Y-ДНК хаплогрупа Е, друга најчешћа међу Србима

27. септембар 2012.

коментара: 30

Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић из Бањалуке, у свом новом тексту представља хаплогрупу Е, која је заступљена са 19 одсто међу Србима који су досад урадили Y-ДНК анализу (генетско порекло по мушкој линији)

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ: Хаплогрупа Е је једна од широко распрострањених хаплогрупа данас у свијету. Може се посматрати као још једна хаплогрупа настала у Африци, али са својим подгрупама које су рано ушле у Европу уско је повезана и са генетском историјом Европе. Од посебног је интереса и за Србе јер је то међу Србима друга хаплогрупа по заступљености.

Хаплогрупа Е је проистекла из хаплогрупе ДЕ из које је такође проистекла хаплогрупа Д која је настала у Азији. То значи да је хаплогрупа ДЕ свакако рођена на тлу Африке, али да су неки припадници те хаплогрупе напустили Африку и од њих је настала хаплогрупа Д, о којој ће бити ријечи касније, а од оних који су остали у Африци настала је хаплогрупа Е. Данас је хаплогрупа Е најзаступљенија хаплогрупа Африке.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Вјерује се да је хаплогрупа Е настала у источној Африци прије неких 50.000 година. Из источне Африке се ширила у подсахарску Африку, сјеверну Африку, Европу и Блиски Исток.

СНП МУТАЦИЈЕ: М96, L339, L 504

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СТАБЛО:

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Е* P2

Нађена код веома малог броја појединаца, углавном код Банту популације у Камеруну и јужној Африци.

E1 P147

Нађена у процентима од око 3-6% у народима Дама из Намибије, Ганда из Уганде, Мандинке из Гамбије и Шона из Зимбабвеа.

E1a M33

Заступљена највише у западној Африци, а најзаступљенија је у држави Мали са 34% и то највише код народа Догон из Малија са 53%. Поред Малија заступљена је у и Гвинеји Бисао са 20-30%. Нађена и у старим костима урођеничког становништва Канарских острва.

E1bP177

E1b1 P2

Најраширенија подгрупа хаплогрупе Е. Биће посебно детаљно обрађена у наставку. Заступљена са својим подгрупама и код европских популација укључујући ту и Србе.

E2 M75

E2*

Нађена у процентима од око 3-6% у народима Дама из Намибије, Ганда из Уганде, Мандинке из гамбије и Шона из Зимбабвеа.

E2a M41

Заступљена у области великих Језера у источној Африци, поготово код народа Алур са 67%, Хема са 39%.

E2b M54

Нађена код Хоса народа у јужној Африци са 28%, Римаибе народа из Буркине Фасо 27%, Даба народа из сјеверног Камеруна 22% и Зулу народа јужне Африке 21%.

E2b*

Нађена код народа Мосси из Буркине Фасо око 4%.

E2b1 M85

E2b1a M200

Нађена код Мбути народа у Конгу 25%.

Хаплогрупа Е1b1 P2 се дијели на двије главне гране: E1b1a и E1b1b које ћемо, због широке заступљености и велике разноврсности посебно обрадити.

 

ХАПЛОГРУПА E1b1a V38

 

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ: Хаплогрупа Е1b1a V38 је једна од грана хаплогрупе Е1b1 која је распрострањена углавном у подсахарској Африци. Ова грана хаплогрупе Е је практично одсутна у Европи, ријетко се среће на Блиском Истоку, али је зато веома заступљена у сјеверној Америци и Карибима, прије свега захваљујући трговини црначким робљем које је углавном долазило из подручја западне Африке гдје је Е1b1a V38 и најзаступљенија

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Претпоставља се да је ова подгрупа хаплогрупе Е настала прије 25000 година негдје у источној Африци, kao и већина других грана хаплогрупе Е одакле се веома брзо проширила на запад и југ Африке

СНП МУТАЦИЈЕ: V38, L222.1, V100

 

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СТАБЛО:

 

 

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Иако има више подгрупа, само је мали број оних које показују већу заступљеност међу популацијама и ради тога ћемо обрадити само оне подгрупе које су важније.

E1b1a1a1f L485

E1b1a1a1f1 L514

E1b1a1a1f1a M191

Прилично распрострањена хаплогрупа нађена у Нигерији 45-50%, код Банту популација јужне Африке 25%, веома заступљена међу Афроамериканцима са 35%

E1b1a1a1g U175

E1b1a1a1g1 U209

E1b1a1a1g1а U290

Највиша заступљеност код Евондо народа у Камеруну 57%, код Афроамериканаца 32%

E1b1a1a1g1c M154

Најзаступљенија код Бамилеке популације у Нигерији са 31%.

 

СТАРИ НАРОДИ: Хаплогрупа Е1b1a V38 се сасвим јасно може повезати са Нигер-Конго језичком породицом и самим тим са црначким становништвом западне Африке и Банту популацијом јужне и централне Африке

Хереро народ у Намибији-типична Банту популација

 

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ: Најпознатији припадник хаплогрупе E1b1a V38 је свакако Нелсон Мандела, поред њега ту је још и јужноафрички активиста, свештеник и Нобеловац Дезмонд Туту који припада подгрупи E1b1a1a1g U175

Нелсон Мандела

 

 

ХАПЛОГРУПА E1b1b M215

 

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ: Хаплогрупа E1b1b M215 је друга значајна подгрупа хаплогрупе Е1b1 која је распрострањена, за разлику од подгрупе Е1b1 V38, у сјеверној и источној Африци, Медитерану и Европи. Посебно је интересантна за Србе и остале јужноевропске и медитеранске народе јер је дио њиховог генетског наслеђа. Сматра се да су први припадници ове подгрупе мигрирали у Европу из сјеверне Африке још у раном неолиту, прије 10.000 година и то прије свега кроз специфичну грану E1b1bа1b2 V 13. Расправе се данас воде да ли је хаплогрупа Е ушла у Европу преко Средоземног мора или копном, преко Блиског Истока. Како год, поједине гране хаплогрупе Е су веома рано постале генетско наслеђе Европе, прије свега Балканског полуострва иако је даље поријекло укупне хаплогрупе Е свакако афрички континент.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ: Хаплогрупа E1b1b M215 настала је прије неких 22.000 година у источној Африци, тачније на линији Рог Африке, Етиопија и долина Нила. Главнина миграција је потом слиједила на сјевер Африке, Европу и Блиски Исток. Само је једна мала групација, Е-М293, мигрирала у јужном правцу

СНП МУТАЦИЈЕ: М215

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СТАБЛО:

 

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Готово сва хаплогрупа E1b1b M215 је састављена од подгрупе E1b1b1 M35, тако да се често под М215 подразумјева М35. E1b1b* M215 која није М35 је веома ријетка, док је грана E1b1b2 M281 нађена код неколико појединаца у Етиопији. Због тога, када говоримао о Е-М215, заправо говоримо о Е-М35.

E1b1b1а V68

E1b1b1а* V68

Основна форма Е-V68 нађена је само код неколико појединаца на Сардинији и могла би бити доказ преласка из Африке у Европу морским путем, а не копном преко Блиског Истока како се обично тврдило.

E1b1b1а1 M78

Широко распрострањена хаплогрупа од источне Африке до јужне Европе. Заступљена прије свега кроз своје подгрупе које ће у наставку бити обрађене:

E1b1b1а1a V12

Присутна у јужном Египту, Судану, Етиопији и Сомалији. Стари Египћани су, по свој прилици, припадали великим дијелом овој подгрупи.

E1b1b1а1a2 V32

Најзаступљенија подгрупа Е-V12. Присутна углавном међу кушитским народима Етиопије, Сомалије и Кеније и то код: Борана народа у кенији са 71%, код Оромо народа у Етиопији са 32%, код Сомалијаца 77%.

E1b1b1а1b V13

Ова посебна подгрупа хаплогрупе Е је типична за Балкан и Европу. Ван Европе је има у веома малим процентима. Најприсутнија је међу косовским Албанцима 45%, Албанцима у Македонији 35%, Албанцима у Албанији 32%, македонским Циганима 30%, војвођанским Циганима 70%, тесалијским Грцима 35%, у Црној Гори 30% карпатским Русинима 25-30%, Цинцарима 20%, Сицилијанцима 20%, Србима 19%, Македонцима 18%, Бугарима 17%, Румунима 15%, јужној Италији и Корзици од 15-25%, арапским Друзима 10-20%.

Претпостављена старост за Е- V13 је око 10 000 година, а мјесто настанка би могао да буде Балкан, одакле се ова хаплогрупа ширила по свој Европи, мада се спекулише и са Блиским Истоком као мјестом настанка прије свега због повишене присутности ове хаплогрупе код арапских Друза у Либану.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2011. анализом костију са једног неолитског налазишта у Шпанији старог 7000 година нађени су припадници ове хаплогрупе са великим подударањем у данашњем становништву Србије, Албаније и Црне Горе. То доказује да су припадници хаплогрупе Е-V13 били дио ране европске неолитске земљорадничке културе.

Као што се види из распореда ове хаплогрупе, њено главно средиште данас у Европи је централни Балкан. Сва је прилика да је у историјском смислу, старосједилачко становништво Балкана означено често као влашко припадало овој хаплогрупи. Посебно је то уочљиво на примјеру влашке популације на Карпатима коју управо ова хаплогрупа одваја од околне словенске популације. Слично је и са појединим црногорским племенима код којих се управо захваљајући овој хаплогрупи може дефинисати старосједилачки, махом несловенски слој племена. У том смислу сва стара братства Куча, Пипера, Васојевића припадају овој хаплогрупи. Три сасвим неблиска припадника Васојевића која су се тестирала припадају овој хаплогрупи, са међусобно блиским хаплотиповима. Самим тим предање о заједничком пореклу од родоначелника Васа је и генетски потврђено.

Ово је уједно и друга хаплогрупа по заступљености међу Србима, па ће у наредним текстовима бити још детаљније анализирана.

E1b1b1а1с V22

Центар ове хаплогрупе је простор Либије и Египта одакле се ширила према југу ка Судану.

E1b1b1а1d V65

Заступљена са 20% међу либијским Арапима и 30% међу мароканским Арапима.

E1b1b1а1e M521

Веома ријетка подгрупа. Нађена само код неколицине Грка.

 

E1b1b1b Z827

За разлику од подгрупе E1b1b1b V68 која је присутнија у источном дијелу сјеверне Африке хаплогрупа E1b1b1b Z827 доминира западним дијелом сјеверне Африке. И једна и друга подгрупа имају своје ране мигранте у Европу, прва на Иберијском полуострву, а друга на Балкану.

E1b1b1b1 M81

Типична хаплогрупа Бербера и Туарега, међу којима достиже и до 80-100% присутности. Главна хаплогрупа Магреба, Алжира, Марока, сјеверозападне Африке. У Европи значајније присутна на Иберијском полуострву до око 10% у појединим дијеловима Шпаније и Португала, посебно у Кантабрији. Претпоставља се да је настала прије неких 6000 година у сјеверној Африци.

E1b1b1b2 Z830

Садржи подгрупу Е-М123 која је углавном везана за јеврејску популацију.

 

СТАРИ НАРОДИ: Припадници хаплогрупе E1b1b M215 могу веома лако да се повежу са афроазијатском групом језика у коју спадају: семитски, берберски, кушитски, коптски.

Нема спора да се Е-М81 може повезати са Берберима, а Е-V32 са Кушитима, а Е- V 12 са старим Египћанима. Хаплогрупа E1b1b M215 је присутна добрим дијелом и међу јеврејском и арапском популацијом, поготово у Палестини и Либану, па би хаплогрупу E1b1b M215 могли уопштено повезати са Семитско-Хамитским народима.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СТАРА ДНК:

Као што је већ поменуто најзначанији проналазак старе ДНК везан за Е хаплогрупу је проналазак Е- V13 на узорку старих костију са неолитског налазишта у Каталонији старог 7000 година. Узорковане кости су показале велику генетску блискост са данашњом Е- V13 популацијом на Балкану. Иначе, налазиште припада неолитској култури Тискане керамике за коју се зна да је мигрирала са Балкана према западном Медитерану.

Када су анализиране старе кости урођеника на Канарским острвима старе у просјеку 1.500 година регистровано је присуство берберске Е- М81 и источно-сјеверноафричке Е-М78. Сасвим је јасно да је старо становништво Канарских острва прије европске колонизације великим дијелом припадало хаплогрупи Е.

Приликом анализе костију са једног античког римског гробља у јужној Баварској (римска провинција Реција) који је датован у крај 4. вијека наше ере нађена су два појединца која су припадала хаплогрупи E1b1b M215.

Интересантно је да је E1b1b M215 нађен и код сахрањених појединаца у једном хришћанском гробљу у граду Уседом у сјеверној Њемачкој из 13. вијека наше ере. Град је био у зони преплитања словенске и германске културе, а претпоставља се да су ови E1b1b њемачки мигранти из јужне Њемачке гдје E1b1b показује већу присутност него на сјеверу.

 

 

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

Велики је број познатих личности које су тестиране као припадници E1b1b M215 или неке од њених подгрупа. Напоменућемо неке:

 

1. Алберт Ајнштајн припадао је хаплогрупи E1b1b1 M35*

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2. Виљем Харви, енглески љекар и научник из 17.вијека припадао је хаплогрупи Е-М123 типичној за семитску популацију

3. Адолф Хитлер припадао је хаплогрупи E1b1b1 M35*. Ово истраживање изазвало је велику пажњу својевремено, јер се испоставило да је Хитлер бар по очевој линији био веома близак европској јеврејској популацији

4. Наполеон Бонапарте припадао је Е-М123, тј. подгрупи М-34, типичној за семитске популације источног Медитерана. Један од Наполеонових предака носио је надимак Мавар из Сарцане

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

5. Браћа Рајт, проналазачи и креатори првог авиона припадали су, код нас најчешћој, хаплогрупи Е- V13

6. Линдон Џонсон, амерички предсједник припадао је хаплогрупи Е- V13

7. Зинедин Зидан припада хаплогрупи E1b1b1b1 M81

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

8. Племе Васојевићи и самим тим: Слободан Милошевић, Вук Караџић, Радован Караџић, војвода Петар Бојовић и др. припадају хаплогрупи Е- V13

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Као што смо већ поменули, досад су се тестирала три, сроднички не тако блиска припадника племена Васојевић (Ђукић, Бојовић, Јанковић) и имају скоро идентичан y- хаплотип и припадају хаплогрупи Е- V13. Њихови хаплотипови се могу видјети на Српском ДНК пројекту.

 

ЗАНИМЉИВОСТИ:

У граду Абергејлу у сјеверном Велсу, међу локалним становништвом забиљежено је велико присуство хаплогрупе Е- V13. Хаплогрупа Е- V13 није типична за сјевер Европе, а у остатку Енглеске је готово и нема. Једино објашњење за ову групу појединаца у сјеверном Велсу била је да су остаци римских војника поријеклом са Балкана, посебно са подручја Горње Мезије (простор југоисточне Србије, западне Бугарске и сјеверне Македоније), тачније простор гдје је Е- V13 и данас најприсутнији у Европи.

 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Синиша Јерковић

 

ДНК

Наредни чланак:

Коментари (30)

Одговорите

30 коментара

  1. ZACO

    Moze mi neko objasniti i reci nesto vise o haplogrupi E-M35

  2. Znaci,E-V13 ima najvecu koncentraciju kod Albanaca…a 19% danashnjih srba su ustvari asimilirani posrbljeni albanci !…znaci svaki peti Srbin je Albanac po ocevoj liniji.
    A zanimljivo da Albanci nemaju gotovo uopče I2a-dinarica koji je došo u ranom srednjem vjeku sa Slavenima.

    • Ратко

      Између осталог, само да допуним себе – шта ћемо са Бугарима који масовно носе ову хаплогрупу, Е-В13 и то преко 19%? Или Грцима? Или са оних 10% Хрвата што је има? Јел су и они Албанци? Увиђате ли сада да то нема логике што сте рекли?

    • Stojko

      Mnogi Srbi su postali Albanci, Hrvati, Vlasi, Cincari, Bugari, Makedonci, Romi odnosno Cigani, Jevreji, Grci, Jermeni…

      10% danasnjih Hrvata u Hrvatskoj su ustvari asimilirani pohrvaceni Albanci. Znaci svaki deseti Hrvat je Albanac po ocevoj liniji. A interesantno je da Albanci nemaju gotovo uopste I2a koja je vlaskog porekla i nema nikakve veze sa Slovenima (haplogrupe I2a nema u Poljskoj, Slovackoj, Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, Ceskoj).

    • Не

      Ne gospodine to ne znaci to. Moj rezultat je E ali kad uporedim moj klaster Vasojevicki sa klasterom svih testiranih Alabama a na svetu , rezultat pokazuje da je zajednicki predak mene I njih ziveo pre 4000 godina. Od tada nema konekcije. EV13 je gen mnogo stariji od Albanaca. U mom slucaju razdvojen mnogo davno

    • HN

      Биће да је обрнуто.

      А ево и зашто!

      Кад су Турци 1455. године коначно, а за будућих неколико стотина година освојили тада и Вуков вилајет (територију данашње АП КиМ) сачинили су и дефтер (попис) пореских обвезника, носиоца породичних домаћинстава.

      Међу нешто мање од 18.000 пореских обвезника међу личним именима пописано је дословно само 65 албанских имена.

      Што ће рећи да су оне две „велике“ сеобе Срба мит, и да је огроман број тадашњег становништва остао на своме, а потом се у будућој вековној окупацији под разним облицима терора исламизирао или арбанашио.

      То исто и за област Скадарског вилајета!

      https://drive.google.com/file/d/0BygLnT7QYlpOZUtmdm1CYUthUzA/view?usp=sharing&resourcekey=0-rEVEYhdqw4WSu9AJ3CGfzA

  3. Ратко

    Искрено, заиста не знам како другачије да се изразим него да сте, народски речено, “лупили глупост”.
    То што је Е-В13 највише сконцентрисан код Албанаца, не значи да је то хаплогрупа везана за Албанце. Као друго, Албанци имају чак три приближно доминантне хаплогрупе – погледајте новије резултате са њихових сајтова. Е-В13 је веома стара хаплогрупа, тако да је бесмислено причати о њој већ мало укључити мозак и схватити да треба говорити о њеним гранама. А код Албанаца доминирају одређене гране Е-В13 хаплогрупе са око 30%, Ј2б-М241 са око 24% (иронично, изгледа да ова хаплогрупа заправо има врхунац на Космету, судећи по тестираним) и Р1б са око 21%.
    Што се тиче И2а и Р1а, оне чине око 12% свих тестираних.
    Дакле, да се не би бламирали овако уживо, јер заиста, ваш коментар ме је натерао да се смејем, али не знам да ли да се смејем ил нешто друго – мало се позабавите и крените да читате о хаплогрупама. Можда, једног лепог сунчаног дана схватите шта сте сад написали, а онда се насмејете јер видите колико тада (сада) нисте знали, и уживате мало у ономе што сте научили.

  4. Милош Н.

    Тачно је да је јако глупо дискутовати о хг. кроз призму данашњих народа.
    Доба настанка ове хг. је дефитивно доба без Срба, Албанаца или неких трећих.
    То што је најдоминатнија хг. (Или једна од најдоминатнијих) код Албанаца не значи да су сви са Е-В13 Албанци! Мислим да Српско живље није изгинуло у ратовима проценат ове хг. би био доста велики и код Срба, па би онда била прича да су сви на Балкану Срби?

  5. VOŽD

    Malo bolje čitajte a pogledajte strukture ostalih naroda, albanaca, grka, turaka. Ovde se govori o tome da je gen E-V13 je najzastupljenija kod kosovara. Pogledajte genetski sastav u Albaniji, potpuno različito od onog na Kosovu. Šta to govori zaključite sami. Jedno je sigurno, da se albanci sa Kosova i albanci iz Albanije potpuno razlikuju. Albanci iz Albanbije imaju strukturalno najviše zajedničkog sa grcima i turcima.