Лички рјечник Reviewed by Momizat on .  Портал Порекло објављује речник личких речи и израза (уз понеки рецепт за личка јела)    Речи на слово А Амбрела (или умбрела) - кишобран   Речи на с  Портал Порекло објављује речник личких речи и израза (уз понеки рецепт за личка јела)    Речи на слово А Амбрела (или умбрела) - кишобран   Речи на с Rating:
You Are Here: Home » Порекло речи » По регионима » Лички рјечник

Лички рјечник

 Портал Порекло објављује речник личких речи и израза (уз понеки рецепт за личка јела) 

 

Речи на слово А

Амбрела (или умбрела) – кишобран

 

Речи на слово Б

Баса – лички млијечни намаз

Бена, бенетина – будала, будалетина

Благо  – стока

Биљац  – тешко чупаво зимско ћебе ткано од грубље дебеле вуне у неколико боја (црвена, црна…) Обавезно се спремао за удају и пуно љубави се водило под биљцем у дугим личким ноћима. „Шарен Мате, узја на те“.

Боцунић -стаклена теглица; Боцунић за ракију – стаклена посуда с дршком извана покривена плетеном заштитом

Бота, ботица – грумен, грудва (паленте)

Брајне  – поштапалица у говору: „Брајне, виђе ли ти оно!“

Брина – узвишица, брежуљак

Бркљати – кувати на лаганој ватри, крчкати

Брља – лоша ракија а може и неуредна женска

Брљеушка – шамар, пљуска

Бронза – звоно које се ставља на стоку. Овце су имале клепке, краве звона, а волови бронзе.

Бручке – стидне длаке

Бруцао/ла је – ушао/ла у пубертет

Буце – гумене чизме

Бујад – папарат, биљка

 


Речи на слово В

Ваган – мјера за жито. Ваган има шест четвртинки или 50 кг.

Вабити – звати некога

Ва(в)јек – увијек; „вајек скупа, ка тићи“.

Вајат – остава

Вањкуш – јастук

Вареника – млијеко од краве, овце, козе

Припрема: Понесеш у канти млаке воде па сједнеш на троножац да сапереш Перови виме, па кад спусти помузеш варенике у краљачу, посље задигнеш руб кикље и проциједиш кроз кошуљу у котлић, наставиш на вериге, намакнеш над ватру коју прије тога разгориш сувим дрвима (буквић, грабић, јелић…) и куваш а пазиш да не искипи. Кад прокува оставиш са стране мало да се увати скоруп.

Вериге – метални ланци закачени на греду у кухињи изнад огњишта на које се качи котлић

Вежа – То је главна просторија у личким кућама, која је обично била у средини и ту је било огњиште на средини, шпарет у ћошку, неки мањи лежај и пуно столица на три и на четири ноге. Около би биле двије собице за спавање, једна за производњу дјеце, а друга за дјецу и старце. У вежи се највише боравило

Вијати – просијати жито

Вратрији – вражији

Вучија – за ношење воде, дрвена, има дуге као буре, дугуљаста је са правоугаоним дном и горњом страном, висока око један метар, дијагонала правоугаоника 30-40 цм.

Вртено – дрвени предмет на који се намотавала вуна предена са преслице, или се препредала са другого вртена

 

Речи на слово Г

Гањак – тријем, наткривенкривен подест који се протезао дужином куће

Гаргеше – кад се вуна остриже са оваца обично се дала мало мочити у воду у коју се дало како су казали мало“лагане лукшије“ да би вуна мало омекшала, а потом кад се осуши, а онда „праменови“ или „љиљци“ би се стављали на гаргеше да се „чушља“

Гиљота – одговара, вреди јој

Гра – грах, пасуљ

Грко – горко; „Грко ка пелим“!

Грَота – штета, а може бити и гријех; „Грооота је бацати крув у смеће“.

Грљак – овратник за јање или теле; или уски дио флаше

Гувно – мјесто гдје се врше жито, с коњима на примјер

Гумењар – запрежна кола са гуменим точковима

 

Речи на слово Д

Дашкалица – загонетка, питалица, друштвена игра у дугим зимским личким вечерима. Нпр: „Црвено, малено, цури забодено“ (ринчица-наушница)

Дедер – ајде

Дериште – клипан, клипанциц, нестасно дијете

Диван – разговор

Дрāго – скупо. Нпр: „Баш је драаага ова кикља. Не мерем је купити.“

Дроб – цријева, утробаш. Нпр: „Перемо дроб, требаће нам за правити кобасице“.

Дроње – прње, стара одјећа, крпе

Дурати – трпити. Нпр: Када нешто боли: „Лези и дурај. Проће“! Мораш све издурати“.

 

Речи на слово Е

Е…е…е…  – да, да…

Ест, вала! – узвик: Право кажеш, баш је тако!

 

Речи на слово Ж

Жакља – врећа, већа торба

Жага – пила (тестера)

Жаруља – сијалица

Жупа – јуха, супа

 

Речи на слово З

Завидла – прије мрака – док није мрак;  „Вези завидла а прешћеш вечерас уз лампу“.

Завод – WC или нужник. Могао је бити у дворишту направљен од дасака у облику кућице или с једне стране гањка испред улазних врата у кућу

Забасати – залутати; „Забасале ми овце у страни, морам и ићвратит“.

Заврнут – својеглав

Зановијетати – досађивати

Заслан – кецеља

Збор – сеоска слава

Земан је – вријеме је

Зера, зерица –  мало; „Дајде ми зерицу цукра, шутра ћу ти вратити“.

Зјека, којица – здјела

Злоран – онај што слабо једе, нема апетит, бира храну

 

Речи на слово И

Иштрла – бетонски или камени под

Ишћипарио – нагло нарастао

 

Речи на слово Ј

Јопе – опет; „Добар дан, јопе ја“!

Јутрење – јутрању, а послије Богослужења, гледали у Цимитеру момке и дјевојке, како играју кола и плешу по ново налепршаном снијежном покривачу

 

Речи на слово К

Калача – кутлача, шефља, шефарка

Калати – пунити калачу; вадити воду из бунара са кофом

Канда – као да

Канити – намјеравати, имати изгледа; „Канда кани киша горе од Пировишта“

Кантрига – столица са наслоном

Кеба – коричар нож; израђивани су у разним величинама од најмањих од неколико центиметара до па до великих чије је сјечиво и до петнајстак центиметара дугачко. Стари људи су увијек за појасом носили овакав нож и свакодневно га користили. Употребљивани су у различите сврхе, могло се са њима и бријати. Ножеве су израђивали мајстори ковачи најчешће од старих коса а квалитет ножа је зависио од вјештине самог мајстора. Процес каљења био је најважнији за добивање квалитетног сјечива. Рукохват ножа био је најчешће од овнујског рога који ако није био раван се равнао у врућој води.

Кебар – хрушт, кукац

Кидати (снијег) – чистити дубоки снијег и правити пртину

Кигана – кајгана

Кикља – хаљина, женски једнодјелни одјевни педмет

Клапац, клапчић – дјечак, дјечачић

Клепка – звоно које се ставља овце. Овце су имале клепке, краве звона, а волови бронзе

Клепати косу – наоштрити косу, изравнати оштећења на сјечиву косе лаганим куцкањем по оштрици прије него што се приступи оштрењу брусом

Клисање – личка чобанска игра

Кољер  – дио крагне тик уз врат, који спаја кошуљу са дијелом крагне који је преврнут према раменима; Кољер се први подере на кошуљи. Вриједне супруге су често пажљиво окретале кољер на кошуљи да неко вријеме изгледа као нова.

Комуне – махуне, боранија

Коњозобица – ткана торбица

Копања – дрвено корито

Копе – папуче, обично плетене на 4 игле

Котарина – мјесто у сеоском дворишту гдје се налазе пластови сијена

Кожун – прслук од овчије мјешине („кад ја окренем кожун“ – претња, израз упозорења, ако се наљутим)

Кошуњел – јастук

Краљача – дубока посуда слична лонцу (обично плава извана, бијела изнутра), с једне стране има мало продужен наставак с рупом у средини за који се држи када се носи, а у краљачу се музе вареника.

вити се Кра – топити се (снијег, лед); „Неће се овај снијег открааавити до Ђурђевдана“!

Кривити се – плакати; „Ког се врага кривиш! Добићеш зауво“!

Крув  – пшенични крух, хљеб

Кукуњешће – лички плес, а има и румуњешће. Игра се у колу уз звуке тамбурице-дангубице и уз пјесму: „Ико уме ико зна кукуњешће да игра…“ 

Класични плесови су били мање заступљени на личким забавама. А ако ипак јесу онда је младић дјевојку молио за плес овако некако:

˝Цуретино, моремолсе ја и ти мало проносати˝?

Посље прела дичаци би идући својим кућама вако запјевали да се могло чути с брда на брдо:

„Да је Лика што је вареника
Кореница да је паделица
ал би побро надробијо добро“.

Кумин – враташца од шајера

Кумпјери – крумпири; „Ал сам се јуче нажбока купуса и меса и кумпјера уцјело“! – огуљен цијели крумпир куван у сланој води

Курзовница – кукурузни крух

Куварија – кућица за кухање меће, хране за свиње

 

Речи на слово Л

Латерна – фењер, шталска лампа

Лармати – јасати галамити

Лички лонац  – 1 кг сувог меса, сланине и кобасице, 1 кг киселог купуса ситно рибаног, 1 кг крумпира скувати посебно под љуском. Запршка: 5 дкг масти, 2.5 дкг брашна, ½ главице капуле, 1 дкг црвене мљевене паприке или мало пиреа од парадајза

Припрема:

Купус и месо с мало воде кувати лагано око 2 сата и додати запршку која се посебно припреми у тави. Све заједно кухати још пола сата. Крумпир се сваки добро опере прије кувања у посебном лонцу. Дода се воде толико да крумпир сав урони. Куха се око 40 минута, али је најбоље пробати плетећом иглом или виљушком да ли је куван. Огули и служи као прилог.

Личке полице – јело од кромпира, пресеченог на пола;

Припрема:

кумпјере (опране) пресијечеш напола, метнеш соли на једну половицу , па утрљаш у ону другу. У врућу пекану метнеш полице сложене у протван тако да им је бијела страна одозго и печеш док не пожуте. Једеш вруће, а најбоље да не гулиш љуску него нако све скупа и присмочиш сланину и лук чешњак.

Лички сир – Помузеш краву, десетак литара млијека ставиш да се кува. НЕ солиш тада јер би се со испрала када циједиш сир. Додаш неколико кашика „маје“ која се купи у самопослузи, добро промјешаш, и убрзо се почне одвајати сурутка.Све се то ради полако без нервозе јер процес хемијске реакције не може брзо…Лонац с млијеком гурнеш на крај шпарета да се још боље одвоји сурутка, па кад је бистра и зелена, оциједиш кроз газу стављену у већу цједиљку. Тада ПОСОЛИШ сир по укусу. Газу са сиром стиснеш, и ставиш у специјално направљену прешу. Има их округлих и четвртастих. Код нас су најчешће, некој старијој шерпи, избушили дно и ставе је изнад канте. Када угураш газу са сиром у такву прешу,оно ће се још циједити пар сати.Одозго одмах поклопе са неком даском и понекад ставе и камен преко даске. Сутрадан, сир изваде, посоле још мало извана, као конзерванс. Ставе сир у оне мрежасте вреће и објесе да се суши на зраку неколико дана. Понекад ставе сат времена у сушару гдје се месо суши, а најчешће у неком металном бурету заложе ватрицу с пуно дима, одозго решетке и послажу десетак, на зраку већ осушених, сирева. Окрену их више пута и тако могу „одимити“ дневно 500 сирева ако се има гдје продати.

Лички међед – Стари виц о Личанима:

„Породично стабло Личанина:

отац: медвјед

мајка: буква“.

Напомена : Медвјед (Урсус урсус) је доста ријетка животиња, која се упркос узнемиравању и ремећењу његовог хабитата жилаво одржава у врлетима Лике. Тамо је задржао своје исконске карактеристике и ћуд.

У структури прелијепих личких шума преовладава Буква (Фагус силватица сп. ). Њезина заступљеност у укупној дрвној маси је 51%. Некада се међу шумарима и прерађивачима дрвета сматрала „коровом“. Из тих времена настао је и овај кратки виц на рачун Личана.

Обзиром да је медвјед веома снажна и издржљива животиња (није претјерано њежан) и обзиром на доста грубо и „непослушно“ буково дрво, за Личане су некадашњи шумари сматрали да су неке своје карактеристике наслиједили од „прародитеља“.

Лопар – дрвена широка лопата којом се крув стављао у пећ

Ловардати – лупати; словардати се – пасти бучно обично с нечег високог; ˝Умало се словарда низ штиге!˝

Луг – пепео; „Кад сам ја ишла у Сувоју у збор, љепо лугом оперем косу и умијем лице, па угарком поправим обрве, а уста и образи се црвене од помисли да ће ме мој будући погледати“.

Лућерда – бочица с фитиљом у којој гори петроуље (шкиља)

 

Речи на слово М

Маћи-а-о – мали, мала (дијете), малено

Мàја – џемпер ручно платен од вуне на скапчање или преко главе

Мајкан – момчина, делија

Марити – бринути

Масеница – јело гдје се крух полије врелом водом и зачини с масти и бјелим луком

Масти и крува – Припрема: Одсјечеш дебље шњите крува па озго намажеш маст, посолиш ситно нарезаним луком чешњаком или капулом; или поспеш љутом црвеном паприком; или пошећериш (ал онда не мећеш лук)

Мећа – храна за свиње, обично кувана

Мешетар – трговац коњима, стоком уопште (трговац благом)

Мијур – мјехур; “Нажуља ме опанак па ми се још и мијур прокино!“

Мурелац – дугачак штап, летва

Мурва – дрво и плодови црног и бијелог дуда

Музике – усна хармоника; „Онај дичак, брајне, извади музике из џепа па поведе коло јуначко на Сувоји. А цуре се љепе узањ ка пчеле на мед…“

 

Речи на слово Н

Надо – дрвено глатко корито, као издубљени трупац али фино обрађено. Користило се за ношење рубине на прање у потоку, или за сушење каквог жита или поврћа у мањој количини; „Тежак ка’ надо“.

Наћве – за мијешење крува, погаче,курзовнице или смјесовнице, направљена од издубљеног дебла као мало корито.

Накурњак – личке зиме су биле некада јако хладне па је цура тајно плела и „накурњак“ за младожењу и стављала у шкињу са рувом (дјевојачка опрема) за удају. Није познато да ли су постојале стандардне мјере за исти.

Навлачак – јастучница

Небре – узвик, поштапалица за охрабрење; „Небре Маро, није то вук, то је наш Шарко, ено маше репом!“

Несклаворан – непропорционалан, непристао, лоше грађена

Нигда њесам – Никада нисам (био, видио…)

Нуде – дај, види, а може се користити и као израз чуђења; „Нуде пробај ваља ли (ракија), саَм сам је пека, има преко 20 гради“.

 

Речи на слово О

Офирати  – удварати се

Оје, ојић – оје или врста дрвене кратке руде која се веже на воловски јарам, а на задњем дијелу је био окован металом и имао је ланац којим су се вукли трупци (киријало); Јак ка’ ојић.

Оклен – одакле, откуд; „А оклен си ти?“

Оправа – хаљина

Ожег – мала жељезна лопатица за подјаривање ватре и набацивања дрва на ватру

Ошлаг – дрвени сандук за чување жита

 

Речи на слово П

Падела (ако је мала онда је паделица) – здјела, здјелица

Падевице – узречица; „Падевце те ватале што ме препаде!“

Палента – правила се и јела са вареником, зачињена, киселим млијеком а кувала у котлићу који је висио на веригама на сред огњишта

Припрема: Лугом и водом добро опереш котлић да не буде нако гарав. Успеш мало више од пола воде, посолиш и пустиш да прокува (објесиш котлић о вериге над огњиштем). Сад успеш курузног брашна (мјера-већ према томе) и кад вода укува на зеру мање од пола, пробијеш у средини брашна рупу, па још вариш десетак минута.Онда скинеш котлић и кренеш мијешати. Добро је сјести на сточић (троножац) да ти не отрну ноге, а котлић метнеш напод или међу ноге (пази, вруће!) и још добо умијешаш мишајачом око пет минута. Онда оставиш да се лади. Послије можеш зачинити врућом масти и жмарама или удробити у варенику.

Паљак – кутлача

Пањгризати – изазивати

Парип – коњ

Пеква – Разгориш ватру, метнеш у суд меса и крумпира, поклопиш пеквом и одозго нагрнеш пуно жара да прекрије пекву. Печеш док није готово

Пељда – ˝Виде пељде и спрдачине ….!˝ (види чуда и ругла)

Пенџер – прозор

Перчин – плетеница

Пиња – зихерица

Пињати – купити прстима несто ситно. Пињати труње.

Пладањ – тањур

Подробац – остатак од јела,односно онај дио јела који је остао у тањуру; „Све појли а мени оставили подропце“.

Поган – нагао, оштар човјек

Појата – штала, сјеник

Полабрцати – брзо појести

Попара – једноставно јело за доручак или ужину; Припрема: Надробиш прешкицу (крух без герме) и прелијеш врућом водом која се прокувала на масти и динстаном луку а којој можеш додати зачине по вољи (црвене паприке, зачин Ц или Вегета, папар…), а у стара времена се стављала само со јер другог није било

Пракљача – Е, да вам нешто испричам. Кад је у новембру тета Марија Пошмугина ишла у Огулин, тетка Стака је замолила да донесе килу салицила јер ће посље клања прасаца кувати сапун. А онда ти жене ошле прати рубине на Ђуре Кебе поток. Прво су искувале све у лукшији па метле свитак на главу и шкаф с рубинама на главу. Нена је поњела пракљачу, Маца перилицу, а Нена рифљачу.Кад су стигле до ложионе морале су мало отпочинути јер је су биле трудне. Кад тамо на потоку већ су Анка и Зорка прале комушу из блазина са ситом и решетом.

П(оп)равдати се – свађати се, посвађати се; „Бабе се поправдале“.

Пржина – ситни пијесак

Преша, прешити, (на)прешит – журба, журити, брзак

Прешкица – Округли, мањи крув умијешен без герме, па је имао пуно укусне коре, а мало средине.

Приглавак – дио плетене вунене чарапе који иде на стопало

Приметнути – додати; „Тај кад прича вајек нешто приметне“.

Пришошити се – приљубити се уз неког

Прњав – подеран; „Пресвуцидесе, прњава ти та мајетина на теби“!

Пробркљати – нагло кључати, кувати; „Пази да ти јува не пробркља! Неће, метла сам је на лагану ватру да полако бркља“.

Просеница – крув направљен од проса

Проштац – штап; „Запе и паде ка проштац“.

Протван – посуда за печење колача или круха у рерни, пећници

Пркно (најчешће голо) – стражњица

Прзно – човјек који се лако увриједи

 

Речи на слово Р

Рашак – штап са једне стране раван а са друге рашљаст за наматање пређе

Ринчице – наушнице

Рубац – марама

Руњав – длакав

Рупити – доци на примјер: одкле си ти рупила,

Ршће – грицка

 

Речи на слово С

Сапет – смотан, неспретан; „Враг те сапо“! ( псовка)

Сварити – скувати

Сврдло – алат за бушење рупа у дрвету (борер,бургија)

Синџир – ланац, улар, поводац

Сјеркање – прво свјетло код свитања, траг зоре на небу

Скоруп – кајмак на врху прокуханог млијека

Слаткоран – онај тко има добар апетит; „Слаткоран ка прасе“.

Смамуњати се – пропасти, смањити се

Смјесовница – крув од мјешавине пшенице, кукуруза; „Моја Баба Пава, кад неби било доста брашна за погачу (од пшеничног брашна), курзовницу (од кукурузног) или просеницу (од просеног), правила би смјесовницу у коју је давала брашно, пшенично, кукурузно, ражено, зобно и просено.Просо је давало неки сладуњав окус. Било је здравије од свих данашњих „здравих“ крухова“

Спешкирати се – слупати се

Стап – кућни апарат за прављење путра

Стожина – дрво без грања око којег се слаже сијено

Струга – капија или ограда

Ступа – дрвена алатка за производњу влакана од конопље

 

Речи на слово Т

Тара – симбол позитивног, коструктивног, корисног, јаког… нема зиме гдје је тара

Теншуле – патике

Титрање – игра код оваца или говеда. Игра се штапићима направљеним од стабљика бујади

Тобош – тобоже; „Он се тобош намргодио, а брк му се смије“!

Тобалица – дрвена посуда у којој косац носи брус,мазалицу и воду

Траље – направа за ношење ђубра на ђубреник (два коца спојена дашчицама на које се стаљао ђубар)

Тратур – лијевак

Тревити – бити, десити се; „Баш се тревило да и ја будем на сајму оно кад је ..“

Тркља – танко дрво за везивање нпр. парадајза а могло се добити и тркљом по леђима

Троножац – столица на три ноге

Трудан – уморан; „Ал сам трудна, оде ја лећи“.

Трумба – цијев за провођење дима од пећи до отвора за димњака

Тујкаре, тутекарце – овдје; „Ђе су ми ципеле, баба? Тујкаре, ћоро ћорави“!

Тука – ћурка

Туркати – гурнути, гуркати; „Што ме туркаш, пашћу“!

Тутекар(це) – ту.

 

Речи на слово Ћ

Ћакнут – није нормалан

Ћаћа – отац

Ћено – пас

Ћео – хтјео

Ћерати – тјерати

Ћушнути, ћушка – пљуснути, пљуска,

Ћуп – значи земљани суд , најчешће се у њему киселило млијеко и чувало

Ћурак – капуљача

 

Речи на слово У

Увано – сигурно

Уавертити – схватити

Угарак – Кад сам ја ишла у Сувоју у збор, љепо лугом оперем косу и умијем лице, па угарком поправим обрве, а уста и образи се црвене од помисли да ће ме мој будући погледати. То су била времена. Знао је и тата угарком доцртати бркове.

Ундак – онда

Упетити – упамтити; „Немерем ово никако упетити!“

Урисити – погодити; „Уриси баба да ће Мара родити мушко!“

Усован – наопак, необуздан

Устра – бритва за бријање

 

Речи на слово Ф

Форамер  – човјек који пуни угаљ и воду у парну локомотиву

Фиранга – завјеса

 

Речи на слово Ц

Цакло – стакло, углавном прозорско

Цицвара – види палента

Цјепигуз – једна од најјачих друштвених игара у Шору

Цопрња – особа женског или мушког пола која има лош карактер

Цукар – шећер

Цуња – крпа

Цура, цуретина – дјевојка, ова друга већ свакако дорасла за удају

 

Речи на слово Ч

Чељаде – људско биће, човјек

Четвртинка – мало буре без горње стране, служило као мјера за жито. Четри четвртинке био је један ваган.

Чивут – кад је неко прекомјерно шкрт

Чијати перје – одвајати меки дио од чврсте стабљике која иде по средини пера

 

Речи на слово Џ

Џеладија – хладетина, пихтије

 

Речи на слово Ш

Шајтовлин – новчаник

Шалица – метална шоља

Шареница – вунени, ткани прекривач за кревет са шареним узорком.

Шарица – остатак од кукуруза

Шчаворити – стврднути се, скорити се, сасушити се; „Сва се шчаворила“ (особа), смршавила, повила се, лоше изгледа

Шипило – дебела игла усађена у дрвену дршку. За бушење коже.

Шкиљак – шешир

Шкале – љестве, лојтре, мердевине

Шпањгеле – слично лотрама, обоје се стављало на коњска кола и служило за превоз сјена и сламе

Шкатула – кутија

Шпаркет – шпорет

Шкриња за руво – дрвени ковчег у којем је дјевојка спремала руво – опрему за удају. Кључ би имала дјевојка код себе, јер унутра је спремала најинтимније ствари за себе и младожењу. Личке зиме су јако хладне па је тајно плела и накурњак за младожењу. Свекрва је прегледавала то брижно спремано рухо, и на основу тога стицала први утисак каква ће јој снаја бити кућаница

Шљака – штап за подбачање, за украс или као ортопедско помагало

Шпицнамет – надимак фамилије

Шпијати – шпијунирати

Шпиљати – глумити, правити се да је нешто што није „Шпиља госпу“

Шпот – срамота; „Ошпота се ја јуче! Пошла у дућан а заборавила шајтовлин „.

Шпруља – дугачка мотка; врло висок, мршав човјек (подругљиво)

Штентати – губити вријеме

Штевдека – дио постељине, постављао се на штамце, да буде удобније спавати. Платнена врећа напуњена вуном

Штиге – степенице

Штоклин – столица без наслона

Штрамац – мадрац од вуне

Штрљати – ваљати

Шундрати – стара изрека која се говорила кад се нешто изгуби; „Дојадио ми овај живот, најрађе би се шундрала; Друже Јово, мени се шундрала пинкала“. 

 

ИЗВОР: Интернет форуми


Коментари (1)

  • Nikola

    Evo još nekih. (izvinite ako sam ponovio već navedene)
    :vilica = viljuška;
    đelica = zdelica;
    padela = šerpa;
    šundrati = objesiti;
    ševarka = cediljka, đevđir;
    šurela = rerna;
    nožice = makaze;
    čedula = cedulja, isprava;
    kištra = kutija;
    lotre =lestve;
    okno = prozor;
    zula = otvor;
    lape = nazuvice;
    tačke = kolica;
    koca = deminutiv od kola;
    mujsa, mujsan = mačka, mačak;
    čojk = čovek;
    dičak = dečak;
    krst = čovek – Hrišćanin;
    zaslon = kecelja;
    šternja = cisterna, kišnica;
    klipa = manja cepanica;
    poplon = jorgan;
    merlin = peršun;
    varivo = misli se na ličko varivo: gra +ribani kiseli kupus;
    slanac = oljušten krompir skuvan ucelo;
    pola = krompir presečen po dužini i zapečen na plotni ili tepsiji;
    žmare = čvarci;
    puce = dugme;
    vitice = pletenice;
    roža = ruža, uopšte cvet;
    capa = stopalo;
    tuljkača = zimska kapa;
    edan = jedan;
    roglje = vile;
    štilo, štijati = ašov, ašoviti;
    bašća = bašta;
    šnjajder = krojač, šnajder;
    briktaš = novčanik;
    svojta = rodbina;
    numer = kućni broj domaćinstva koji se nasleđivao čak i

    posle selidbe. „Biti pod istim numerom“ = biti rod, svojta
    traga = rod, pleme;
    bota = masa nečega lepljivog (bota tijesta, bota blata);
    vrga = komad nečega (vrga mesa);
    goba = grba;
    gubav = prljav;
    grebenica = kičma;
    svitnjak = učkur;
    srnac = srndać;
    pometina = posteljica, lenj čovek;
    zanišnjak = beskoristan čovek, nesposoban čovek;
    sebirad = egoista;
    palavorda = blesan;
    zjati = vikati;
    učojčiti se = uozbiljiti se;
    pomoliti se = pojaviti se, proviriti;
    krenuti se = poludeti;
    roba = garderoba;
    uvati se = nadati se;
    subitati se = pouzdati se;
    siguro = sigurno;

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top