На данашњи дан: Умро Миодраг Петровић Чкаља

20. октобра 2012.

коментара: 0

20. октобра 2003. – Умро је српски глумац Миодраг Петровић Чкаља, један од највећих комичара српског и југословенског глумишта.

Миодраг Петровић је рођен 1. априла 1924. године у Крушевцу. Био је четврто дете Чедомира и Христине – Тине Петровић. Судбина је хтела да се највећи комичар бивше Југославије роди 1. априла, на дан шале. Породица Петровић живела је у Балшићевој улици у Крушевцу. У родном граду завршио је гимназију, где је и почео да се бави глумом – у драмској секцији.

У време Другог светског рата налазио се Културно-просветној екипи 47. дивизије НОВЈ. Након рата и демобилизације уписује студије ветерине у Београду. Наставља да се бави глумом у КУД „Иво Лола Рибар“.

Године 1946. постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији „Весело вече“. Од 1951. до 1977. године био је члан Хумористичког позоришта у Београду. Глуми и у првој серији Телевизије Београд – „Сервисна станица“, од 1959. године. У тој серији се прославио тумачећи лик кувара Јордана. У позоришту, између осталог, игра у представи „Бог је умро узалуд“ (снимљен и филм) и антологијској комедији Драгутина Добричанина „Заједнички стан“ (касније је снимљена и ТВ верзија).

Од 1976. године имао је статус слободног уметника.

Остварио је велики број улога на филму и у ТВ серијама. Најбоље улоге остварио је у серијама “Сервисна станица” (1959), “Љубав на сеоски начин” (1970), “Камионџије” (1972), “Врућ ветар” (1980) и “Камионџије 2” (1983), као и у филмовима “Орлови рано лете” (1966), “Бог је умро узалуд” (1969), “Паја и Јаре” (1973), “Авантуре Боривоја Шурдиловића” (1980) и “Камионџије опет возе” (1984).

Имао је успешну сарадњу са колегом Павлом Вуисићем.

Добитник је више награда: 1974. је добио Стеријину награду, 1977. Седмојулску награду, 1991. Нушићеву награду за животно дело, 1995. РТС-ову награду за животно дело, „Златног ћурана“ за животно дело на данима комедије у Јагодини…

Чкаљин син Чедомир Петровић је глумац и редитељ.

Последње године живота провео је тихо, повукавши се из јавног живота. Јавно се ангажовао 2000. године у предизборној кампањи демократских снага. Умро је 20. октобра 2003. године у Београду.

У Крушевцу, у Балшићевој улици, пред Чкаљином кућом, 2005. године подигнут му је споменик. Некадашња улица Миланка Кушића, на Звездари у Београду, одновембра 2006. године зове се по Миодрагу Петровићу Чкаљи.

Надимак Чкаља добио је као дете. Надимак му је дао школски друг Јефтић, јер је као дете био „сувоњав и штркљаст“.

ИЗВОР: Википедија

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=HgrdfM7UhEo&feature=related[/youtube]

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.