Порекло презимена, село Црна Бара (Богатић, Мачва)

5. октобра 2012.

коментара: 4

Порекло становништва села Црна Бара, општина Богатић (Мачва). Стање од 17. века до прве половине 20. века

 

Досељени у 17. веку

Најстарији су досељени род у Црној Бари – Шуманци (Аранђеловдан, 208-35 к). Пореклом су из Шумана, села на планини Рудник, у Србији. То село се помиље у историјским изворима из доба српске деспотовине; тачније, даровао га је деспот Ђурађ Бранковић своме челнику Радичу Поступовићу.” Оно се помиље и касније, под Турцима. Данас се зове Шуме. По предаљу, у Црну Бару се доселио Јован, са синовима Мирком, Познаном, Богданом, и Шуманом.

Шуманци су: ИСАКОВИЋИ (2 к), ВАСИЉЕВИЋИ (8-6 к), ГАЈИЧИЋИ (6-1 к), раније – Вуковићи. ГЛИГОРИЋИ (4 к) и од њих ДЕВИЋИ (2 к); ДРАЈИЋИ (5-1 к), ЂУРЂЕВИЋИ (л к), ИЛИЋИ I (3 к), МАРКОВИЋИ I, звани Тртићи (4-7 к), МАРКОВИЋИ II звани Лазаревићи (4-2 к), МИРКОВИЋИ (60 к), МИХАИЛОВИЋИ (12-4 к), и од њих БОТУРОВИЋИ I (4к), ПЕТРИЋИ (6-4 к), ПОЗНАНОВИЋИ (7 к), ПОПОВИЋИ 1 (3 к), ТЕОДОРОВИЋИ (11-1 к), и ШУМАНЦИ (8-4 к). Шуманци су и Кнежевићи 1 и у Богатићу, и Драјићи, Јездимировићи, Кузмановићи и Марковићи, у Салашу Црнобарском.

Досељени у 18. веку

Из Херцеговине:

АЛЕКСИЋИ (Никољдан, 1-2 к). БЕЉИЋИ (Ђур ђевдан, 7 к), ЈУРИШИЋИ (60 к), и ТАДИЋИ (12 к), један су род; од Јуришића има одсељених у Богатићу; са њима су у роду Симићи у Салашу Црнобарском.

ЕРЦЕГОВЦИ (Лучиндан, 8-3 к), и од њих МИЈАТОВИЋИ, (2 к), и ПАВИЋИ (11 к).

ШОКЧАНИЋИ (Никољдан, 11-2 к).

ПАНТЕЛИЋИ (Мрата, 17 к), један су род са Панићима у Глоговцу.

ИВАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 60 к).

КРЕЗИЋИ (Петковача 8-1 к), старо име Гагићи (Михајловићи).

МИРАЖЏИЋИ (Митровдан, 31-2 к).

Из Босне: АНДРИЋИ (Ђурђевдан, 2 к). БАБИЋИ (Ђурђевдан, 3 к).

Из Семберије: МАРИНКОВИЋИ (Аранђеловдан, 13 к); од њих су одсељени у Табановићу. БРОДИЋИ (Никољдан, 9 к).

ПЕЈОВИЋИ (Ђурђевдан, 15 к), досељени из Дворске, у Рађевини, старином су из Херцеговине; старо име Перовићи;” један су род са Пе јовићима у Салашу Црнобарском, Вићентићима у Засавици 1, Јадранским у Салашу Ноћајском, Васиљевићима и Ђорђевићима у Дубљу, Гајићима (Пејдићима) у Богатићу, и Крсмићима у Слепчевићу. Из Црне Горе, досељени су КРСМИЋИ (Ђурђевдан, 4-1 к).

СЕВИЋИ (Јован Златоусти, 15 к), и од њих ПОПОВИЋИ (12-1 к), из Подгорине; од Севића има одсељених у Прњавору.

ЖИВАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 5-1 к), од рода Симића из Руњана, у Јадру; један су род са Кузмићима и Симићима у Равњу и Глушцима, те Весићима и Ђаковићима у Глоговцу; зову их Трчаковићи.

КОКОРОВИЋИ (Миољдан, 2к), од Кокоровића из Глоговца; досељени из села Кокоровине.

ЂУКАНОВИЋИ (Јовањдан, 6-5 к), из Азбуковице; доселила се браћа Ђукан и Исајло (данашњи Исајловићи из Босута у Срему), са снајом Шуком. Шукини потомци су били прво насељени у Салашу Црнобарском, а затим дођу у Црну Бару.

ВЛАЈИЋИ (Никољдан, 4 к), из Славоније.

СТАНОЈЧИЋИ (Никољдан, 5-2 к), од Јовића из Ноћаја; довела их баба на имање – материнство. У селу су живели и Радовановићи (Никољдан), од којих је био Зека Голаћ, буљубаша мачвански, јунак са засавичког шанца. Радовановићи су се звали и Мркоњићи, по Мркоњи – који се доселио из Санџака у Бријест (код Спрече, у Босни),” Одатле, Радовановићи и дођу у Црну Бару. После 1829. године преселе у Глоговац, и промене име у Савкићи.

Досељени почетком прошлог века- од Првог српског устанка до 1829. године

Из Херцеговине СЕЛАКОВИЋИ (Никољдан, 1 к).

Из Семберије, КОВАЧЕВИЋИ (Алимпије, 7 к); исти су род са Ковачевићима у Салашу Ноћајском и Глоговцу. Тадићима, Игњатовићима и Тимотићима у Штитару, и Филиповићима у Бановом Пољу.

ТАТОМИРОВИЋИ (Јовањдан, 4-1 к); од њих има насељеника у Бадовинцима.

Из Срема, МАРКОВИЋИ, звани Гајдашевићи (Ђурђевдан, 1-2 к); прво били насељени у Бановом Пољу.

Од Јадра, су СТЕВАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 5-3 к).

МАЈАНОВИЋИ (Трифундан, 3 к), од рода су Томашевића из Новог Села; један су род са Баџићима у Равњу.

ГЛУВАКОВИЋИ (Илиндан, 3 к) и ИВАНКОВИЋИ (Лучиндан, 20-6 к), од рода су Савића из Новог Села.

ПАНИЋИ (Аранђелов дан, 3-1 к), из Новог Села; исти су род са Госпавићима II у Богатићу.

ЛУКИЋИ (Алимпије, 5-2 к), дошли од Тамнаве.

Не знају порекло: НИКОЛИЋИ (Ђурђевдан, 3 к), и ЋИРИЋИ (Никољ дан, 8 к).

Досељени између 1829. и 1863. године

Из Семберије: ЛУКИЋИ (Јовањдан, 7-3 к), из Обарске. СТЕВАНОВИЋИ I (Срђевдан, 3 к), из Бродца; доселила се браћа Сима, Илија, Иво, и Игњат.

ШОЈИЋИ (Ђурђевдан, 1-2 к), из Балатуна; има их и у Совљаку.

Из Босне: МИТРОВИЋИ (Трифундан, 2-1 к). БЕЛИНЧЕВИЋИ (Ђурђиц, 7 к). ЈЕРЕМИЋИ (Јовањдан, 2 к).

Досељени крајем прошлог и почетком овог века

Из Семберије, ЗЕКИЋИ (Миољдан, 4-3 к).

СОЛАКОВИЋИ (Јовањдан, 13 к), из Модрана; од њих су Ракићи у Клењу и Липолисту.

СТЕПАНОВИЋИ (Мрата, 4 к), од Лимића из Којчиновца.

ГАЈИНОВИЋИ (Аранђеловдан, 1 к); потичу од Стевана, ковача, досељеног 1880. године, из Бачке.

ИЛИЋИ (Ђурђевдан, 4-1 к), од Илића из Дреновца, досељених из Корените, у Јaдру.

ИЛИЋИ (Лучиндан, 3 к), не знају порекло.

САНТОВЦИ (Никољдан, 2 к); пребегао Бранко, из Осијека, 1913. године; војни бегунац.

Досељени између два светска рата

Иван ЧИНКЛ (1 к), из Сибиња, код Славонског Брода; уљез у Теодоровиће.

СТАНКОВИЋИ (Аранђеловдан, 3 к); доселио се Драгутин, црепар, из Личја (код Гаџиног Хана).

Никола ЦРНОМАРКОВИЋ (1 к); из Цивљана, у Врлици (Далматинска загора); дошао 1922. године.

ЈАНАЧКОВИЋИ (1 к); дошао Харалампије, жандар, родом из Шљегова, села код Кратова, у Македонији; погинуо као борац Мачванског партизанског одреда.

Милан ЈОВАНОВИЋ (1 к), из Лике; доселио се 1921. године.

Петар НЕНАДОВИЋ (1 к), из Семберије; чувар насипа.

Ненад ПАУНОВИЋ (1 к), из Помијаче, у Ј адру; уљез у Настиће.

Теодосије ПЕШИЋ (3 к), црепар, из Личја, код Гаџиног Хана.

Миладин РОГИЋ (1 к), учитељ, родом из села Биоске (Ужице).

Димитрије КОПРИЋ (1 к), из Салаша Црнобарског; уљез у Марковиће.

Живојин ЋОСИЋ (1 к), из Бановог Поља; дошао 1931. године.

ЉУБИНКОВИЋИ (2 к), из Бановог Поља; дошли на материнство.

ИЗВОР: macva.awardspace.com

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Петроније

    Имам податак да су Исаковићи пореклом из Метохије. Презиме Девић такође је везано за Метохију. Нисам знао да их има у Црној Бари. Ако се ради о 17.веку, претпостављам да су Шуманци дошли са Великом сеобом 1690. Зна ли неко која је преслава овим породицама?

  2. Sarko

    Petronije, u pravu si, Isakovici su potomci dvoje brace vojskovodja Vuka i Trifuna Isakovica, doselili su se u prvoj seobi u Sremu. Inace, poreklom su iz sela Sredske (Sredacka Zupa), nadomak Prizrena. Dr Tatomir Vukanovic je 1947. godine prucavao Sredacku Zupu i on je pisao o Isakovicima da su iz Sredske. Ne zna se koja im je krsna slava. Postoje nekoliko razlicite loze Isakovica, i nisu svi u krvnom srodstvu.

    Dr T. Vukanovic pise da se iz Sredske u Srem doselio neki bogatas Rajko Caja koji je imao 12 hiljada ovaca, za vreme seobe 1690. godine izbegao je u Srem, gde od njega potice 70 familija, odnosno domacinstva, a svu imovinu ostavio selu i rodbini. Njegovi srodnici koji su ostali u Sredsku zive u zaseoku Bogosevce i prezivaju se Vidosavci. Ova familija nije u krvnom srodstvu sa Isakovicima, jer da jesu Vukanovic bi to zabelezio.

    Sto se tice Devica, u Lozoviku kod Velike Plane zabelezen je rod Devici (oko 100 k., slave Sv. Jovana), stara porodica, doseljeni u vreme velike seobe sa Kosova. Prezime je retko, nisam upucen i ne znam da li uopste ima jos neki porodica Devici, znas li ti mozda? Ja mislim da su ovi Devici iz Lozovika poreklom iz Drenice i da su ziveli blizu manastira Devic, i da su po tom manastiru dobili prezime.

  3. Bugarcic

    Poreklo porodice Bugarcic,prezimena rodbine iz sela Sopica(Lazarevac).Da li neko zna ?

  4. arambasic dragan

    kako su arambasici dospeli u crnu baru i odakle