркве. То је била прва филозофска дисертација код Срба. Као свршени правник дошао је у Карловце и постао градски синдик, потом ађутант граничарског капетана Гаврила Новаковића у Банату па поново, око две године, карловачки синдик. Тада је ступио у везу са Русима и правио лажне пасоше за Србе који су, и поред забране, одлазили у Русију. Када је то постало опасно, отишао је у Беч руском посланику Херману Карлу Кајзерлингу који га је као ученог човека и зналца латинског и немачког (а наводно и руског, грчког, влашког и ј евреј ског ј езика), као и познаваоца права, филозофије, математике, геологије, геодезије и астрономије, топло препоручио царици Јелисавети Петровној. Примљен је у руску службу 1757. као капетан хусарског пука у Белој Слободи, али се ускоро вратио у Карловце да би продао имовину и да би породицу превео у Русију, што је и остварио почетком 1759. После распуштања свог хусарског пука прешао је на службу у Сумски, а потом у Харковски хусарски пук, где је стигао до чина секунд-мајора којим је завршио војничку каријеру.
    Познат је само његов „кратки и објективни опис садашњег стања Црне Горе” (Петроград 1757) у 18 сажетих параграфа, састављен на латинском а преведен на руски језик, који се сматра вредним прилогом због географских и етнографских података у њему и опште слике која се у руској дипломатији на основу њега, и њему сличних меморијала, стварала о Црној Гори и Црногорцима.
    Према најновијим истраживањима историчара др Растислава Петровића, загонетни црногорски самозванац Шћепан Мали — био је, заправо, Јован Балевић! Убијен је 1773. у ман. Св. Николе у Брчелима у Црмници.

    ДЕЛА: Dissertatio Philosophica de Propagatione Religionis armara, Halae М^ССБП… publice defendet respondes Boianus Ioannes Stephanowitz Baleowicz Bratonoszicia-Albanus philos. ac iurium cultor; Кратак и објективан опис садашњег стања Црне Горе, у: Растислав Петровић, Владика Данило и владика Сава, Београд 1997, 128—130, 213—216.

    ЛИТЕРАТУРА: Мита Костић, Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбија, Београд 1923, 81— 88; Извештај о доживљајима Симеона Степанова Пишчевића, ЗМСКЈ, књ. IX—X, 1962, 66—69, 77;

    Георгије Михајловић, Српска биоблиографија XIX века, Београд 1964; Милорад Павић, Историја српске књижевности барокног доба XVII и XVIII века, Београд 1970; Боривоје Маринковић, Вести о Јовану Стефановићу Баловићу, ЗМСИ, св. 1, 1975, 196—197; Мирослав Пантић, Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века, Београд 1990; Растислав Петровић, Владика Данило и владика Сава, Београд 1997, 126—132; В. Ј. Костјашов, Нова сведочења о животу Јована Балевића, ЗМСИ, св. 57, 1997; Растислав В. Петровић, ШћепанМали, загонетка јерешена, Београд 2001.

    Славко Гавриловић

  6. dr

    Bice zanimljivo ako znamo da bratstvo Balevica ima rijetku haplo grupu Q a da je grob Šćepana malog kod crkve u manastiru Brčeli.Već su vršene ekshumacije i dnk testiranja(Rusi) uzoraka jedne od grobnica .Intreresantno da se Šćepan navodno dovodio u vezu sa Balšićima iz Kroje u Albaniji pa pada u oči sličnost prezimena sa potencijalnim identitetom Balevića ,Baljevića ,Balovica,Baleovica Jovana kako se različito nalazi u njegovim biografijama.Jovan nije nesklon manipulacijama obzirom da je kao sindikus u Sremskim Karlovcima izdavao lažne pasoše za iseljenje u Rusiju.

  7. Šćepan mali je definitivno od Vujovića sa Komarna jer su oni vladali u kontinuitetu od1498 do 1748 g u staroj cg. Trebate za više info konsultovati naučnu knjigu “Čast i Vlast” od hadži Vuka Vujovića.