Saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić priredio je priču o jednom od najtajanstvenijih srpskih vladara – Šćepanu Malom, za kojeg nikad sa sigurnošću nije utvrđeno ko je i odakle je.
Šćepan Mali, koji je vladao Crnom Gorom od 1767. do 1773. godine, zavio je svoje poreklo tajanstvenim velom. Kako je s kim razgovarao, svakome je drugačije govorio o sebi. Nekima da je iz Austrije, nekima iz Trebinja, nekima da je iz Bosne, iz Dalmacije, iz Janjine, Donje Neretve. Ponekad da je Crnogorac, zatim da je iz Mostara, dok je samo jednom – knezu Dolgorukom saopštio da se zove Rajičević. Ovaj, po svemu neobični čovek, samo je u izuzetnim prilikama uveravao svoje sagovornike da je on ruski car Petar III. Izgovarao je neke nepoznate reči, čije značenje ni danas niko ne može da objasni: “Rud danija tanija“ ili „Pane irudanija“.
Crna Gora je u to doba bila jedno primitivno društvo u kome nije bilo nikakvog reda. Pored raznih kabadahija, postojao je i jedan broj onih koji su hteli da se u Crnoj Gori zavede kakav-takav red. Pored svojih privrženika, Šćepan Mali je imao i dosta protivnika, koji su podgovoreni od Mlečana ili Turaka, pronosili raznorazne glasove o njemu u nameri da ga omrznu kod naroda. Najviše su tvrdili da je on obična varalica. Ali, osetivši da njegova popularnost uzima sve više maha, Šćepan Mali je uputio narodu Proglas u kom poziva narod Crne Gore da učini dobar i trajan mir među sobom i da bude veran srpskom obredu… Rezultat je bio takav da je cela Crna Gora, podeljena u četiri dela, došla da mu zakletvom iskaže vernost i pokornost kao svom suverenu, i tom prilikom je sklopljen opšti mir.
Velike sile – Rusija, Turska, Austrija i Mletačka Republika, svaka iz svojih razloga, bile su po prvi put u nečem jedinstvene: Šćepana Malog treba uništiti ili učiniti bezopasnim. Prva je uputila zvaničnog predstavnika da ga protera iz Crne Gore, druga je pripremala veliku vojsku da ga ubije, treća je naređivala svojim slovenskim podanicima da se pričuvaju bilo kakve veze sa njim, dok se četvrta pripremala da ga otruje. U međuvremenu, on je noseći belu zastavu sa crvenim porubom na čijem se koplju presijavao zlatni krst, blagosiljao narod koji je u zanosu padao pred njim.
Koliko god da se zna o Šćepanu Malom, još uvek se nije utvrdilo ko je on, otkuda je i kada došao u Crnu Goru. Neki su tvrdili da je 1766. godine pristigao u Maine, blizu Budve, gde se prvobitno bavio lečenjem bolesnika. Govorilo se da je u Rusiji 1762. svrgnut s prestola a zatim ubijen i sahranjen ruski car Petar III. No, neki su pričali da je posle dugog puta od oko dve godine, neki stranac Šćepan Mali, došao u Boku u selo Stoliv, gde se zadržao obrađujući zemlju. Posle je „nepoznati“ otišao u Grbalj, a zatim u Crnu Goru u selo Bjelice, gde se pored zemljoradnje bavio i travarenjem. Za toga stranca, susedno stanovništvo je smatralo da je on zapravo ruski car Petar III. Šćepan Mali nije postao samo crnogorski „car“ nego i brdski.
Posle Vasilijeve smrti, u Crnoj Gori se pojavi neobičan čovek Stevan Rajčević, koga prozvaše Šćepanom Malim (po starijim istoričarima). Međutim, po knjizi “Šćepan Mali, zagonetka je rešena”, od Rastislava V. Petrovića, zagonetna ličnost je bio Jovan Stefanov Balević, koji je došao u Crnu Goru 1767. i predstavio se kao ruski car Petar III. Balević je rođen u Bratonožićima, verovatno u Pelevom Brijegu 1728. Vladao je Crnom Gorom skoro dve decenije. Nakon smrti mitropolita Vasilija (1766), vladika Sava je nameravao da na njegovo mesto dovede svoga sestrića Arsenija Plamenca, ali nije uspeo jer je naišao na veliki otpor, naročito u Njegušima. Međutim, kada je Šćepan Mali stekao moć neposrednog gospodara, naredio je da se Arsenije Plamenac zavladiči. On to nije uradio da bi udovoljio vladici Savi, već da bi pridobio za sebe i svoje planove brdska plemena, pogotovo Kuče, Vasojeviće i Bratonožiće, u kojima je porodica Plamenac uživala veliki ugled.
Popularnost Šćepana Malog se povećavala iz dana u dan. Dok je Šćepan Mali pridobijao Crnogorce, i dok su mu Mlečani i Turci radili o glavi, on se preko Ilije Drekalovića obrati Kučima, Piperima i Bjelopavlićima, da mu sa oko 6.000 vojnika priteknu u pomoć kada bude zatrebalo. Oni su mu odgovorili: “Ako si pravi onaj car moskovski, spremni smo u bilo koje vreme da prolijemo krv za kraljevsku čast“.
Šćepan Mali nije računao samo na Crnogorce i Brđane, nego i na Srbe iz Bosne, da sav pravoslavni svet treba da bude uz njega. Kolika god da je bila moć Šćepana Malog da sugestivno deluje na ljude, on ipak ne bi mogao da postigne i postane ono što je bio da uz sebe od prvog dana nije imao nekoliko uglednih ljudi, među kojima se nalazio i pećki patrijarh Vasilije Brkić, koji je kao razvlašćen poglavar srpske crkve, gonjen od Turaka, došao u ove krajeve. Saznavši za dolazak Šćepana Malog, on se sa ljudima od uticaja svesrdno prihvatio posla da navodnog cara pomogne, tako što će se od njega načiniti ličnost pogodna da se oko nje okupi pravoslavni svet, koji bi, uz pomoć Rusije, boreći se protiv Turaka, konačno došao do slobode.
Ako su Crnogorci i Brđani bili zadovoljni sa Šćepanom Malim, predstavnici mletačke vlasti u Kotoru sve više su bili zabrinuti zbog njega i njegovih namera. S jedne strane su se plašili Turaka za koje su znali da se spremaju za obračun s njim, pa su verovali da mogu ugroziti i njihovu teritoriju, a s druge strane su računali da bi samozvani car jednog dana mogao napasti njihova utvrđenja. Kotor se obezbeđivao dvostrukom stražom i noću i danju, dok je sedam galija sa potrebnim oružjem stojalo spremno. Osećajući opasnost od pravoslavnih podanika, providur se pripremao da pohara Pobore, Braiće i Maine, zato što su oberučke prihvatili Šćepana Malog kao svoga gospodara, otkazujući poslušnost duždu.
Pojava Šćepana Malog u Crnoj Gori i njegova sve veća popularnost zabrinula je i rusku caricu Katarinu Veliku. Pravoslavna crkva je uporno širila vest da Petar III nije ubijen. U Rusiji su seljaci verovali da je njihov car, koga su smatrali dobročiniteljem, ne samo živ nego i da će se jednog dana pojaviti i spasti ih od nedaća koje im je nametnuo feudalni sistem. Što su više obespravljivani carskim ukazima, oni su bivali sve spremniji za pobunu protiv Katarine Velike, koja je skinula s prestola svog muža, a njihovog dobrog cara. Pri takvom stanju stigla je do carskog dvora vest kao grom iz vedrog neba – car Petar je živ i eto ga usred Crne Gore. Carica je naredila da se Šćepan Mali pošto-poto ukloni.Tako je naredila Georgiju Merku, savetniku ruskog poslanstva u Beču da otputuje u Crnu Goru i privoli tamošnji narod da protera iz svoje sredine Šćepana Malog. Ali, mletački providur ga je uporno odbijao od toga. Crnogorcima je ipak uspelo da se sastanu sa Merkom, kada su izjavili „…da najpre veruju u Boga, a onda u Petra III“.
Mletačka Republika je imala obzira i prema Rusiji i prema Turskoj, a nije htela da ga ima i prema Crnoj Gori i Brdima. Znajući za namere Šćepana Malog na okupljanju pravoslavnih, od prvog dana je bila spremna da mu se suprostavi. U tom cilju je, u dogovoru s Turcima, izdala naredbu da se Crnogorcima i Brđanima zabrani svaki saobraćaj sa njenim gradovima i da se nikome ne sme dati utočište na području njene države. Kada su Crnogorci saznali za tu naredbu, njihove starešine su se sastale na Njegušima 1768. i uputile Protest providuru, gde ga i mole da dopusti dolazak Merka u Crnu Goru.
Osnovna ideja vodilja Šćepana Malog je bila oslobođenje od Turaka i stvaranje jedinstvene države. Taj program je toliko opijao ljude da su zaista bili spremni u svako doba uskočiti i u vodu i u vatru za njim. Koliko je bio snažan što ga je stvorio Šćepan Mali, vidi se i po tome što su prvi put pretili Mlečanima u Protestu. Šćepanu Malom su počeli da se priključuju i katolici iz Konavlja. Šćepan Mali nije sedeo skrštenih ruku. Zavodeći red u Crnoj Gori, okupljao je oko sebe sve one koji su hteli da mu se pridruže u ratu protiv Turaka, očekujući i pomoć od Rusije.
Skadarski sandžak-beg je obnarodovao da će za glavu Šćepana Malog dati onoliko zlata koliko ta glava bude teška. Tako je jedan turski sluga, Grk, odlučio da ode kod Šćepana Malog i postao mu sluga. Kažu da je Šćepan Mali prethodno oslepeo, jer ga je pri izgradnji jednog puta povredila mina. Ovaj sluga, koji mu se činio vrlo odan, jedne večeri, kada ga je opio i video da je zaspao, odsekao mu je glavu i stavio u torbu, koju je odneo skadarskom sandžak-begu i za nju dobio obećano zlato.
IZVOR: Na osnovu knjige dr Rastislava V. Petrovića „PLEME KUČI 1684 – 1796“, Narodna knjiga, Beograd, 1981, Štamparija „PROSVETA“. Priredio saradnik portala Poreklo VOJISLAV ANANIĆ, 9. decembra 2012.
9. decembar 2012. u 21:48
Ljubinka
Ne bi bilo loše na ovu temu pogedati i saznanja Milorada Ekmečića (Dugo kretanje između klanja i oranja. Istorija Srba u Novom veku (1492 – 1992), Beograd, 2008).
16. oktobar 2015. u 03:51
DJuro
Scepan SImov Vujovic, ili kako hoce danas da ga predstave kao laznog Cara Scepana Malog, je naslednom titulom dosao na vlast kao direktni potomak VUJA RAICEVA( zato su ga i prozivali Raicevic) Vojvode i SPahije Crne gore, koji je zlatnim fermanom od sultana dobio priznanje vlasti , potomka Vojvode Vojina Vojinovica, oca od Altomana koji je djed VUku Manitome Vojinovicu u istoriji poznate MEdje Vuka manitoga.
Vujo Raicev Vujovic je bio veoma blizak porodicno Kuckim vojvodom Lale , pa od toga i potice ta generacijska povezanost i kasnije pomoc Kuca i Bratonozica Scepanu SImovom.
Sahranjen u Brcelima(ujcevini) u Crmnici, gdje mu je grob ubrzo oskrnjavljen.
Njegov djed Nikola-Dragov Vujovic (radi se sve o Vujovicima i Ljubotinama iz Peroja na Istri) je sa Vojvodom Vukom Vujovicem posao u rat na stranu Austrije! U bitci kod Nisa 1736 g. Vojvoda Vuko je smrtno ranjen. Na pitanje austrijskog vojskovodje dali za tog covjeka moze nesto da uradi, receno mu je da on i njegov brat imaju pet sinova i zive veoma tesko.
Austrijski vojskovodja je te-1739.g. obecao da ce uzeti jednog od njegovih sinova i skolovati ga!!! Po zavrsetku rata ovaj vojskovodja je poslao na Komarno pod Straocom(u kuci najblizoj crkvi), 2. svoja covjeka da ispuni obecanje! Izk raj ognjista gdje su bila okupljena djeca i unucad junaka “njegove” vojske odabrao je nekoliko njih a medju njima i Scepana-Simovog ciji djed Nikola-Dragov je poginuo u tom ratu!? Protekle su decenije a nevolja rodnog kraja je pozvala Scepana da pomogne Crnoj Gori
26. januar 2016. u 00:40
Vucka Gora
Evo vam tacno do tancina o porijeku Scepana Malog
Vojvoda Vuk-Maniti-Markov Vojinovic rodjen 1447. kojeg rodjaci iz okupiranog Vucitrna vode na jos slobodne posjede Vojinovica u Zeti koji se po najvisocijem vrhu posjeda Vojinovica na Sharplanini Ljubotin-u zove LJUBOTIN’ i po feudalnom pravu svome prezimenu dodaje ime teritorije kojom gospodari =LJUBOTINA !!! Svoju preostalu zemlju posle izdaje Crnojevica 1496. (Djuradja i Stevan) brani svom zestinom tako da granice njegovih teritorija Turci pocinju nazivati “MEDJE VUKA MANITOGA” Vlast nad teritorijom je preuzeo 1498 a poginuo je u bitci kod Skadra sa SkenderBegom 1523. Ako su ga NEPRIJATELJI OSLOVLJAVALI sa Vuk-Maniti prijatelji su ga dozivljavali kao “VUJO”=vuk prijatelj ! Moj ogranak od tog vremena nosi prezime VUJOVIC !!!
-Vojvoda Novak -Vukov Vujovic (1523-1543) nasledjuje svoga oca i nastavlja BESPOSTEDNU BORBU sa Turcima. Poginuo je u boju na LJUBOTINU 1543.
– Vojvoda.Marko-Novakov Vujovic(1543-1568), kao i njegov otac nastavlja bespostednu borbu za slobodu.
-Vojvoda Raic-Markov Vujovic (1568-1592) nastavlja zadatak ostavljen od svoga oca i djedova. Godine 1584. ujedinjuje crnogorce, brdjane i hercegovce i obracunava se sa poturcenjacima, sto je kasnije dalo inspiraciju jedom pjesniku, vladici i filozofu da napise djelo u sebi “prilagodjenoj” formi o “ISTRAZI POTURICA” vise od 100.godina kasnije ???!
– VOJVODA VUJO-RAICEV Vujovic =KNEZ I SPAHIJA od 1592 do 1625. : a) Poglasen za gospodara Crne Gore b) podijelio Crnu Goru na 5.ZUPA sa PRAVIMA I DUZNOSTIMA oblasnih upravitelja. 1604.boj sa Turcima U Ljesko-polju. 1612 boj sa Turcima na Chevu. 1613 boj sa Turcima na Morachi. 1614.DOGOVOR U KUChIMA hriscanskih vladara. 1619.dogovor sa UGARSKIM Knezom Betlenom. 1620. Dogovor u beogradu na kome TURSKI SULTAN predaje Vuju-Raicevu Vujovicu FERMAN kojim mu PRIZNAJE VRHOVNU VLAST U Crnoj Gori (izvor Dr.Branislav Djurdjev) !!!
-Vojvoda Jovan-Vujov Vujovic=KNEZ I SPAHIJA od 1625 do 1648. je uveo Crnu Goru u KANDIJSKI RAT kao saveznicu Venecije protiv Turske !!! Posle poraza u KANDIJSKOM RATU veliki broj branilaca prije kapitulacije Kandije=Krit je odselio na VENECIJANSKU ISTRU i dobio na poklon kuce i imanja u Istarskom selu PEROJ.
-Vojvoda Marko-Jovanov Vujovic (1648-1669)ucestvuje u razracunavanju nastalom izmedju “struja” koje su podrzavale proTursku orjentaciju a predvodio ih je sin Vojvode Jovana Martin-Jovanov Vujovic?!
-Vojvoda Nikola Markov Vujovic proglasa ZUPE ZA NAHIJE a za glavno mjesto u Crnoj Gori proglasava Rijeku (“Crnojevica”)
-Vojvoda Drago-Nikolin Vujovic KNEZ I SPAHIJA od 1669 do 1695 u nekim istorijski izvorima CANU je zabiljezen kao “HAJDUCKI VOJVODA DRAGO NIKOLI’chic” je dao OGROMAN DOPRINOS SLOBODI Crne Gore !!! Crnu Goru je kao saveznika Venecije uveo U MOREJSKI TAT !!! Na VRTIJELJCI 1685.g. je zadao Turcima veoma tezak udarac a 1687. je OSLOBODIO (Herceg) NOVI i predao ga na upravu Veneciji.. Njegov sin Vojin ostaje da zivi u venezijanskom Novom i od njega je nastala porodica Vojnovica koja je dala vise znacajnih trgovaca i moreplovaca, medju kojima i Admirala VoJnovica, koji je dva puta komandovao sa RUSKOM FLOTOM !!!
-Niko-Dragov Vujovic je ucestvovao u AUSTRIJSKO TURSKOM ratu na stranu Austrije
-Simo-Nikov Vujovic takodje svoju viziju slobode pronalazi u jedinom ozbilnom turskom neprijatelju toga vremena Austriji i gine u BOJU KOD NISA 1739. godine
– Scepan-Mali-Simov je od strane AUSTRIJSKOG OFICIRA u cijoj ceti je poginuo njegov otac Simo poveden na ShKOLOVANJE u AUSTRIJU !!! U Crnu goru se vraca ANONIMNO krijuci svoje porijeklo zbog terora AKTUELNIH VLASTODRZACA u Crnoj Gori, koji su ga KASNIJE (100.godina) PROGLASILI ZA “LAZNI CAR SCEPAN MALI”?!!! Kao “TRAVAR” zahvaljujuci ljudima koji su bili UPUCENI U NJEGOVU SUDBINU, preuzeo je CIVILNU VLAST U CRNOJ GORI1766.godine i OD NJE NAPRAVIO DRZAVU PRAVA I PRAVDE, koju su morali da postuju i VLADIKE i POPOVI jer je ZAKON SCEPANA MALOG BIO JEDNAK ZA SVE !!! Takvo stanje PRAVDE nije odgovaralo ZLOTVORIMA Crne Gore, koji su ga (Scepana-Malog) ZAKLALI NA SPAVANJE 1773. a UBISTVO PRIPISALI NAVODNOM SLUGI GRKU ?! Sahrenjen je u Brcelima
Od Scepana su dalje Bosko. od Boska Ilija, od Ilije Ivo, od Masan, od Masana Mitar, od Mitra Petar, od Petra Dragan, od Dragana Djuro I Savo !!!
26. januar 2016. u 00:41
Vucka Gora
A koga zanima od koga je Vuk-Vujo Vojinovic ( Maniti) neka procita pjesmu Seoba Vojinovica u Crno Goru ( Zeta)
18. novembar 2017. u 19:13
Vojislav Ananić
Balević Stefanović, Jovan, pravnik, oficir, pisac (Pelev Brijeg, Bratonožići, 1728 — man. Sv. Nikola, Brčeli, Crmnica, 1773)
Kao dečak pao je u tursko ropstvo. Otkupio ga je sarajevski mitropolit i školovao u Sarajevu. Iz Sarajeva prešao je u Temišvar i 1745. kao pitomac tamošnjeg prezvitera Pantelejmona Stratimirovića otišao na studije u Hale i završio pravni fakultet (1750). U Haleu je 1752. štampao svoju akademsku disertaciju iz oblasti kanonskih prava i istorije crkve. To je bila prva filozofska disertacija kod Srba. Kao svršeni pravnik došao je u Karlovce i postao gradski sindik, potom ađutant graničarskog kapetana Gavrila Novakovića u Banatu pa ponovo, oko dve godine, karlovački sindik. Tada je stupio u vezu sa Rusima i pravio lažne pasoše za Srbe koji su, i pored zabrane, odlazili u Rusiju. Kada je to postalo opasno, otišao je u Beč ruskom poslaniku Hermanu Karlu Kajzerlingu koji ga je kao učenog čoveka i znalca latinskog i nemačkog (a navodno i ruskog, grčkog, vlaškog i j evrej skog j ezika), kao i poznavaoca prava, filozofije, matematike, geologije, geodezije i astronomije, toplo preporučio carici Jelisaveti Petrovnoj. Primljen je u rusku službu 1757. kao kapetan husarskog puka u Beloj Slobodi, ali se uskoro vratio u Karlovce da bi prodao imovinu i da bi porodicu preveo u Rusiju, što je i ostvario početkom 1759. Posle raspuštanja svog husarskog puka prešao je na službu u Sumski, a potom u Harkovski husarski puk, gde je stigao do čina sekund-majora kojim je završio vojničku karijeru.
Poznat je samo njegov „kratki i objektivni opis sadašnjeg stanja Crne Gore” (Petrograd 1757) u 18 sažetih paragrafa, sastavljen na latinskom a preveden na ruski jezik, koji se smatra vrednim prilogom zbog geografskih i etnografskih podataka u njemu i opšte slike koja se u ruskoj diplomatiji na osnovu njega, i njemu sličnih memorijala, stvarala o Crnoj Gori i Crnogorcima.
Prema najnovijim istraživanjima istoričara dr Rastislava Petrovića, zagonetni crnogorski samozvanac Šćepan Mali — bio je, zapravo, Jovan Balević! Ubijen je 1773. u man. Sv. Nikole u Brčelima u Crmnici.
DELA: Dissertatio Philosophica de Propagatione Religionis armara, Halae M^SSBP… publice defendet respondes Boianus Ioannes Stephanowitz Baleowicz Bratonoszicia-Albanus philos. ac iurium cultor; Kratak i objektivan opis sadašnjeg stanja Crne Gore, u: Rastislav Petrović, Vladika Danilo i vladika Sava, Beograd 1997, 128—130, 213—216.
LITERATURA: Mita Kostić, Srpska naselja u Rusiji: Nova Srbija i Slavenosrbija, Beograd 1923, 81— 88; Izveštaj o doživljajima Simeona Stepanova Piščevića, ZMSKJ, knj. IX—X, 1962, 66—69, 77;
Georgije Mihajlović, Srpska biobliografija XIX veka, Beograd 1964; Milorad Pavić, Istorija srpske književnosti baroknog doba XVII i XVIII veka, Beograd 1970; Borivoje Marinković, Vesti o Jovanu Stefanoviću Baloviću, ZMSI, sv. 1, 1975, 196—197; Miroslav Pantić, Književnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka, Beograd 1990; Rastislav Petrović, Vladika Danilo i vladika Sava, Beograd 1997, 126—132; V. J. Kostjašov, Nova svedočenja o životu Jovana Balevića, ZMSI, sv. 57, 1997; Rastislav V. Petrović, ŠćepanMali, zagonetka jerešena, Beograd 2001.
Slavko Gavrilović
3. septembar 2019. u 18:58
dr
Bice zanimljivo ako znamo da bratstvo Balevica ima rijetku haplo grupu Q a da je grob Šćepana malog kod crkve u manastiru Brčeli.Već su vršene ekshumacije i dnk testiranja(Rusi) uzoraka jedne od grobnica .Intreresantno da se Šćepan navodno dovodio u vezu sa Balšićima iz Kroje u Albaniji pa pada u oči sličnost prezimena sa potencijalnim identitetom Balevića ,Baljevića ,Balovica,Baleovica Jovana kako se različito nalazi u njegovim biografijama.Jovan nije nesklon manipulacijama obzirom da je kao sindikus u Sremskim Karlovcima izdavao lažne pasoše za iseljenje u Rusiju.
31. mart 2020. u 14:58
Todor
Šćepan mali je definitivno od Vujovića sa Komarna jer su oni vladali u kontinuitetu od1498 do 1748 g u staroj cg. Trebate za više info konsultovati naučnu knjigu “Čast i Vlast” od hadži Vuka Vujovića.