На данашњи дан: Умро краљ Стефан Првовенчани Reviewed by Momizat on . 24. септембра 1228. - Умро је српски краљ Стефан Немањић Првовенчани (велики жупан 1196 — 1217. и краљ 1217 — 1228) , други син великог жупана Стефана Немање, о 24. септембра 1228. - Умро је српски краљ Стефан Немањић Првовенчани (велики жупан 1196 — 1217. и краљ 1217 — 1228) , други син великог жупана Стефана Немање, о Rating:
You Are Here: Home » На данашњи дан » На данашњи дан: Умро краљ Стефан Првовенчани

На данашњи дан: Умро краљ Стефан Првовенчани

24. септембра 1228. – Умро је српски краљ Стефан Немањић Првовенчани (велики жупан 1196 — 1217. и краљ 1217 — 1228) , други син великог жупана Стефана Немање, оснивача династије. Он је био значајан и као писац, који је жанру биографије владара у српској књижевности дао стил и узор.

Немања је, пре него што се замонашио 1196. године, престо уступио њему, а не најстаријем сину Вукану, највероватније због тога што је Стефан био зет византијског цара Алексија III Анђела. Током владавине Стефана Првовенчаног Србија је добила и државну и црквену самосталност. Браћа су се потом оштро сукобила, али их је измирио најмлађи Немањин син монах Сава, па је Вукан тада постао намесник у Зети. Стефан Првовенчани је подигао манастир Жичу, а пред крај живота је написао „Житије светог Симеона“.

После српског пораза у бици на Морави 1190. и немоћи Византије да Србији наметне неповољан мир и одрицање од територија, утврђен је брак између Стефана и Евдокије, синовице византијског цара Исака II Анђела. На Државном сабору код Петрове цркве у Расу 1196. Стефан Немања се одрекао престола, остављајући га средњем сину Стефану, а сам се замонашио. Старији син Вукан је постао удеони кнез Дукље, док се млађи, Растко, још раније замонашио и узео име Сава. Вукан је себе прогласио за краља Дукље (титула коју су носили стари дукљански владари почевши од 1077), Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна (Метохије).

Уз помоћ угарског краља Емерика, Вукан је збацио Стефана са власти и владао Србијом између 1202. и 1204. године. Када су крсташи Четвртог крсташког рата освојили Цариград, слаби византијска моћ, али расте бугарска. Када су Бугари почели да освајају српске територије око Ниша, Вукану је ослабила власт. Године 1205. Стефан и Вукан, уз посредовање млађег брата Саве, потписали су споразум по ком Стефан постаје велики жупан, а Вукан удеони кнез „југозападне Србије“.

Стефан је протерао Евдокију после пада Цариграда, наводно због шуге, али историчари су забележили да је обома пребацивано неверство у браку. Оженио се други пут Аном Дандоло, унуком млетачког дужда Енрика Дандола (који је био идејни творац напада на Цариград у Четвртом крсташком рату). За време сукоба Бугара са крсташима, Стефан је освојио Ниш, Врање и Полог. Бугарска и Латинско царство ушли су у савез против Србије, али су претрпели пораз. Са југа је напао епирски владар Михајло I Анђео, кога је тадашњи српски архиепископ Сава покушао да одговори од напада, али га је слуга убио у кревету (ово се тумачило као чудо светог Саве). Како му Бугари и Латинско царство више нису представљали опасност, а са Угарском је имао пријатељске односе, једина опасност је претила са југа од Епира. Стефан је зато своју сестру удао за Манојла, брата епирског деспота Теодора Анђела, и на тај начин осигурао јужне границе.

Стефан је тражио од папе венац (то јест, круну) како би он постао краљ, а Србија краљевина. Први пут је затражио круну од папе Иноћентија III још 1204. године, али се томе успротивио Вукан Немањић који је у Зети носио старудукљанску круну зетских краљева и желео је да он буде једини српски краљ. Због тога је и дошло до сукоба између браће који се завршио коначним Вукановим поразом. Приликом другог тражења круне 1217. године, папа Папа Хонорије III је одговорио позитивно и послао круну. Сава је овенчао (крунисао) Стефана за краља 4. јануара 1217. године у манастиру Жича због чега је познат и као Стефан Првовенчани. Папска круна је представљала међународно правно признање Србије као независне државе. Две године касније, Сава Немањић је успео да од патријарха у Никеји издејствује аутокефалност Српске православне цркве, па је Рашка стекла још једно велико признање.

Стефан је умро 24. септембра 1228. Непосредно пре смрти замонашио се и узео име Симон. Прво је био сахрањен у манастиру Студеници, а после тога у својој задужбини манастиру Жичи. Његове мошти су преношене петнаестак пута, од тога три преноса су била у време Карађорђа: Први је био у време Кочине крајине, други пренос био је у пролеће 1806. кад је Студеница попаљена и била привремено напуштена, када су мошти смештене у манастир Враћевшницу. Трећи пренос био је пред сам крај устанка 1813. када су мошти склоњене у манастир Фенек.

Стефана је на престолу наследио најстарији син Стефан Радослав. Стефан Првовенчани је подигао манастир Жичу, а такође је написао „Житије Светог Симеона“, биографију свог оца Стефана Немање.

Имао је четири сина, међу њима будуће краљеве Радослава, Владислава и Уроша I, затим Предислава, будућег српског архиепископа Саву II и кћерку Комнину, док поједини извори наводе да је имао још једну ћерку, под именом Ренијера.

Српска православна црква га прославља као преподобног сваког 24. септембра тј. 7. октобра по новом календару.

Стефан Првовенчани био је васпитан у византијском духу, љубитељ књижевности и „разуман и вешт приповедач“, како га назива Теодосије, ученик Доментијана и биограф Светог Саве.

„Живот и подвизи Светог Симеона“ (1216) су прва српска целовита биографија. Обухвата сав живот Стефана Немање, од рођења до смрти, обухватајући и догађаје после смрти у којима су се испољиле његове натприродне моћи. Дело је написано панегиричним стилом. Доминантни поступци су апстраховање, идеализација и спиритуализација стварности.

Од човека из Савиног списа, лик Немање доживљава огромну промену – губи све људске црте и постаје инструмент божанске правде – светитељ, чудотворац. и божији изабраник. Такође, у односу на Савин емоционално обојени стил, код Стефана не постоје животне и потресне сцене. То не дозвољава сам начин Стефановог излагања који се одвија према библијском моделу.

ИЗВОР: РТС, Википедија


Коментари (14)

  • viktor.teodorović

    ** sumnjam u datum koji se navodi u izvoru wikipedia da je krunisanje bilo 04.01.1217.!možda je toga dana, ali to nije dokazano, papa honorije III potpisao bulu kojom daruje kraljevske insignije – krunu i žezlo velikom županu raške – arhontu, etnarhu, voždu otačastva- dux gens rascianum, ali iz više izvora saznaje sa da je po episkopu metodiju (jer papa nije primao obične kaluđere) preko zakonitih legata rimske kurije i pape honorija III krunisanje izvršeno 08.08.1217. i pretpostavlja se u rasu, gdje su i danas temelji latinske crkve…..time je srbija stekla međunarodno priznanje od tadašnjeg međunarodnog autoriteta da je nezavisna država….prema nekim dokumentima sveti sava je, sad već kao arhiepiskop hirotonisan 28.08.1219.u nikeji od vaseljenskog patrijarha manojla sarantena hagitopula sazvao sabor na spasovdan u žiči 20.05.1221. da izvrši pravoslavni obred miropomazanja i ovenčavanja stefana sa krunom, žezlom i jabukom romejskog vasileusa teodora I laskarisa…izvinjavam se ako nisam naveo sve tačne izvore, ali ću se potruditi da ove izjave potkrijepim dokumentima…hvala

    Одговори
  • NIkola

    Da li mosti Stefana Nemanjica jos uvek pocivaju u man. Feneku?
    Nigde ne nalazim eksplicitan odgovor.

    Одговори
    • miroslav markov

      Za pouzdani odgovor na Vaše pitanje pretpostavljam da bi bili odgovorni kaluđeri iz samog manastira Fenek, pa Vas upućujem na njihovu web-stranicu:www.manastirfenek.com.
      Ukoliko saznate detalje molim Vas da ih ovdje objavite kako bi poklonička posjeta manastiru Fenek bila upotpunjena i odavanjem počasti Prvom srpskom Kralju „de iure“ priznatim 20.05.1220. od samog vladara Romejskog Carstva na kome je nastala Nova država – od vasileusa Teodora I Laskarisa, a koje je priznao i car Mihajlo VIII Paleolog oslobodivši Konstantinopolis a da pri tome nije zahtijevao vraćanje na stanje prije okupacije već je nastavio suradnju sa novim tada međunarodno-priznatim pravnim subjektom – Kraljevinom Srbijom.

      Одговори
    • miroslav markov

      Zahvaljujući „umrežavanju“ entuzijasta i suradnika ovog portalai neumornom angažiranju gsn. Vojislava Ananića saznali smo i ovu „ENIGMU“ – pa je sada zainteresiranom Nikoli prenosim:

      SVETI STEFAN PRVOVENČANI

      Drugi sin Stefana Nemanje, prvi srpski krunisani kralj, na zamonašenju je dobio ime Simon, a posle smrti sveti Simon. Umro je 24. septembra 1228. godine, kada se javio u snu bugarskom caru Borilu i latinskom vizantijskom caru Henrihu Flandrijskom, koji su sa svojim vojskama prodrli do Niša. Pojava sv. Simona ih je toliko preplašila da su odustali od daljeg ratovanja. Stefana je za prvog srpskog kralja krunisao njegov brat, arhiepiskop Sveti Sava, u manastiru Žiči na Spasovdan 1220. godine. Postoji jedno Stefanovo pismo papi iz marta 1220. u kome sebe naziva krunisanim kraljem. Postoji više žitija Stefana Prvovenčanog, a kult je počeo da se uspostavlja još za vreme njegovog života. Opisano je kako ga je Sveti Sava vaskrsao iz mrtvih i kako se on, tri sata posle toga, ponovo upokojio. Smatra se da je prvobitno bio sahranjen u zemlji, da je njegovo telo izvađeno posle projavljivanja kao svetitelja i da su zbog ratnih prilika 1687. godine njegove mošti prenete iz Sopoćana u Crnu Reku, a odatle 1701. godine u Studenicu, gde i sada počivaju. Jedna komisija je u manastiru Fenek 1813. godine otvorila kovčeg sv. Stefana Prvovenčanog koji je bio donet u Fenek iz manastira Studenice. U kovčegu se nalazilo telo sv. Simona i njegova okovana ikona sa česticom Časnog krsta. Po naredbi mitropolita Stratimirovića, kovčeg je opet zatvoren i zapečaćen. Godine 1958. kovčeg je ponovo otvaran i izvršeno je „presvlačenje“ svetih moštiju koje su širile ugodan miris.
      ************** nadam se da ste zadovoljni odgovorom, premda ostaje gorak okus naše hendikepirane sadašnjosti da nam takve stvari iz istorije „promaknu“….drugim narodima, pojedincima i za istorijsku baštinu plaćenim institucijama nemože se dogoditi ovakva „omaška“ ni pod slučajno, npr. u Bavarskoj u jednoj crkvi čuvaju se srca svih bavarskih kraljeva, pa kojeg istorija Bavarske zanima može na jednom mjestu SVE dobiti iz prve ruke….ali, da nepadamo u očaj zbog razlivenog božjeg gnjeva preko ovog portala imamo šansu da pokupimo djeliće naše istorije….da li je to posao kao kad bi krenuli da ponovo od dijelova sastavimo onaj krčag koji puče na Čukur-česmi ?

      Одговори
  • miroslav markov

    Osobno ne smatram wikipediju kao pouzdan izvor „konačnih istina“, već kao vodič do izvornih dokumenata, pa tako izražavam sumnju u datumske podatke.
    Primjetih da se nigdje nije spomenuo dan 08.08.1217. kao nešto što bi u srpskoj istoriografiji a ponešto i u kolektivnom pamćenju izazivalo trenutak zastoja i preispitivanja sebe i odnosa spram vrijednosti koje baštinimo.
    Nisam ni očekivao da će počasni plotuni srpske garde sa Starog Rasa obilježiti ovaj datum, ali sam iz stranih izvora prikupio neke podatke pa molim one koji znaju latinski da prevedu ili ću morati sam, kao i dosad da se potrudim da dođem do validne dokumentacije.
    Radi se o dokumentu pape Honorija III upućene Stefanu, sinu Nemanjinom kojim rimski pontifex obznanjuje Urbi et Orbi da je svojom Apostolskom vlašću odobrio krunisanje Stefana za Kralja uz svjedoke – svoje odabrane i opunomoćene Legate, ali nažalost ne navodi njihova imena:
    Tekst: EODEM TEMPORE STEPHANUS DOMINUS SERUIE SIUE RASIE, QUI MEGA IUPANUS APPELLABATUR, MISSIS APOCHRISARIIS AD ROMANAM SEDEM, IMPETRAUIT AB HONORIO SUMMO PONTIFICE CORONAM REGNI.
    DIREXIT NAMQUE LEGATUM A LATERE SUO, QUI UENIENS CORONAUIT EUM PRIMUMQUE REGEM CONSTITUIT TERRE SUE.
    Neka ovaj prilog doprinese znatiželjnicima da nastave sa točnim definiranjem ovakovih događaja u kojima ne bi trebalo biti „greške“.
    koliko je meni poznato sam čin dobivanja krune za nas može biti spektakularan, ali istraživanje treba usmjeriti na izučavanje konteksta pontifikata pape Honorija III koji je ovim gestama htio naglasiti supremaciju Svete Stolice nad europskim vladarima u svjetlu gašenja utjecaja Carigrada koji je od 1204. bio pod „okupacijom“ i upravom tzv. Latinskog Carstva. Takav svoj Paternalistički stav papa Honorije III pokazao je u slučaju kralja Fredericka II, kojeg je krunisao u Rimu 20.11.1220.i u slučaju engleskog kralja Henrya III kojeg je krunisao kentenberijski nadbiskup, i tada je Engleska bila katolička, ali je Honorije III to poništio i poslao „svoju“ krunu za Henrija i datum vladavine računa se od tog momenta, dakle 17.05.1220.
    U dobroj namjeri nastavljamo sa istraživanjem.

    Одговори
  • vlastimir vukić

    mogu da pohvalim sva vaša zalaganja da se na osnovu istorijskih činjenica, uredi istorija dinastije nemanjića. dosta stvari sam spoznao , nemogu da kažem da sve znam, sve informacije koje vi budete pružali, pokušaću da izvršim dopunu na osnovu mojih saznanja. inače imam veliko interesuje za ovaj projekat, zašto? to neznam ni sam sebi da obajsnim Unapred Vam hvala na svim informacijama.

    Одговори
    • illustrissimus

      Поштовани Властимире господине Вукич ! Како напредујете са изазовом и призивом Савести у реализацији Пројекта: СТЕФАН ПРВОВЕНЧАНИ ??. Како сте замислили да се Истина о STEPHANOS NEMANIA FILIO сконцентрише у једну књигу ?? По мом мишљењу од велике користи могли би да вам, ако желе и ако смеју, да вам помогну Архиви и Инстиути у Италији.Ја се не би устручавао позвати и више инстанце Архива у Ватикану, али прво да видимо да ли ће Servus Servorum Dei да „приволи“ светосавске владике у домаћинству за Пасторални Посет својим вернима у Србији. Ја би био јако задовољан кад би се Апостолска Визитација научно, академски, сакрално и народски одиграла у знаку 800 година признања Државности Србије при чему је најважнији и највреднији чин да Свети Отац преда Музеју Cрбије било какав докуменат којим је папа Хонорије Трећи заиста и уистину потписао булу Sede sancto Apostolica dei gratia и обзнанио Urbi et Orbi свима у својој Западној Хемисфери да је сваки Краљ Европе по Папиној Одлуци дужан и обавезан са Поштовањем и Чашћу опходити се према Сину Мајке цркве и Његовим потомцима исказати сваку Подршку као Dei Gratia (Милошћу Божјом) Rex Serviae et totius Serbiae Regni Dominus secula seculorum….Даљњи след догађаја само показује да је европско племство прихватило Немањиће као себи истоветне и по сталишу једнакоправне јер су забележени бројни „династијски“ бракови при чему постоји још један наш оригинални Српски куриозитет а то је да у династији Немањића никад није било Родоскврнућа, па су тако српске принцезе „чисте крви“ лако налазиле своје месту у свим аристократским обитењима. И данас кад идемо да следимо све потомке (и мушке и женске) долазимо до неких европских Аристократија којима су Немањићи били далеки Преци, дакако измешани.. Несрећни краљ – infelix Rex – Петар Други Карађорђевић је 24. потомак Стефана Првовенчаног
      Поздрављам свакога који би покушао да барем за ужи круг организује In Memoriam d’ Honour – сећање у Слави да је пре 800 година наша Отаџбина верификована да живи !. Прибојавам се да такве идеје нису препоручљиве у време „Катарзе“. У здравље.

      Одговори
  • Ранко

    “Несрећни краљ – infelix Rex – Петар Други Карађорђевић је 24. потомак Стефана Првовенчаног.“
    Moжете ли ово потврдити? Набројати тих 23 претка!?

    Одговори
  • illustrissimus semper avgvstvs

    pogledati poreklo.rs…..
    poreklo.rs/2012/09/05/na-današnji-dan-rođen-kralj-petar-ii-karađorđević/….

    ..http://www.royalfamily.org/family-tree/?lang=lat…..

    na starom sajtu dinastije Karađorđević bile su kockice sa imenima ovih 24/25 predaka,
    a onda sam išao preko geneaologics. i geni com..

    .istraživanja su fantastična ali nisam ih objavio…čisto da ne vređam „vozljubljeni“ narod serbskij u njegovom samoponiženju da dalje od pradede ne zna svoje pretke lažući i sebe i oko sebe kako eto pa Srbi imaju pamćenje (možda to jeste pamćenje ali je defektno i buđavo) jer se u ritualu krsne slave sećamo samo ukusne žderačine i glavoboljne pijače…..zato pozdravljam sve one koji imaju nagon za otkrivanjem svog porekla ignorišući fatalni i kobni sinodalni kodex SPC o slavljenju Slave sa ciljem da nestane obitelj i pamćenje na pretke…..eto, mi ljubomorni na Plavu krv po svim portalima isprdavamo prinčev „srpski jezik, a javni portali srbijanskog plaćenički kontaminiranog oglasnog prostora ne dozvole da se upitamo. a koji to srpski da nauči Princ da bi Ga tamo neki pa još kažu da su i Srbi razumeli ??? onak srpski iz Pirota ili sa Cetinja ?…onaj srpski iz Prijedora ili iz Zaječara…ili već postoji standardni srbijanski književni jezik za upotrebu u gabaritima Uže Srbije ??…naravno da sam besan na ispoljavanje urođenog srpskog antiintelektualnog primitivzma kojima se dičimo kao našu autohtonu tradicionalnu stečevinu, pa onda izbacujemo Princa iz njegove okrnjene imovine jer ne zna srpski, a to da je On krvni rod sa kraljicom Elizabetom II a preko Nje u rodu sa 5753 rođaka: pogledaj Line of Succession of british trone : A II K je 104. mestu, a za Ruski tron na ČETVRTOM (jel smo obavestili Putina o ovome ??) – to visokoizdajničku srpsku kvaziinteligenciju naprosto smeta, jer kakva bi to bila Srbija u koju bi svakog vikenda dolazio neko iz evropske aristokratije i to o državnom trošku ako znamo da je u članstvu plemićkih Bildenberga, auu bre pa to je nemoguća misija….sigurno ne ona koju su stavili na slepi kolosek samopropasti u samobeščašću….izvini Ranko, a i ostali sabesednici…morao sam ovo da kažem ne zato što „volim“ aritokrate, naprotiv jer su skloni neoprostivom grehu u Srpstvu = Rodoskvrnuće !…već da se barem ova količina pojedinaca sa svojim poreklom ma kakvo da jeste okupe 28.08.2018. sa svojim Ikonama Krsne slave i obeleže Jedinstveni Događaj u istoriji jednog Naroda -Srpskog naroda : svoju KRSNU SLAVU, odnosno toga dana ima da bude MILLENIUM od prvog zapisa Krsne Slave kod Vojvode Ivca….Blagoslovljen je onaj koji može da kaže da je samo jedna karika u lancu života u proteklih 1 000 godina – hvala ti Bože i Moj Svetac zaštitnik – hvala što se sačuvala iskra i gen života, hvala i meni jer nisam zaboravio i izdržao svih ovih 1 000 godina u uzajamnom odnosu zaštite: Ti mene štitiš moj Svetac a ja tebe slavim i sve svoje pretke znane i neznane od moje krvi tebi posvećujem po Predanju datoga Nama od Svetoga Save -da prinosimo Bogu i svom Zaštitniku BESKRVNU ŽRTVU NA KIRION GOSPODNJI….Tako neka bude i u narednom Milleniumu u hodu svakog pojedinca koji bude želeo da se smatra odabranim i Počašćenim izdankom Invictus Gens Rascianum : A MEN (staroegip.)

    Одговори
  • Ранко

    Није ми јасно шта сте хтјели да докажете. Карађорђевићи за родоначелника династије узимају Карађорђа. У њиховом стаблу нема ни Карађорђевог оца Петра, нити његовог оца Јована, јер су они били људи из народа. Обични сељаци. Немају они везе са Немањићима, а те родослове по линији краљице Марије нико озбиљно не узима.

    Одговори
  • illustrissimus

    Господине Ранко – ја се не сматрам ни стручњаком нити саветником за питања јавног презентовања неке аристократске обитељи или династије.
    Онако успут информишем се о понашањима унутар племићких кућа.
    Можда би требали ангажовати некога ко би нам објаснио Салијско право наслеђивања или Примогентура.
    Верујем да г. Лопандић више зна о функцонисању односа унутар појединих династија. Но, неке ствари су биле очигледне па сам се распитивао и добио неке одговоре, додуше, из страних средстава информисања и извора архивске грађе.
    Наша преокупација око „династија“ почиње и завршава са унутар клановским превирањима и међуобитељским разрачунавањима – ко је одредио и дао допуштење да се обитељ Карађорђевић и породица Обреновић са својим беззначајним крвним сродницима назива ДИНАСТИЈА ??? (историја Шкотске пуна је таквих клановских свађа али су само кланови Брус и Стјуарт добили статус Династија и то након скупштине кланова=парламент Шкотске)
    ** Питање Карађорђевића и избора родоначеника је свакако једно од ствари које би нас требале занимати – јер није Карађорђе Србима поклоњен на анђеоским крилима па да је Први, а да су отац и мајка случајни појмови добрано неважни за „српску“ историју“. Код Обреновића има још бољи куриозите око избора презимена: Милош Теодоровић Обреновић, па који је онда прави ?. Али, не треба ни њима да се замера јер Милош беше неписмен а Карађорђе још и агилан. Заједничко им је да су ипак хтели доказати се да су вредни пажње због војних успеха, а не по племићком наследном праву. Милошу је итекако годило да се јавно и службено ословљава са Књаз премда кад се читају султанови берати, фермани и хатишерифи запажа се место које му припада у релној сфери моћи. Има тамо где султан у својој царској милости наређује своме великом везиру да обавести „књаза“ султанове провинције Србије да је воља падишаха удовољити својим поданицима његове провинције Србије да у личности насленога Књаза извеси и турску и поред ње српску заставу. Значи, није заслужан неписмењаковић већ сензибилност милостивог султана који само испуњава вољу својих поданика и наређује првом оперативцу: вел. везиру да се ствар обави а Књаз је ту тек трећа инстанца, што би рекли по ондашњим схавтањима Милош „књаз“ је племески поглавица свога стада.(тако се писако) Веома је интересантно читати таква титуларна ословљавања. Ја, ипак, немам афинитет да проучавам такве детаље, већ пратим генеаолошка стабла и „пут крви“ од првих записаних и проверених докумената. Овде треба посебно да се нагласи да је име династије по патронимима везано уз словенске народе. Приметићемо да је у Пољској позната династија Јагеловича, у Русији Руриковича, у Србији Немањићи, Обреновићи, Карађођевићи, и ту за даље стајемо на одмор..*****Морам да се осврнем на ваш, готово паушалан, одговор да родослов Петра Карађорђевића преко мајке Марије „нико озбиљно не узима“ – нисте само навели где ? Ако мислите на Србију и земље пропалог Пијемонта онда то видимо да нико не ферма никога од Карађорђевића у Србији макар је потомак Вожда првог српског устанка 1804. Игнорисање Александра Другог Карађорђевића није само ствар суверености државних институција већ је понижавање „због његовог српског језика“ постала незаобилазна шала на сеоским вашарима и панађурима, а у уметности ако се и сете да славни Карађорђе има живућег потомка онда је то у сценама скеча, сатире или хумора. Готово је апсолутно непримерено писати и говорити да је Александар Други Карађорђевић – самопрокламовани престолонаследник, по баки Зорки чистокрван ђетић Црногорац. Истицање ове чињенице није препоручљиво јер се не уклапа у црногорчење Црногораца :никад Срби нијесу били а, оца ми очинског,и неће. А колико пратимо и сам „престолонаследник“ није вољан да таласа црногорски државотворни лоби у држави Србији докле год има шта да се касапи….Све у свему, ово је велика трагедија српског народа и његове историје и његовог битисања од Грешке цара Ираклија до данас. То је исходиште закључка о Несрећном Краљу: INFELIX REX. то што се у 1 500 година Балканске историје Срба поткрале грешке са неколико година епизода фаталних драмских сцена са главним ликовима Карађорђа и Милоша ипак не може да ОСПОРИ И ЗАНЕЧЕ или ОПОВРГНЕ ноторну истину да је Марија Хоензоллерн-Сигмаринген МАЈКА Петра Другог, да је у Његовог телу текла крв Викторије Британске и Александра другог Руског. То су ИСТИНЕ узимао их ко у обзир или не. Озбиљни научњаци на Западу изучавају феномен вируса Хемофилије који је преко краљице Викторије доспео у династију Романов-Холштај-Готроп. и фактички духовно „убио“ сваку помисао да ће Русији имати здравог царевића и будућег цара. Романови нису имали среће са династијом Сксе-кобург- Гота – поткрала се божанска истина да се у родоскврнућу рађа Нечиста крв изумирања. Као што видите Ранко западне аристократије немају презимена као ми по оцу, већ по градовима, покрајинама, тврђавама. Аристократија нема веру и нацију – то је посебан друштвени сталеж који опстаје преко 1 000 година и ако се деси да нема директног потомка онда се користило право ius possesis по коме је неки Племић имао право из власништва супруге, баке и сл. да постане Нобл персона.
    ***погледајте на јутубу да крањица Елизабета Друга прихвата у своје друштво Петра Другог и бива кума Александру Другом не зато што су они потомци Карађорђа већ што су потомци Марије – унуке краљице Викторије. Данашњи де јуре царевић Русије је ближи немачком племству него руском. Па да преформупирам став o Маријi Хоензолен-Sigmaringen. Maрија је увела Карађорђевиће преко свог порода у Аристократију у којој се нису снашли ни 1945, а ни данас макар на формалном плану а стварно као туристичка атракција и спонзор страних улагача.. Марија је улазна капија прек које се долази праћењем женидбе и удаје до првих оснивача племићких кућа. Данашњи Карађорђевићи може да се похвале својим Родословљем пред сваким – од оног обичног грађана Србије који не зна даље од прадеде па до оних који имају покриће у крви од Карла Великог или Романа Четвтог.
    **** Иван Четври Силни (Грозни) постао је Цар Русије јер га је одгајала Српкиња Ана Глинскаја Јакшић Белмужевић указујући да је њен унук потомак не само Руриковича већ и Палеолога и Немањића – Руриковичи нису имали царски педигре а Иван Четврти је био позван да по Путу Крви васпостави Трећи Рим у Москви и оствари Симфонију како је то тражио патријарх цариградски Атанасије Други од деде Ивана Трећег. А то се остварило када је принцеза Софија Зоа Палеолог у чину венчања пренела Вечни пламен Аја Софије у Москву – Софија Зоа била је унука цара Манојла Другог Палеолога и Јелене Драгаш Немањић и по праву ius possessis то је био довољан разлог – ноторна чињеница да је Иван Четврти законити изданак царске крви Миропомазаних Суверена. 16.01.1547. пресрећна бака Ана Јакшић у цркви Архангелског Сабора Кремаљског дворца предаје своме унуку Царску Инсигнију – Круну Владимира Мономаха = унука цара Источног Римског царства Константина Деветог Мономаха и тиме започиње Ера Царске Русије, а Иван Четврти уноси икону Светог Саве у Архангелски Сабор да буде светионик Трећем Риму да је нужно за успех државе васпоставити Хармонију и Сапрестолништво Цара и Патријарха како беше у Жичи а сад кроз симбол Двоглавог Орла….и дан данас Двоглави орао као Ромејска баштина у рукама Русије потврђује добре односе Кирила и Путина – јер, то тако напросто, мора да буде !!

    https://www.youtube.com/watch?v=5114Jr606VM

    Одговори
  • Ранко

    “јер није Карађорђе Србима поклоњен на анђеоским крилима па да је Први, а да су отац и мајка случајни појмови добрано неважни за „српску“ историју“.Све сте рекли. Али, ето Александар II Карађорђевић се поноси прецима “по бабиној линији“ а заборавио је Карађорђевог оца Петра и Петровог оца Јована. Шта рећи? Будимо реални, тражимо немогуће. Ни краљевско, није увијек краљевско.

    Одговори
    • illustrissimus

      na ovaj portal javljaju se ljudi željni što više saznanja o svojim precima. Pa eto ti šansa dragi prijatelju Ranko da ti sastaviš spisak Karađorđevih predaka počevši od Petra i Jovana pa sve dok ima ijedan validan istorijski dokumenat, ili neka guslarska pesma. …jer nije tajna da se naše poreklo prenosilo Usmenom predajom sa kolena na koleno…pa ko je zapamtio taj sad zna…i to je bilo u mom kraju „pod normalno“ da se u vreme „svinjokolja“ svašta pričalo pa i ko je koga napravio.. i pokloniš sve to lepo Aleksandru II Karađorđeviću da se slavodobitno (na engleskom) podiči tokom posete Srbiji svog rođaka Čarlsa-princa od Velsa.. Za adresu nije problem – nekako ćemo je pronaći…otvaram ti prijatelju Ranko šansu da se oglasiš u rubrici o Krsnim slavama po temi: Zašto je većina srpskih slava u zimskom periodu i božićnom postu – barem polovina, a druga polovina nakon Božića, ali opet najviše slava je u dugim zimskim noćima…zašto ?

      Одговори
  • Ранко

    Драги illustrissimus немам намјеру да се чешем о туђа носила и да састављам родослов Александру II. Имам паметнија посла. Мене интересује мој родослов и то сам прилично добро истражио. Многи су се бавили поријеклом Карађорђевим и од Јована нијесу даље отишли. Јесу неки у измишљању наравно. Надам се да ће неко од Карађорђевића урадити ДНК тест па ћемо видјети и ту њихову хаплогрупу. О славама је толико речено да је прича на ту тему сувишна..

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top