Poreklo prezimena, selo Peljave (Lopare)

Poreklo stanovništva sela Peljave, opština Lopare (Majevica), stanje iz 1969. godine

Selo je postojalo pod istim imenom u 15. veku. Po predanju, u šumi Grabovima bilo je neko starinsko groblje, ali više nema nikakvih znakova groblja. Nađe se samo poneki manji otesan kamen. Kažu da su tu bili “rimski” grobovi. Oko 1930. godine Vasilije Delić je, krčeći u šumi, iskopao ćup starog novca. U šumi su Rustovima, na međi prema Priboju, ima nekoliko stećaka. Opšte je predanje da su nekad u selu živeli “Mađari”, pa se njima pripisuju i stećci.

Veruje se da je prva kuća od najnovijeg stanovništva bila u šumi Paniku. Tu je i danas šuma, koju su krčili doseljenici koji su tu dolazili. Svi u selu su bili čifčije/sluge; kako bi koji iskrčio, obraćao se nekom agi za pristanak da mu bude čifčija.

Najstariji doseljenički rod u selu su:
Živkovići – Stankići, čiji su ogranci: Živkovići (7 k.,), Tekići (7 k.,) i Nikolići (1 k.,).. Sve je to izišlo iz Živkove kuće. Slave Mratinjdan. Cvijan Živković (rođen 1904 god). nabraja ove pretke: Gavro, Pero, Živko, Petar, Stanko, koji je došao iz Hercegovine.

Antići (2 k., Đurđevdan) su ogranak Antića u susednom Tobutu, ali ih smatraju kao da su “starosidioci” u ovom kraju.

Delići. Prvi od njih je došao u Peljave u 18. veku. Urum, predak Delića (Urumovića) i on je krčio šumu (šuma je bila u selu do oko 1940. godine). Zauzeli su najbolju zemlju u selu. Ipak, postali su kmetovi Mehića iz Gornje Tuzle, a posle su se smenjivale age iz Teočaka, Zvornika i Lokanja. Urum je bio od Bileća u Hercegovini. On je navodno imao sinove Ćetka, Mirka, Deliju i Peru, od kojih vode poreklo familije: Ćetkovići (19 k.,), Delići (18 k.,), Perići (8 k.,), Mirkovići (10 k.,), Gavrići-Đukići (1 k.,), Ivanovići (5 k.,). (Svi zajedno su loza). Perići i Delići su do pre 50 godina bili jedna familija, a sada se već uzimaju među sobom. Svi slave Pantelijevdan. Jedna grana Delića se zvala i Tomići – po jednom pretku. Od Delića ima iseljenih u Mezgraji, Loparama, Tuzli i Beogradu, Perića ima iseljenih u Tuzli i Sarajevu, a Ćetkovića u Tuzli i Beogradu. Predak Mirkovića je došao posle Uruma, ali je bio od istog roda u Hercegovini. Pojedinci iz ovog velikog i veoma uglednog roda kazuju i nešto drukčije o svom poreklu. Neki kažu da se onaj predak koji se doselio zvao Gavro Urum i da se tako zvao što je bio iz Ercegovine iz Urumlije. (Sahranjen je u starom groblju.) Po Tomi unuku Gavrinom, Delići su se prezivali Tomići. Taj Toma se zatekao u selu kao knez kad je Austrija došla u Bosnu (1878. godine), a njegov otac Tešo je bio oberknez. Neki kažu samo da su Delići došli iz Uruma, što nije nimalo tačno. To predanje čuva samo neke aluzije na Urumliju, u kojoj na Majevici uopšte nema tačnih predstava. Urumovići su svakako prozvani po pretku koji se zvao Urum: kod Srba u Požarnici kod Tuzle, u podgorini Majevice, u upotrebi je lično ime Urum, a u Peljavama tako izgovaraju ime Hurem, koje je u običaju kod Muslimana u obližnjem Teočaku. Cvijan Delić (rođen 1901. godine) nabraja ove pretke: Pero, Milovan (rođen 1830), Toma, Tešo, Gavro-Urum. Prema tome, njihovo doseljavanje pada u vreme oko 1760. godine. Tešini sinovi su bili Ćetko, Ivan i Mirko, Toma je imao Gavru i Peru. Vrlo je zanimljivo ovo kazivanje: Urum je bio Musliman i imao sina Safera (što bi se moglo objasniti da su došli kao prividni Muslimani, dvoverci). Sefer se nije ženio i živeo je u jednoj kući sa nekim koji je bio od Antića, koji mu je bio pobratim, i takođe neženja, živeli su dugo, čupali tuđe ogreve za vatru. Jedno jutro našli ih mrtve: veruje se da su jedan drugog ubili.

Lujići (2 k.,), ranije Petrovići, i Mijatovići (3 k.,), koji se tako zovu tek od Drugog svetskog rata. Jedan su rod – Lujo i Mijat su bili braća – i slave Arlijevan, sv. Agatonika. Poreklom su iz Hercegovine.

Jovanovići (6 k., Lučindan), su veoma staro koljeno u selu nepoznatog porekla. Zajedničkog porekla su i Vićići (1 k.,) i Radić M. (1 k.,).

Blagojevići (8 k.), i Mićići (12 k.,) su jedan rod, slave Jovanjdan i ogranak od Bobara u Loparama: došla odatle udovica sa sinovima. Bobari u Loparama porijeklom vode iz Pive u Hercegovini. Kažu da su im preci pobegli iz Pive kad je Bajo Pivljanin isekao neke Turke.

Obrenovići (2 k.,) i Mićići (7 k.,), nekada svi zajedno Krstići slave Lučindan, ali je Krsto bio Obrenov sin. Došli su posle Živkovića iz Crne Gore. Zovu ih i Lisice.

Simeunovići (13 k., Nikoljdan) zovu ih i Kneževići, jer je neki od predaka bio knez. Verovatno su zajedničkog porekla s njima, odnosno njhovi su ogranci Ilići – Rakići (10 k., Nikoljdan) i Bojići (4 k., Nikoljdan). Nepoznato poreklo.

Radići (4 k.,): otac im je bio dovodak od Trifkovića u Tobutu.

Benovići (2 k.,): otac im je došao za vreme Austrije iz Ugljevika ženi u kuću.

Dragićević P (1 k., Pantelijevdan i prislužuje svoju staru slavu Đurđevdan) je došao ženi u kuću iz Čaklovice u Rastošnice kod Zvornika.

IZVOR: Saradnik portala Poreklo Aleksandar Aksić Šarko