Азбучник имена (1837-1842) из књига крштених, венчаних и умрлих крушевачке цркве Лазарице

7. новембар 2012.

коментара: 1

Сарадник портала Порекло из Крушевца Милош Стојадиновић послао нам је чланак проте Драгића Илића “Азбучник имена (1837 – 1842) из књига крушевачке цркве Лазарице”.

НАПОМЕНА: Матичне књиге из цркве Лазарице (на слици десно) се данас налазе у крушевачком Архиву

Путописац, геолог, Ами Буе посетио је Крушевац 1836. године. Он је тада записао: ”Крушевац има више од 358 кућа и 1.417 становника, док је пре 1836. године бројао мање од 1.000 становника и био сведен од почетка управе Турака на један или два сокака у подножију мале висоравни на којој се налази двор кнеза Лазара” (Адам Стошић, Под небом Крушевца, стр. 278). У Крушевцу је тада било и несрпског становништва. Буе је забележио: ”Од припајања крушевачког округа Србији 1833. године, Турци су остали у Крушевцу и настањивали су једну мрачну и прљаву улицу снабдевену радњама. На њеном крају налазило се неколико колиба покривених лишћем у којима су становали Цигани” (н. д., стр. 278). Даље Ами Буе извештава своје читаоце: ”у Крушевачком округу има 2 вароши, 66 села, 4 реке, 3.294 кућа и 18.873 становника”. Седам година пре њега, 1829. године, путописац Пирх је стигао до Јасике. Границу са Турском није прелазио из безбедоносних разлога, али је известио да је Јасика лепа, а Крушевац је паланка (н. д., стр. 277.).

Први попис становништа од Турака ослобођеног Крушевца био је 1834. године (Попис Министарства финансија збирни тефтер – арачки протокол из 1834. године за варош Крушевац). Тада је пописано 139 кућа у Крушевцу. Први је на списку кмет Мијаило Јовановић, стар 35 година, и његи синови: Никола, 5 година, и Урош, 1. Други је Петко Рајковић, 56, син Павле, 22, син Стојан, 14, син Филип, 12, син Стеван, 5, слуга Манојло, 40, слугин син Сибин, 7, слугин син Јоца, 3. Последњи на списку Крушевљана, кућа 139-та, је Стеван, бојаџија, стар 25 година. У овом попису Крушевљана заступљени су поред домаћина куће и његових синова, слугу и њихових синова, још: пасторци, ортаци, браћа и полубраћа, братанци, унучад, један чобанин у кући 59-ој, и један чирак у кући 112-ој, (шегрт, ученик, момак; чираци су и они који разносе мекану ћерамиду и циглу, Речник Матице српске). Свега је пописано 337 Крушевљана. Крушевљанке нису заступљене у овом Збирном тефтеру. Једини писани траг о Крушевљанкама, првих година после ослобођена од Турака (1833), остао је у црквеним протоколима, који се воде од 1837. године у Цркви Лазарици (или Црква Рождества Пресвете Богородице у Крушевцу). У овим књигама заступљена су и околна места: Паруновац, Пасјак, Текије, Гаглово, Ново Село, Мали Шиљеговац, Дедина, Макрешане, Бивоље, Трмчаре, Мудраковац, Степош, Вучак, Лазарица, Читлук… јер су ова насеља парохијски припадала Цркви Лазарици – једином храму у широком географском кругу: од Велике Врбнице (Црква свети Никола, 1821. година), до храмова које је обновио архимандрит светоромански Сава Петровић: Манастир Наупаре (1835. године), црква у Каонику (1825-1828), и Манастир свети Роман.

Према књизи Попис становништва у Краљевини Србији 31. децембра 1890. године, штампаној у Београду 1892. године, у издању статистичког одељења Министарства народне привреде, Крушевац је имао 1.208 кућа, са 3.569 мушких и 2.429 женских житеља. У исто доба у Крушевцу је било 8 породичних задруга са 16 до 20 чланова, 22 са 11 до 15 чланова и 372 са 6 до 10 чланова домаћинства. Рођених Крушевљана било је 3.259, а из других места у Србији 2.030, из других држава било је 709 Крушевљана. Најмлађих Крушевљана од 1-не до 5 година било је највише: 792, оних од од 51-ну до 55 година било је 165, а од 71-не до 75 година било их је 26. Крушевац је припадао Расинском срезу у коме је живело 5.998 душа варошког становништва, а сеоског је било 35.738. Крушевљанки старијих од 15 година било је 279 неудатих, 943 удатих, 274 удовица, 15 разведених. У Крушевцу је тада било Срба 5.565, других народности 433, православне вере 5.765, неправославних 233. Расински срез имао је 7 варошких и 13 сеоских свештеника, који су од овог занимања издржавали 97 чланова својих породица. Неписмених Крушевљана било је 1.632, а Крушевљанки 1.630. У Расинском срезу од 35.738 сеоских становника неписмених је било 33.602. Два житеља вароши Крушевац, оба пола, била су луда.

Матичне књиге Цркве Лазарице, као и остале протоколе Српске православне цркве, после Другог светског рата узела је комунистичка власт ”на преписивање”. Данас се чувају у Историјском архиву Крушевац. Прошле године влада Србије је донела уредбу о враћању ових књига власнику – Српској цркви. Повратак црквених протокола започео је у Владимирцима тако што су тамошњој цркви враћене њене Матичне књиге. У Крушевцу још није поступљено по владиној уредби.

Протокол крштених Цркве Лазарице (1837-1843) започиње са крштењем Милеве, кћерке Николе и Магдалене, житеља крушевачких, која је рођена 2. 12. 1836. године у Крушевцу. Она је крштена 7. 1. 1837. године од протојереја Милована Протића. Кума је била Стана из Крушевца. Потом су у ову књигу уписани житељи: крушевачки: Катарина, Љубица, Настасија, али и макрешански: Ристина, лазарички: Никодина, пасјачки: Живадин… Књига крштених Цркве Лазарице (1837-1843) има 396 страна, са 1.188 новокрштених имена. Последње новокрштено име унето је у ову књигу октобра 1843. године.

Протокол венчаних (1837-1849) започиње са венчањем Николе Мијаиловића, житеља макрешанског, и Марије, кћерке Младена, житеља ломничког. Венчао их је јереј Павле дедински 7. 1. 1837. године у Цркви Лазарици. Кум је био Пурко Митровић из Макрешана. Потом су у ову књигу уписани житељи Гаглова: Мијаило Стевановић, Текија: Илија Радовановић, Лазарице: Василије Николић, Крушевца: Сима Зорић, Мудраковца: Милко Степановић, Паруновца: Јанко Ивковић, Крушевца: Стефан Поповић, Лазарице: Сима Јовановић, Паруновца: Цветко Стојановић… Књига венчаних Цркве Лазарице (1837-1849) има 120 страна, са 720 венчања.

Протокол умрлих (1837-1849) започиње са опелом Михаила Павловића, житеља Крушевачког, који је преминуо 1. 1. 1837. године. Њега је опевао протојереј Милован Протић 2. 1. 1837. године. Да ли је тај Михаило Павловић рођен у Крушевцу не можемо знати, али је он у Крушевцу живео и пре 1837. године. Потом су у ову књигу уписани житељи: Бивоља: Прокопије Степановић, Крушевца: Павле, Јанко, Лазарице: Станоје Миловановић, Ђорђе-Грк, Макрешана: Достана, Паруновца: Стана, младенец, Читлука: Синђелија Милошева, Крушевца: Ружица… Књига умрлих Цркве Лазарице (1837-1849) има 354 страна, са 1.062 имена преминулих. Последња сахрана је унета у ову књигу 29. 6. 1849. године.

У ове три књиге записано је 2.970 црквених обреда (крштења, венчања и опела).

Општина Крушевац је подржала израду пројекта АЗБУЧНИК ИМЕНА (1837-1842) ИЗ КЊИГА: КРШТЕНИХ, ВЕНЧАНИХ И УМРЛИХ ЦРКВЕ ЛАЗАРИЦЕ, који доноси, први пут, петогодишњи преглед становништва Крушевца и његове околине – после ослобођења од Турака.

 Портал Порекло даје вам линк ка комплетном списку (документ је у ПДФ формату):

Азбучник имена из књига крштених, венчаних и умрлих крушевачке Лазарице

ПРИРЕДИО:  Милош Стојадиновић из Крушевца

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Bozidar Miljkovic

    Postovani molim vas da mi posaljete e mail Milosa Stojadinovica iz Krusevca,pozdrav Bozidar Miljkovic iz Leskovca.