Порекло презимена села Стабна, стање из 1912. године
На левој страни реке Врбнице, испод планине Кручице, у једној сувој продоли, на. висини од 900-1050 м. налази се село Стабна. Продо је присојна, жупна и отворена ка долини Врбнице. У селу има један извор са кога све село носи воду. Село се дели на крајеве: До, Главица, Баре, Пода и Међа.
Куће су растурене по продоли и појединим крајевима без икаквога реда. Њиве су у селу, а ливаде у селу, у Ковачима и у Кручици. Стаје су помешане са кућама. Катун је у Кручици. Село има доста шуме она се са планине спушта до изнад самих кућа.
Стабна са својом околином сматрају се међу најстарија насеља у Пиви. У селу и данас има једна градина, звана Ерцегов Град, а једна присојна страда испод те градине зове се: Виногради Ерцега Шћепана, што све значи да то насеље има везе са Херцегом Стјепаном. Кад се овоме дода живо народно предање – поткрепљено именима места и крајева – да је Херцег Стјепан имао у Стабну и неку врсту двора за летње становање, а око Стабна мале засеоке, у којима су живели његови људи – занатлије: ковани, седлари, самарџије, мутавџије, туфегџије, сукнари, Онда, бесумње, ово је насеље најмање из почетка XV века. Већ 1579 год. помиње се у једној тапији имао село Орах у општини Пива, а то је заселак Стабна.
Стабна имају засеоке: Ковачи, Јасен, Орах, Седлари и Језера.
Ковачи су некада били катун за Стабна. Налазе се на десној страни Врбнице. Данас у Ковачима живи по која кућа од сваке стабњанске породице.
Њиве и ливаде су у селу; ливада има и у Кручици. Стаје су измешане са, кућама.
Јасен. И Јасен је на десној обали Врбнице, у страни над самим гредама. Њиве су ту око кућа, а стаје и ливаде на Рудним Брдима.
Орах. Имају два Ораха: Присојни или Голубовића и Осојни или Апрцовића. Оба су на десној обали Врбнице и то Присојни на благој страни испод Лисинске Пољане, окренут ЈЗ, због чега се и зове Присојни; и Осојни на благим странама: испод Лисине, окренут североистоку, те му је отуда и то име дошло.
Њиве и ливаде у оба Ораха су око кућа. Присојни Орах има ливада и у. Језерцу. Стаје су заједно са кућама. Катун Голубовића Ораха и једнога дела Стабна: је у Корнати.
Пореске власти данас воде у својим књигама обадва Ораха као засебна села.
Седлари су се доскора рачунали као заселак села Стабна; данас се већ води м порезничким књигама као засебно село. Оно се налази између Милошевића и Стабна, у подножју планине Греда, које се вежу за планину Кручицу. Кручица је велика кречњачка маса, богата добром пашом. У Седларима су куће растурене по селу без икаквога реда.
Језера су заселак у подножју саме Кручице, у врху Стабна.
У селу су:
Радојичићи (12 к. од ових су 7 к. на Ковачима, св. Јован) старинци су. Радојичића има у Почитељу, у Невесињу, у Србији и у Босни.
Туфегџићи (21 к., од ових 8 кућа презивају се Кондићи; 2 к.Туфегџића су на Ковачима;. слава св. Јован). Радојичићи, Туфегџићи и Шарци на Недајном један су род па се разродили. Мутап Лазар, Карађорђев војвода, је од ових Туфегџића из Стабна. Његово се млиниште и данас познаје на реци Врбници према кући Радојичића.
Тијанићи (17 к., од ових 10 кућа живе на Ковачима, слава св. Јован), старинци су. Тијанића има у Србији и Босни.
Продани (2 к., св. Јован), досељеници су, али се не зна одакле.
Ђајић (1 к., св. Никола), усташ из Зубаца у Херцеговини.
На Јасену су:
Сукновићи (12 к., св. Никола,), старинци. Они су од некога Сукнен-спахије, који је имао своје ваљавице (ступе) на Врбници под Јасеном, па отуда Сукновићи.
Шумићи (5 к., св. Никола), досељени.
Говедарица (1 к., св. Никола), усташ из Гацка.
На Присојном Ораху су:
Голубовићи (22 к., св. Никола), старинци су Кулићи (4 к.), из Кулића са планине.
Трипковићи (1 к.) са Пишча.
Двожак (1 к.) аустријски заробљеник, покрстио се и остао.
На Осојном Ораху су:
Апрцовићи (15 к., св. Илија), старинци су с Чева из Црне Горе од Гардашевића.
Пејовићи (Ђукови, 19 к.), од Пејовића с Миљковца.
У Седларима су:
Аџићи (10 к.), од Аџића из Лисине; били на Ченгића земљи и ту остали.
ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године
Коментари (0)